DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 121 <-- 121 --> PDF |
Jer narod nije mogao da se pomiri sa tim, da mu se negira Zakonom stečeno pravo svojine čak i na one šume, koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja. Po članu prvom Zakona o ograničavanju državnih šuma šume se dele na: a) državne, b) opštinske, v) seoske, g) manastirske, d) crkvene, e) vakuvske, ž) privatne, z) brastveničke (u Crnoj Gori) i džematske šume. Državne šume dvojake su: 1) Čisto državne, ko:´e su isključivo državna svojina bez ičijeg i ikakvog prava uživanja u njima; 2) One, kojima je država do sada kao sa o opšte narodnim rukovala i u korist svoje kase eksploatisala i na koje niko drugi nije pribavio pravo sopstvenosti. Prva kategorija čisto državnih šuma na celoj teritoriji južne Srbije nije postojala. U stavu drugom prednjega člana izraz »opšte narodne šume« vrlo Je nejasan, te se nije znalo, koje su to šume. Jer po građanskom Zakonu pravo svojine stiče se dugogodišnjom i savesnom »državinom «. Uzmimo radi primera ona mnogobrojna sela, koja se nalaze na samim planinama na nadmorskoj visini od preko 1000 metara, kao što je slučaj sa selima Galičnik i Lazaropolje na Bistri, Brod i Restelica u srezu Gorskom na Šari, pa se zapitajmo1, da li bi bio moguć opstanak tih sela bez okolnih suvata, imajući u vidu da je na ovim mestima zemljoradnja nemoguća? Odgovor je prost; sam fakat, da ta sela postoje na takvim mestima, govori nam, da su ta sela, otkako su tu postala, koristila okolne suvate i pašnjake i prema tome stekli pravo svojine. Uopšte uzev, ovaj zakonski propis nije dovoljno opredelio, koje su to državne šume. koje treba ograničiti. Svakako zbog ovoga propisa često puta vršeno je ograničavanje i gde ovome uopšte nije bilo mesta. Često puta ograničeni su pojedini neznatni delovi šuma i šumskog zemljišta pored samih sela, tako da sada niti država može uredno gazdovati sa tim malim površinama niti se pak okolna sela mogu ekonomski razvijati. Bilo je mnogo bolje, da se odmah precizira, koje su to šume kao na pr. Šara, Bistra, Stogovo, Perister, Kajmakčalan i t. d. Ali ovo je došlo zbog težnje nadležnih, da se ovo pitanje što brže resi, jer u koliko se to pitanje više odlagalo, nailazilo je na sve nove i nove teškoće. Postupak oko ograničavanja po ovom Zakonu bio je ovakav: Sud je dužan da na terenu šume, za čije je ograničavanje postavljen, izdvoji i obeleži graničnu liniju, kojom će, bez obzira na privatnu svojinu, obuhvatiti svu šumu i šumsko zemljište, na koje država polaže pravo svojine i. koje zbog svoga položaja!, fizičkih svojstava, klimatskih, opšte prirodnih i šumsko-gazdinskih razloga treba da čini celinu i da se stalno održava u pošumljenom stanju. Ovo izdvajanje šuma i povlačenje granične linije Sud će izvršiti vidnim znacima, a po izvršenom obeležavanju graničnih tačaka izvršice premer izdvojenog kompleksa. Pri ovome poslu sud će voditi računa o ekonomskim i zdravstvenim pogodbama za život stanovništva na podnožju i ograncima šuma, kao I o tome da granice šume budu što vidnije i preglednije, a cela šuma da dobije što pravilniji oblik´. Za vreme povlačenja granične linije sud je dužan da primi prijave od svakog, koji polaže pravo na ma kolik deo u ograničenom prostoru i traži ga za sebe u svojinu. Po svakoj od tih prijava sud će dotično zemljište premeriti, načiniti skicu od istog i uviđajem konstatovati, da li je ono sastavni i nerazdvojni deo šume, u čijim se granicam-. 247 |