DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 136 <-- 136 --> PDF |
........ ... ......... .. ........ .... ......... . ...... ........-....... ...... .... .......... ......., ... ...... je ..... ... ..... y .... ......... ... ....... ......., . .. ......... .... .. .... ........... ........., .... .... ...... ..... ...... ........ ... .......... ....... ....... one ...... Résumé. D´ apres les photographies, imprimées ci-devant, de deux documents originaux de vente et de rachat d´ une foret, le riche pasteur Djurčin Ilija Kokaleski, originaire de village Lazarcpolje en Serbie du Sud, avait acheté une foret »du Sultan turque«, dans la premiere moitié du XJXme siecle. Cet achat de la foret et du pâturage a été um cas tres rare et intéressant. De la meme foret le pasteur Kokaleski a vendu une partie au villages Clénovo et Douchogouibitza. Comme les paysans ont commencés a vendre et a partager la foret, Kokaleski n´ a pas permis ce parcellement de la foret. Il a invité les paysans, leur a rondu l´argent et redevient de nouveaux le propriétaire de la foret. Le document est intéressant parce qu´ il est écrit par le pasteur Kokaleski lui meme, sans etre approbé aupres les autorités turques. Les témoins de cette transaction ont été en premiier lieu, entre autres, le bon Dieu et . Evangile. Ing. ŽIVOJIN VANČETOVIĆ (SKOPLJE): ŠUME U METOHIJI I NASELJAVANJE (LES FORETS DE MÉTOHIA ET LA COLONISATION) Metohija je ravnica sa niskim brežuljcima, koji se skoro i ne opažaju, a okružena je visokim planinskim vencima. Gledana sa visova okolnih planina daje sliku velike, veoma ravne površine, izbrazdane njivama i livadama, sa velikim tamno-zelenim mrljama zemljišta pod šumom i šikarom. Ta ravnica približno zauzima oko 1.600 km2 i prostire se u srezovima: Istočkom, Pećskom, Đakoviekom i Podrinskom. Kada se govori o Metohiji, uvek se misli na zemlju veoma plodnu i bogatu u poljoprivrednom pogledu. Plodnost zemljjišta, koje je u glavnom peskovita ilovača, leži u navodnjavanju, a bogastvo u poljoprivredi tesno je vezano sa bogastvom u šumama. Metohija je veoma bogata vodom. Ispod planinskih venaca izvire bezbroj jakih izvora, čijom se vodom natapaju skoro sva ziratna zemljišta, bez čega bi usevi bili slabi usled propusnosti tla. Pored toga Metohija je bogata šumama, te je razvijeno stočarstvo, koje daje mogućnost đubrenju ziratnih zemljištaizvozu stoke, što dopunjuje bogastvo poljoprivrede. Ziratna zemljišta većim se delom nalaze u dolinama i podvodnim mestima, a šume zauzimaju valovit brežuljkasti teren i ravnice iznad rečnih dolina. Na šume i šumska zemljišta u Metohiji otpada oko 47%. 262 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 137 <-- 137 --> PDF |
Šume su dobrim delom na relativnom šumskom tlu. Pojedini kompleksi tih šuma iznose po nekoliko hiljada hektara. Glavne vrste drveća u tim šumama čini hrast, cer i u nekoliko pitomi kesten. Većim delom su šume niskog uzgoja, šume panjačc. a gdegde se nadu šume visokog uzgoja pitomog kestena i hrasta i to na manjim površinama; to su obično zabrani pojedinaca. U pogledu vlasništva, šume u Metohiji bile su ranije podeljene na seoske i privatne. Seoske su šume sačinjavali glavni kompleksi, a privatne zabrani u blizini kuća. Gospodarenje u tim šumama bilo je neuređeno. Svaka je porodica imala pravo da iskorišćuje šumske proizvode za svoju domaću potrebu, pa čak i za prodaju na malo, za snabdevanje sitnih namirnica u kući, i to bez ikakvog naročitog odobrenja sela, odnosno seoskog odbora, jer se svaka porodica smatrala kao ravnopravan član u pogledu iskorišćavanja šumskih proizvoda u seoskoj šumi. Seča je vršena bez reda, jer je svaki sekao gde mu je bliže i pogodnije za izvoz. Stoka je takođe puštana na popašu na celoj površini, te su pojedine parcele šuma usled prekomernog iskorišćavanja u pogledu seče i popaše pretvorene u šikare. Nešto su bolje čuvani privatni zabrani, koji su u glavnom i služili za snabdevanje građevnim drvetom. 