DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 122 <-- 122 --> PDF |
nalazi, da li se po konfiguraciji ili fizičkim osobinama razlikuje od okolnog zemljišta i dr. Po prijavama, koje se odnose na zemljište manje od 5 nektara, sud će suditi o svojini po propisima Građanskog sud. postupka. Na ovakve presude ostavljeno je pravo žalbe Prvostepenom Sudu, koji u posljednjem stepenu donosi presude. Po prijavama, koje se odnose na zemljište veće od 5 ha, Sud će izvršiti uviđaj i premer i dostaviti ih nadležnom prvostepenom Sudu, koji po ovima donosi presude, na koje nezadovoljna stranka ima pravo žalbe Apelacionom Sudu, koji donosi presude u poslednjem stepenu. Kad završi rad na ograničavanju, sud sastavlja granični protokol, koji dostavlja Ministarstvu Šuma i na osnovu koga se Ministarstvo može ubaštiniti (čl. 10, 11, 12, 13 i 15 Zak. o ogr. drž. šuma). Granična linija povučena ovako od strane suda izvršna je odmah, jer na istu nije dato pravo žalbe niti drž. zastupniku pri sudu niti pak zainteresovanim licima, što se takođe može smatrati kao veliki nedostatak ovog Zakona. Jer dok su pojedini sudovi suviše strogo cenili pojam ekonomske potrebe, drugi su bili odviše širokogrudni, pa su okolnim selima ostavljali neverovatno velike prostore, a za državu ograničili samo onaj planinski pojas, koji sam za sebe ne pretstavlja nikakvu gazdinsku celinu. Državni zastupnik pri sudu nije imao zakonskog prava da čini prigovore na povučenu graničnu liniju, već je mogao jedino da se žali protivu presuda, koje je sud donosio po pitanjima svojine do 5 ha. Šta više, državni zastupnik nije ni imao podataka, da bi se izjasnio na sudu, šta sve traži u ime države. Jednostavno sud je po svome nahođenju povlačio graničnu liniju, koja je vrlo često povučena na štetu države, zbog čega je dolazilo do toga, da su pojedini kompleksi ograničavani po nekoliko puta. Osim ovoga vredno je napomenuti, da su za članove jednog istog suda svake godine postavljana druga lica, usled čega takav sud nije mogao imati onu kontinuitivnost u radu, koju bi imao da je bar jedan član suda ostajao stalno u tome sudu. Novi članovi suda, često bez potrebnog iskustva i poznavanja prilika i terena odnosnog kraja, činili su greške, koje se nisu mogle nikako popraviti. Budući da je ograničavanje vršeno u planinskim krajevima, oskudnim u ziratnoj zemlji, narod je u velikoj meri bio zaiteresovan, a u vezi sa ovim i pojedini političari i narodni poslanici činili su razne intervencije kako kod suda tako i kod Ministarstva, što je sve imalo za posledicu usporavanje rada suda. Naposletku u 1930. god. 5. aprila donet je opet nov Zakon o ograničavanju drž. šuma, koji je zasnovan na ranijim iskustvima, popunio praznine ranijih Zakona, samo je šteta što je ovaj Zakon došao dockan, kada je ograničavanje već privedeno kraju. Po ovome zakonu sastav suda isti je kao po prethodnom, sa razlikom što je aktivni sudija postavljen za pretsednika suda, a isto tako i za državnog zastupnika. Postupak pri ograničavanju u glavnom je isti sa tom razlikom što državni zastupnik ima pravo žalbe Ministarstvu šuma na povučenu privremenu liniju, ako smatra da je sud istu povukao na štetu države. Po žalbi drž. zastupnika Ministar šuma šalje stručnu komisiju, koja određuje, kuda se ima povući ijova granična linija i o tome podnosi izveštaj Ministru šuma, koji donosi definitivno rešenje o pravcu granične linije, koje je rešerije za sud obavezno. Ovakav postupak, i ako je spor, ipak je dobar. Mogle bi mu se učiniti izvesne zamerke samo sa formalne strane, naime u tome, što se Ministar Šuma pojavljuje i kao parničar preko svog državnog zastup aš |