DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 120 <-- 120 --> PDF |
Pada u oči, da su u ograničavanju drž. šuma najvidniju ulogu igrali" narodni poslanici, koji su u svakoj komisiji učestvovali kao sudije, te bi bilo čudnovato, da ovi tu priliku nisu koristili za učvršćivanje svoga po ložaja ili svoje političke stranke u narodu. Po četvrtim izmenama vidi se, da je iz sastava komisije izbačen šumar; ovo je došlo verovatno otuda, što je narod smatrao šumare kao glavne krivce ovoga ograničavanja. .) Naposletku doneta je nova uredba o ograničavanju državnih šuma 21. juna 1921. god., koja je putem zakonodavnog odbora narodne skupštine od 15. decembra 1921. god. oglašena za Zakon o ograničavanju državnih šuma, po kome su ustanovljeni sudovi za ograničavanje državnih šuma. Sastav ovakvog suda sačinjavali su: jedan šumar, jedan agronom i jedan pravnik. Po ovome Zakonu ograničen je i najveći deo šuma Južne Srbije, pa ćemo se na ovome malo više zadržati. Kakvo je stanje u pogledu svojinskog pitanja nađeno u južnoj Srbiji posle Balkanskog rata, poznato je u glavnom, te se na ovome pitanju nećemo dugo zadržati, već ćemo se zadržati na samom radu ograničavanja šuma. Napominje se samo da je po Turskom pravu sva zemlja smatrana kao Mirijska t. j . Carska, ali ovo je bio samo relativan pojam (Carska), jer u stvari meštani su obrađivali zemlju i koristili šumu i pašnjake neograničeno uz plaćanje carskog desetka. Nema ni jednog dokumenta, iz koga bi se videlo, da pojam Miri;:ska zemlja znači, da je to svojina turske države, te je ovaj pojam vrlo čudnovat i neobjašnjiv. Sultan kao apsolutni gospodar davao je pojedincima, za učinjene vojničke usluge, pojedine prostrane šume i suvate ne u punu svojinu, već u pravo službenosti, o čemu je svaki dobavio carsku ispravu —* hudžet. Ovo pravo službenosti bilo je neograničeno, t. j . u carskoj ispravi stajalo je, da je zemlja Mirijska, koja se ustupa na uživanje jednom licu, ali tome licu nije ništa smetalo, da to svoje pravo prenese i na svoje potomke ili čak i proda. Teorijski prodata zemlja smatrana je opet Mirijska, a prodato je samo pravo uživanja. Uopšte uzev, vrlo je nejasno, u čemu se sastojalo to pravo svojine turske države. Ovakvo nerasvetljeno pravo svojine zateklo je oslobođenje ovih krajeva 1912. god. Odmah iduće 1913. god. Ministarstvo Narodne Privrede poslalo je u ove krajeve jednu stručnu komisiju sastavljenu od domaćih i stranih stručnjaka sa zadatkom da komisija ispita na licu mesta privredne prilike i predloži, kakve sve mere treba preduzeti, da se ogromne goleti pošume. Kada je ova komisija završila svoj zadatak, u svom je izveštaju predložila Ministarstvu, da je potrebno pre svega raspraviti pitanje svojine. No kako je odmah posle ovoga nastupio svetski rat, po ovome predlogu nije moglo biti ništa rađeno. Ograničavanje je počelo tek posle donošenja Zakona o ograničavanju državnih šuma, t. j . u 1922. godini. U težnji da se spreči uništavanje šuma do ograničavanja, jednim raspisom, a na osnovu 61. 1. Zak. o ograničavanju (verovatno i na osnovu tumačenja, da pojam Mirijska zemlja znači državna), proglašene su sve šume kao državne do ograničenja. Razume se, da se smatralo, da će se ograničavanje brzo izvršiti. Međutim novi duh vremena, talas agrarne reforme, sređivanje političkih i ekonomskih prilika u zemlji nisu dozvoljavali, da se ovo važno pitam´e tako brzo resi. U koliko se pitanje ograničavanja više odlagalo, u toliko je kod naroda bilo veće nezadovoljstvo.. 246 |