0 tim zabranima se starao domaćin, koji je strogo vodio računa o potrajnosti gospodarenja i pazio sa svima ukućanima, da neovlašćeno lice ne izvrši kakva seču, . kada bi se koji gorosečac zatekao na delu, vrlo često je plaćao glavom. Seoske šume bile su podeljene međusobno obično prirodnim granicama. Svako je selo čuvalo svoju šumu i svaki je seljak znao granice seoske šume, te je često dolazilo i do krvoprolića, kada bi se u šumi zatekla lica iz drugih sela da vrše seču ili popašu stoke. 1 ako se sa tim šumama gospodarilo neracionalno i bez ikakvog reda, one ipak nisu uništene blagodareći dubokom i hranivom tlu, kao i pogodnoj klimi za šumu. Te se šume mogu vrlo lako regenerisati, a kada bi se čuvale, gajile i podizale iz semena, mislim neću preterati ako kažem, da bi te šume bile isto onako dobre kao hrastove šume u Slavoniji. Danas se te šume naseljavaju i šumska zemljišta pretvaraju u poljoprivredna. Naseljavanje Metohije je nacionalna i ekonomska potreba. Pretvaranje relativnog šumskog zemljišta u poljoprivredno zemljište ekonomska je potreba, a našem življu iz pasivnih krajeva dati mogućnost, da se ekonomski razvija na zemljištu plodnijem i povoljnijem za zemljoradnju, nacionalna je dužnost. Agrarne su vlasti u svrhu naseljavanja stavile pod udar agrara i ograničile sva šumska zemljišta u Metohiji, tako da je samo u srezu Pećskom, Istočkom i Đakovičkom prema zvaničnim podatcima ograničeno od strane agrara 53.556 hektara šumskog zemljišta. Prilikom ograničavanja tih šuma, selima je ostavljeno otprilike po jedan hektar na svaku kuću. Naseljavanje se vrši dosta intenzivno, što je vrlo pohvalno. Ali ima grešaka, na koje se pri tome naseljavanju ne pazi u dovoljnoj me ri. Pri izvođenju toga posla nije se vodilo i ne vodi se dovoljno računa: 1. o ekonomskoj potrebi starosedelačkih sela; 2. o ekonomskoj potrebi naseljcnika i naseljeničkih sela; 3. o sposobnosti samog tla za pretvaranje iz šumske u poljoprivrednu kulturu. 263 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 138 <-- 138 --> PDF |
Ekonomske potrebe starosedelačkih sela nisu uzete u obzir skoro nimalo. Jedan hektar na jedan dom, koliko je po prilici ostavljeno staro sedelačkim selima, ne može zadovoljavati ekonomsku potrebu jednoga doma ni u pogledu ogrevnih drva, a o popaši i da se ne govori. Kad se uzme u obzir i činjenica, da ta sela nemaju druga utrinska zemljišta za popašu stoke, onda se dolazi do toga, da će ta sela biti u nemogućnosti da drže stoku i biće prinuđena da je svedu na minimum. Za sada starosedelačka sela ne osećaju veliku oskudicu u pogledu drvnog materijala i popaše stoke; drvnim materijalom snabdevaju se kupovinom od iskrčenih naseljeničkih parcela ili sečom u nenaseljenim kompleksima, a popašu stoke vrše na šumskim kompleksima, koji još nisu dodeljeni naseljenicima. Ima slučajeva gde starosedelačkim selima nije uopšte ostavljeno šumskog zemljišta, kao što je slučaj sa selom Dragoljevcem u srezu Istočkom, gde se već i sada s velikim teškoćama bore oko snabdevanja drvnim materijalom, a to svakako nije jedini slučaj. I o ekonomskoj potrebi naseljenika ne vodi se dovoljno računa. Njima se dodeljuju parcele od 5—15 hektara, većinom šumskog zemljišta, Izvesno vreme bio je na snazi raspis Kr. Banske Uprave, da naseljenici mogu krčiti svoje parcele, koje su pod sitnogoricom, bez prethodnog odobrenja i izdavanja dozvola od strane opšte upravne vlasti u smislu zakona o šumama. Time se htela učiniti izvesna olakšica naseljenicima, koju su mnogi od njih rdavo primenili, bilo od nevolje, bilo od neznanja zriačaja i vrednosti šume, jer su veći deo dobivenog zemljišta pretvorili u poljoprivredno. Većina njih učinila je to od nevolje, jer su jedan deo drvne mase prodavali, a jedan deo ustupali starosedeocima u zamenu za rad oko krčenja, pošto nisu u mogućnosti da plaćaju radnu snagu. Na taj način veći deo šuma dodeljen naseljenicima biće posečen i iskrčen, a to u toliko pre, što se u tim šumama, kao i u onima, koje još nisu parcelisane i dodeljene