DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 126 <-- 126 --> PDF |
zemljištu pomenutog sela, neka se izvode u svoje vreme na ispašu ovce sa ostalom stokom i onaj koji bi od njfegove trave (pašnjak) i vode iskoristio, ma ko to bio, neka im se prema njihovom stanju — kapacitetu dosudi dažbina popašnine i od njega uzme. Protivno pomenutom zakonu neka se od ostalih (stranih) lica niko ne mesa niti da isto napadne. Ovo zabrani i odstrani. Od sada nemoj nikome dopustiti, da dela protivno ovoj mojoj Carskoj naredbi i zakonu. Ne učini da po pomenutom poslu još jedared prispe moja naredba. Neka ti je ovako na znanju i da plemenitom znaku pokloniš poverenje. Pisano pri kraju Šabana (meseca) godine 1190. Zaštitnik Carigrada. 3. O principima zakona za ograničavanje drž. šuma sa gledišta šumske ekonomije. Treba imati u vidu, da je pri ovim radovima najjači interesent — posmatrano pojedinačno — država. Ona je imala da resi pitanje svojine za sve svoje šume i ostala zemljišta u ovoj oblasti. Sasvim je prirodno, da je država htela da pri rešenju ovog čisto pravnog posla ujedno resi i ostala pitanja, koja se odnose na obim, oblik i dalji budući život dotičnih njenih šuma. Zakon o ograničavanju državnih šuma zadovoljio je te želje države kao sopstvenika i država je isti koristila, u koliko to nije protivno naređenjima i građanskog zakona. Prema čl. 10 zakona za ograničavanje državnih šuma iz 1922. god. i § 11 u vezi § 1 onog iz 1930. god., sud za ograničavanje drž. šuma povlači graničnu liniju oko državne šume. Prema ovim zakonskim naređenjima Sud ima »bez obzira na privatnu svojinu obuhvatiti svu šumu i šumsko zemljište na koje država polaže pravo svojine i koje zbog svoga položaja, svih fizičkih svojstava, klimatskih, opšte prirodnih i šumskih gazdinskih razloga treba da čini jednu celinu i da se stalno održava u pošumljenom stanju.« Kako se vidi, ovo je široko ovlašćenje za sud u pogledu postavljenja granične linije oko državne šume. To pak ovlašćenjfe ide u korist države — sopstvenika, jer se njoj prvobitno pri ograničavanju time daju veliki kompleksi na bazi spomenutog zakonskog člana, a u smislu stvaranja jedne ekonomske celine radi omogućavanja i izvođenja šumske ekonomije. Sopstvenici oštećeni ovakvom linijom podnašajn prijave samom sudu, koji po njima rešava u slučaju da površina zemljišta, zbog kojih su podnete, ne prelazi 5 hek. Žalba na presudu Suda za ograničavanje može se izjaviti Prvostepenom Sudu. Po prijavama na zemljišta preko 5 hek. za rešavanje nadležan je Prvostepeni Sud. Po tim prijavama, a po čl. 14 spomenutog Zakona, kao po tužbama protiv države, Prvostepeni Sud traži odgovor od Ministarstva šuma i rudnika, pa određuje ročište, izviđa spor često ponovo na terenu i sudi. Izlazi se na teren i ako je Sud za ograničavanje već bio na terenu, premerio takvo zemljište i skicu poslao uz protokol terenskog uviđaja u smislu čl. 11 istog Zakona. Presude Prvostepenog Suda za ovakve sporove preko 5 hektara nisu izvršne. Nezadovoljna strana traži presudu Apelacije. Tako se sa tim ide dosta sporo. Po izvršnoj presudi od strane Apelacije Načelstvo sreza vrši predaju zemljišta privatnom licu odnosno kakvom samoupravnom telu — ako je spor presuđen na štetu države. Takvoj predaji prisustvuju ostali graničari, pa i predstavnici države (šef uprave), koji pot 252 |