DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 124 <-- 124 --> PDF |
Ing. SVETOZAR V. NOVAKOVIĆ (SKOPLJE): PRILOG ISTORIJI OGRANIČAVANJA U DRŽAVNIM ŠUMAMA JUŽNE SRBIJE (UNE CONTRIBUTION A L´HISTOIRE DE LA DÉLIMITATION DES FORETS DANS LA SERBIE DU SUD) 1. Ograničena površina. U 1919. godini sa novim državnim životom otpočela je i šumska privreda ovde na Jugu nov jedan život. Osnov za njen razvoj, bez svake sumnje, nalazio se i nalazi u regulisanom stanju svojine. Do te godine stanje je svojine bilo komplikovan sistem, u kome su se mešala prava svojine sultana, feudalnih gospodara i čivčije. Sume i šumsko zemljište zauzimaju 40.7% od celokupne površine područja Južne Srbije. To znači 1,720.000 hektara. Ta površina i taj procenat šume jasno govore o značaju, koji šume ovde imaju za narodnu privredu. Ovo je skoro jedna polovina celokupnog zemljišta, koje narod ovde ima. I to je jedan narod, koji se bavi u glavnom zemljoradnjom i stočarstvom. Pri tom treba imati na umu, da se stočarstvo razvija na bazi utrinskih ispaša, a ne na bazi štalske ishrane. Nerešeno pitanje svojine tako velike površine zemljišta uticalo je na stanje šumske, pa i opšte privrede. Rešenje se nametalo samo od sebe. Ali mesto da se nade neki bolji način, da se to pitanje resi brzo, našao se jedan vrlo nezgodan i to baš najnezgodriiji način, onaj kojim se (putem jedne uredbe) smatrale sve šume kao državne i to za sve vreme, dok se one ne razgraniče t. j . dok se državne šume ne ograniče. Suština ovog pitanja, koje jako zadire u privredni život naroda, iziskivala je, da se to pitanje ubrzo resi. Pristupilo se poslu sa najboljom voljom. Zakoni su se menjali. Novi su zamenjivali stare i —* sa boljim, stečenim iskustvom — bili su praktičniji. Mi danas možemo da vidimo javni posao, koji je već priveden kraju. Kada se pogleda na onu veliku površinu od 1,720.000 hektara, koje je trebalo ograničiti, na opšte stanje države, koja se izgrađivala, na mesne politike uticajnih ljudi i t. d., moramo priznati, da su odgovorni imali mnogo teškoća. Pokraj svih teškoća ipak se brzo radilo. Pokazujem ovde jedan predmet iz ograničavanja na području šumske uprave u Ohridu. Tamo je trebalo resiti pitanje svojine šuma u dva politička sreza. One iznose 67.575 hektara. Do 1924. god. država je putem ograničavanja stekla pravo svojine na 4.179.56 hektara. U 1927. godini ograničila je 11,106.27 hektara i u 1928. godini završila je sa ograničavanjem, kada je došla do svojine od 15.229.22 hektara,, dok je ostatak od 52.445.78 hektara pripalo privatnicima, selima, verskim ustanovama i dr. Iz toga se vidi i brzina, sa kojom se radilo, a i razumevanje, da je brzina za takav posao bila nužna i opravdana. Kada se zna, da takva rešenja moraju proći kroz sve zakonske formalnosti, onda se ne može govoriti o nekoj sporosti, gledajući na rezultat i zakone takve kakvi su. 250 |