naseljenicima. skoro i ne vodi nadzor nad sečom, jer agrarne vlasti, kao vlasnici tih šuma, nisu postavile organe za čuvanje, a upravne vlasti takođe nemaju osoblje za vršenje nadzora i sprečavanja prekomerne seče i krčenja. Takvim načinom nije osigurana ekonomska potreba naseljenika i bolje bi bilo, da su agrarne vlasti naseljenicima dodeljivale potrebno zemljište samo za poljoprivredu, a zadovoljenje potrebe na šumskom zemljištu da su osigurale izdvajanjem većih šumskih kompleksa za pojedina naselja. Ovo bi kud i kamo bilo bolje i u pogledu gospodarenja i u pogledu uzgoja i čuvanja. Na isti način trebala je da se osigura i eKonomska potreba starosedelačkih sela. Obrazovanju većih šumskih kompleksa za zadovoljavanje ekonomske potrebe kako naseljenika tako i starosedelaca moglo bi se još i sada pristupiti, pošto ima šumskih kompleksa, koji još nisu parcelisani i dodeljeni naseljenicima. Osim toga prilikom naseljavanja i dodeljivanja zemljišta ne vodi se dovoljno računa o sposobnosti šumskog zemljišta za pretvaranje u poljoprivredno. Vrlo često ta zemljišta nose karakter apsolutnog šumskog tla, a dodeljena su naseljenicima da ih pretvaraju u poljoprivredna. Docnije, 1931. godine naredbom Ministarstva šuma i rudnika ukinuta je povlastica naseljenicima, da mogu slobodno krčiti šumsko zemljište bez prethodne dozvole upravnih vlasti, te se i oni podvrgavaju zakonskim propisima u tom pogledu, pa je verovatno, da će se zaštititi od krčenja bar apsolutna šumska tla. 264 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 139 <-- 139 --> PDF |
Potrebno je da merodavni faktori, koji rukovode sa naseljavanjem, posvete malo veću pažnju pitanju šuma u Metohiji i ekonomskoj potrebi naseljenika i starosedelaca, jer je to pitanje od velike važnosti za opstanak tih naselja. Naseljavanje Metohije, koje je u uskoj vezi sa pitanjem šuma, vrši se bez sudelovanja šumarskih stručnjaka,, a docnije će se, kada šume većim delom budu nestale ili budu upropašćene, bacati krivica na šumare, i ako u ovom slučaju nemaju nikakvog udela pri rešavanju tog važnog pitanja. Résumé. La colonisation de la plaine de Métohia est en train de s´effectuer, meme aux frais de la foret. L´ auteur plaide pour la foret qui se trouve sur le sol absolument forestier, afin d´assurer l´avenir des habitants — autochtones et colonistes. DRAGOLJUB S. PETROVIĆ (BEOGRAD): OSNOVNA NAČELA ZA RAD NA UREĐIVANJU ŠUMA U JUŽNO] SRBIJI (PRINCIPES DE L´AMÉNAGEMENT DES FORETS DANS LA SERBIE DU SUD) U Južnoj Srbiji, dakle u najjužnijem delu naše Kraljevine, stoji uređivanje šuma pred velikim radovima, ali i interesantnim zadacima i problemima. Veličina ili upravo množina ovih radova shvatiće se lako, kada se pred očima ima činjenica, da za površinu od oko 1,700.000 hektara šume (40.7% od ćele površine Južne Srbije) ima oko 15 privrednih planova izrađenih i sada u izradi sa oko 70.000 hektara površine. Iako usleđ rascepkanosti šume, koja se nalazi u nedržavnim rukama, za rad ne dolazi u obzir cela ova površina, ipak je onaj deo, u kome treba raditi, još uvek znatan. Da ne bi bilo nesporazuma, napominjem, da pred očima imam sve šume bez obzira na svojinu, jer nije samo država obavezna, da za svoje šume izrađuje privredne planove. Država će kao sopstvenik šume uređivati svoje šume putem svojih organa, a za ostale šume uticaće opet kao javna sila preko nadležnih organa. U svakom slučaju država ima dužnost da vodi računa o uređivanju svih šuma. Interesantnost ovih radova i množina problema proističe iz oblika zemljišta, podneblja, stanja šuma i načina života naroda. Da bi što lakše i preglednije došli do onih osnovnih načela, na kojima ovi radovi treba da počivaju, postavićemo sebi jedno pitanje i na njega dati odgovor. To je pitanje, šta hoćemo da postignemo sa ovim uređivanjem šuma uopšte? Možda bi se reklo, da je ovo pitanje izlišno i da na njega ne treba dati odgovor. I to je moguće kod država, u kojima su šume već uređene, dakle gde bi već postajali temelji i zgrade na 265 |