DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 125 <-- 125 --> PDF |
na obim materijala za rad i svršen posao. Slično se radilo i u područjima drugih šumskih uprava. Dosada je ograničeno za državu 334.888 hektara. Pored ovoga još država drži 209.844 hektara, za koju površinu vodi spor sa raznim interesentima. Znači, da je do sada definitivno pripalo raznim privatnim licima, samoupravnim telima, verskim ustanovama i dr. u svemu 1,175.268 hektara. 2. O dokaznim sredstvima za svojinu nedržavnih šuma. Kada se završe svi poslovi na ograničavanju šuma kod ove Direkcije, onda ćemo da vidimo i sva dokumenta, sa kojima su interesenti dokazivali pravo svojine i sticali ovu svojinu. Odmah ćemo napomenuti, da će ovi dokumenti biti jako interesantni. To je sasvim razumljivo, kada se ima na umu, da je ovde vladao jedan komplikovani splet prava (Sultana, feudalnih gospodara i eivčije). Taj komplikovani sistem morao se rešavati u duhu i na osnovu našeg građanskog zakona, koji je znao za modernu konstrukciju svojinskog sistema i za prostiji oblik privatne svojine. Da bih pomogao pribiranju interesantnih dokumenata, koji su u ovom dobu služili za dokazivanje i sticanje praval svojine, pokazujem veran prevod jednog interesantnog Sultanovog akta, koji je sopstveniku istog služio kao dokaz svojine. Carska tura sultana Abdul Hamida I. »Kada (ovaj) carski uzvišeni ukaz bude prispeo pročelniku Kadija i Sudija, rudniku vrlina i reci, našem Gospodinu Skopskom kadiji, kojem da se umnože vrline, neka mu bude na znanju, da je od timarske struke Jusuf zvani Spahija dostavio Žalbu prestolu moje sreće (neizmerne), u pogledu pašnjaka sela Soponice, Opštine i Okruga Skopskog, koji je (pašnjak) mojim plemenitim i slavnim dekretom zaveden u defteri Hakaniski timar, a čijiplod i dažbina pripada selu, te kako se je zaželelo, da se na mestima (ovog)1 starog pašnjaka, koji se nalazi u ataru pomenutog sela, izlazi u svoje vreme sa ovcama i ostalom stokom, od njegove trave pase i voda iskorišćuje, te da se traži prima i uzima popašnina prema mogućnosti, tako da im sa strane nesme biti ni u kom obliku mešanja niti napada. Suprotno ovome dostavljeno mi je, da je od stranaca i osvetnih lica zvani Murad Jazidžija sa nekim ljudima, koji su, privrženi njegovoj volji, ponovno i protivu zakona uzimali i primali dažbinu pašnjaka, nudeći im (od toga) neki deo pod imenom »Maktu«, te su na ovaj način bili začetnici i uzrok da prirede naplati i ugroženost nad timarskim plodovima. Na molbu upućenu mi za Carsku odluku, da se na stare pašnjake, nalazeće se u ataru pomenutog sela u svoje vreme izvode na ispašu ovcej ostala stoka iskorišćujući od trave i vode i uzimajući dažbinu prema mogućnosti njihovoj, s tim da se nijedno (strano) lice ne mesa u dažbinu popaše niti da isto napadne, što bi pomenuto bilo protivu zakona, te je (o tome) izdata i moja naredba, da se po zakonu postupa. Kada ova moja plemenita naredba po ovome odnosu prispe i ako dažbina pašnjaka od atarskog,ploda sela Sopinca bude zavedena u novu knjigu Defteri Hakaniskog Timara i pomenuti posao bude potpuno zabeležen i popečać-en od strane mojeg prestola sreće u,ispravnom primerku Hakaniskog Novog registra to neka se postupa po naređenju izdatom u ovome smislu, te na stara mesta ispaše, koja.se nalaze na 251 |