DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 119 <-- 119 --> PDF |
Ing. RADOVAN ĐOKOV1Ć (PRIZREN) : PRILOG OGRANIČAVANJU ŠUMA {UN APERÇU SUR L´ ÉVOLUTION LÉGISLATIVE CONCERNANT LA DÉLIMITATION DES FORETS) Još u prvobitnom Zakonu o šumama odnosno Šumskoj Uredbi predratne Kraljevine Srbije šume su smatrane kao »opšte polezno« (opšte narodno) dobro, koje nije svojina jednog naraštaja, već svih pokoljenja, koja za ovim dolaze. Ovakvo shvatanje došlo je tek onda, kada su velike površine šuma iskrčene i pretvorene u ziratna imanja i kada su se osetile strašne posledice haračenja šuma. U težnji da se stane na put ovom haračenju, doneta je prvo Uredba, a potom Zakon o Šumama. Posle šumske Uredbe, koja je regulisavala izvesna pitanja o podeli šuma na kategorije vlasništva, donet je prvi Zakon o šumama 30. marta 1891. god. Prvi odeljak ovog Zakona bio je »svojina, izdvajanje, podela i ograničavanje šuma«. Prema ovome pitanje ograničavanja šuma na dnevnom je redu još od pre čitavih četrdeset i više godina, odnosno od vremena, kada je donet prvi Zakon o šumama u predratnoj Kraljevini Srbiji. Koliko je napora i truda uloženo, da se ovo pitanje brže i pravilnije resi, koliko je taj posao bio težak i kod naroda nepopularan, videće se najbolje, ako se pogleda u istorijat današnjeg Zakona o ograničavanju državnih šuma. 1) Po prvobitnom Zakonu o šumama od 30. marta 1891. god. nare đeno je, da ograničavanje šuma izvrše posebne komisije. Takvu jednu komisiju sačinjavalo je 7 članova. Od ovih su trojica postavljena ukazom (jedan šumar, Inžinjer i pravnik), jedno je postavio stalni okružni odbor, a trojicu svaka opština, u kojoj je vršeno ograničavanje. Ova komisija prema pribavljenim dokazima rešavala je većinom glasova o granici i pravu svojine, gde nije bilo uredne tapije. Odluke ove komisije razmatrao je Prvostepeni Sud na žalbe zainteresovanih. Pada u oči, da je ovakva komisija bila glomazna, nepraktična i skupa, pored toga još i to, da su u rešavanju pitanja svojine učestvovala tri člana, koji su bili zainteresovani kao građani dotične opštine. 2) Po prvim izmenama i dopunama ovog zakona od 2. avgusta 1898. komisiju je sastavljalo pet članova (tri stručnjaka, t. j . po jedan šumar, inžinjer i pravnik), a po dva je birala skupština okruga, u kome se vršilo ograničavanje. Presude i odluke ovakve komisije bile su izvršne. 3) Po drugim izmenama od 26. januara 1900. god. komisiju je sastavljalo opet 5 članova: trojica istih stručnjaka i dva aktivna narodna poslanika. Presude ove komisije bile su izvršne. 4) Po trećim izmenama od 16. maja 1902. god. ostao je isti sastav komisije, ali su njene odluke podvrgnute razmatranju Kasacionog Suda. 5) Po četvrtim izmenama od 23. marta 1904. god. komisiju sastavljaju samo tri člana: dvojica iz sudske struke i jedan narodni poslanik; rešenja ove komisije razmatra Prvostepeni Sud. Dakle ove je komisija bila bez šumara. 245 |