DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 138 <-- 138 --> PDF |
Ekonomske potrebe starosedelačkih sela nisu uzete u obzir skoro nimalo. Jedan hektar na jedan dom, koliko je po prilici ostavljeno staro sedelačkim selima, ne može zadovoljavati ekonomsku potrebu jednoga doma ni u pogledu ogrevnih drva, a o popaši i da se ne govori. Kad se uzme u obzir i činjenica, da ta sela nemaju druga utrinska zemljišta za popašu stoke, onda se dolazi do toga, da će ta sela biti u nemogućnosti da drže stoku i biće prinuđena da je svedu na minimum. Za sada starosedelačka sela ne osećaju veliku oskudicu u pogledu drvnog materijala i popaše stoke; drvnim materijalom snabdevaju se kupovinom od iskrčenih naseljeničkih parcela ili sečom u nenaseljenim kompleksima, a popašu stoke vrše na šumskim kompleksima, koji još nisu dodeljeni naseljenicima. Ima slučajeva gde starosedelačkim selima nije uopšte ostavljeno šumskog zemljišta, kao što je slučaj sa selom Dragoljevcem u srezu Istočkom, gde se već i sada s velikim teškoćama bore oko snabdevanja drvnim materijalom, a to svakako nije jedini slučaj. I o ekonomskoj potrebi naseljenika ne vodi se dovoljno računa. Njima se dodeljuju parcele od 5—15 hektara, većinom šumskog zemljišta, Izvesno vreme bio je na snazi raspis Kr. Banske Uprave, da naseljenici mogu krčiti svoje parcele, koje su pod sitnogoricom, bez prethodnog odobrenja i izdavanja dozvola od strane opšte upravne vlasti u smislu zakona o šumama. Time se htela učiniti izvesna olakšica naseljenicima, koju su mnogi od njih rdavo primenili, bilo od nevolje, bilo od neznanja zriačaja i vrednosti šume, jer su veći deo dobivenog zemljišta pretvorili u poljoprivredno. Većina njih učinila je to od nevolje, jer su jedan deo drvne mase prodavali, a jedan deo ustupali starosedeocima u zamenu za rad oko krčenja, pošto nisu u mogućnosti da plaćaju radnu snagu. Na taj način veći deo šuma dodeljen naseljenicima biće posečen i iskrčen, a to u toliko pre, što se u tim šumama, kao i u onima, koje još nisu parcelisane i dodeljene naseljenicima. skoro i ne vodi nadzor nad sečom, jer agrarne vlasti, kao vlasnici tih šuma, nisu postavile organe za čuvanje, a upravne vlasti takođe nemaju osoblje za vršenje nadzora i sprečavanja prekomerne seče i krčenja. Takvim načinom nije osigurana ekonomska potreba naseljenika i bolje bi bilo, da su agrarne vlasti naseljenicima dodeljivale potrebno zemljište samo za poljoprivredu, a zadovoljenje potrebe na šumskom zemljištu da su osigurale izdvajanjem većih šumskih kompleksa za pojedina naselja. Ovo bi kud i kamo bilo bolje i u pogledu gospodarenja i u pogledu uzgoja i čuvanja. Na isti način trebala je da se osigura i eKonomska potreba starosedelačkih sela. Obrazovanju većih šumskih kompleksa za zadovoljavanje ekonomske potrebe kako naseljenika tako i starosedelaca moglo bi se još i sada pristupiti, pošto ima šumskih kompleksa, koji još nisu parcelisani i dodeljeni naseljenicima. Osim toga prilikom naseljavanja i dodeljivanja zemljišta ne vodi se dovoljno računa o sposobnosti šumskog zemljišta za pretvaranje u poljoprivredno. Vrlo često ta zemljišta nose karakter apsolutnog šumskog tla, a dodeljena su naseljenicima da ih pretvaraju u poljoprivredna. Docnije, 1931. godine naredbom Ministarstva šuma i rudnika ukinuta je povlastica naseljenicima, da mogu slobodno krčiti šumsko zemljište bez prethodne dozvole upravnih vlasti, te se i oni podvrgavaju zakonskim propisima u tom pogledu, pa je verovatno, da će se zaštititi od krčenja bar apsolutna šumska tla. 264 |