DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 136     <-- 136 -->        PDF

........ ... ......... .. ........ .... ......... . ......
........-....... ...... .... .......... ......., ... ...... je
..... ... ..... y .... ......... ... ....... ......., . .. .........
.... .. .... ........... ........., .... .... ...... .....
...... ........ ... .......... ....... ....... one ......


Résumé. D´ apres les photographies, imprimées ci-devant, de deux documents
originaux de vente et de rachat d´ une foret, le riche pasteur Djurčin Ilija Kokaleski,
originaire de village Lazarcpolje en Serbie du Sud, avait acheté une foret »du Sultan
turque«, dans la premiere moitié du XJXme siecle. Cet achat de la foret et du


pâturage a été um cas tres rare et intéressant. De la meme foret le pasteur Kokaleski
a vendu une partie au villages Clénovo et Douchogouibitza. Comme les paysans ont
commencés a vendre et a partager la foret, Kokaleski n´ a pas permis ce parcellement
de la foret. Il a invité les paysans, leur a rondu l´argent et redevient de nouveaux
le propriétaire de la foret.


Le document est intéressant parce qu´ il est écrit par le pasteur Kokaleski
lui meme, sans etre approbé aupres les autorités turques.
Les témoins de cette transaction ont été en premiier lieu, entre autres, le bon
Dieu et . Evangile.


Ing. ŽIVOJIN VANČETOVIĆ (SKOPLJE):


ŠUME U METOHIJI I NASELJAVANJE


(LES FORETS DE MÉTOHIA ET LA COLONISATION)


Metohija je ravnica sa niskim brežuljcima, koji se skoro i ne opažaju,
a okružena je visokim planinskim vencima. Gledana sa visova
okolnih planina daje sliku velike, veoma ravne površine, izbrazdane njivama
i livadama, sa velikim tamno-zelenim mrljama zemljišta pod šumom
i šikarom. Ta ravnica približno zauzima oko 1.600 km2 i prostire se u
srezovima: Istočkom, Pećskom, Đakoviekom i Podrinskom.


Kada se govori o Metohiji, uvek se misli na zemlju veoma plodnu
i bogatu u poljoprivrednom pogledu. Plodnost zemljjišta, koje je u glavnom
peskovita ilovača, leži u navodnjavanju, a bogastvo u poljoprivredi
tesno je vezano sa bogastvom u šumama. Metohija je veoma bogata
vodom. Ispod planinskih venaca izvire bezbroj jakih izvora, čijom se
vodom natapaju skoro sva ziratna zemljišta, bez čega bi usevi bili slabi
usled propusnosti tla. Pored toga Metohija je bogata šumama, te je razvijeno
stočarstvo, koje daje mogućnost đubrenju ziratnih zemljištaizvozu stoke, što dopunjuje bogastvo poljoprivrede.


Ziratna zemljišta većim se delom nalaze u dolinama i podvodnim
mestima, a šume zauzimaju valovit brežuljkasti teren i ravnice iznad
rečnih dolina. Na šume i šumska zemljišta u Metohiji otpada oko 47%.


262