DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 123 <-- 123 --> PDF |
nika i kao vlast, koja u poslednjem stepenu rešava pitanje granične linije. Bilo bi pravilnije, da se obrazuje jedan centralni viši Sud sastavljen od stručnjaka, koji bi po sličnim pitanjima donosio formalna rešenja, koja bi bila obavezna za sud. U pogledu rešavanja po pitanjima svojine u ograničenom prostoru postupak je nešto izmenjen. I po ovome Zakonu kao i ranijem, država kao parnična strana dragovoljno se stavlja u položaj tužene strane i tako tužiocu pruža mogućnost, da dokazuje svoje pravo na sporni prostor; u koliko u tome ne uspe, sporno imanje ostaje državno. Po svima prijavama, po kojima se traži u svojinu kakav prostor ograničenog državnog zemljišta, ovaj sud donosi presude, koje saopštava zainteresovanim strankama i državnom zastupniku. Na žalbu zainteresovanih ove presude u poslednjem stepenu razmatra, do 5 ha, Prvostepeni Sud, a preko 5 ha Apelacioni Sud. Ovaj postupak, da Sud za ograničavanje donosi presude po svima sporovima u prvom stepenu, brži je i bolji, nego što je to bio slučaj po ranijem Zakonu. Kao novost propisan je uz ovaj Zakon pravilnik za njegovo izvršenje, u kome su tačno određene dužnosti pretsednika i članova Suda, državnog zastupnika, pomoćnog osoblja i dr. Isto tako propisano je, kako se ima postaviti i utvrditi stalna granična linija, što je vrlo značajno, kad se ima na umu, da su raniji sudovi vrlo slabo utvrđivali granice, tako da je često posle završenog ograničavanja nastajao nov spor oko granične linije. Po ovome Zakonu vršeno je ograničavanje u 1930., 1931., 1932. i 1933. godini. Naročito u 1933. godini posao je bio vrlo dobro organizovan. Ministarstvo Šuma propisalo je svakom Sudu zadatak rada, u kome je tačno rečeno, koje sve komplekse ima da ograniči, a istovremeno (što je najvažnije) stavilo je i svoj zahtev, na koju površinu (opisujući granice) država polaže pravo svojine. Prema ovome sud je imao dovoljno podataka o kompleksima, koje ima da ograniči, što je u velikoj meri olakšavalo rad i imalo kao posledicu, da su Sudovi u 1933. godini (koliko mi je ovo poznato) dali bolji rezultat od Sudova ranijih godina. Iz svega izloženog vidi se, koliko je posao oko ograničavanja šuma bio naporan, kod naroda nepopularan i nezahvalan za one, koji su1 ga provodili, kao i na kakve je ogromne teškoće taj posao nailazio. U koliko se više taj posao odlagao, nailazile su sve nove i nove prepreke, koje su zahtevale izmenu Zakona, jer su naselja bila sve gušća, pa i sve veće potrebe u ziratnom zemljištu, a još veće gde se stanovništvo zanimalo stočarstvom. Srećom ograničavanje je u glavnom privedeno kraju. Svi važniji i veći kompleksi ograničeni su, ostaje još da se rasprave izvesni sporovi, koji bi posao mogao biti gotov još za jednu, najviše dve godine rada, pa će tako ovo pitanje biti skinuto sa dnevnog reda, posle skoro jedne polovine stoleća. Résumé. L´ auteur donne une description, avec critique, de la législation concernant la délimitation des forets domaniales dans la Serbie du Sud et du Nord. Ce probleme, tres compliqué ces dernieres années, entrepris avec plus des ressources, est a sa fin. 349 |