DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 114 <-- 114 --> PDF |
Ovi su radovi izvedeni vrlo solidno, te do danas nisu pretrpeli ni kakvo oštećenje. Da bi se završilo uređenje ove bujice, potrebno je podići još izvestan broj pregrada u njenim pritokama (Donjo- i Gornjo-Jabukovačkoj reci), a pre svega trebalo bi pristupiti pošumljavanju ogolelog dela sliva. U tu svrhu preduzeti su koraci, da se izvrši pošumljavanje sliva od! strane vlasnika imanja uz pomoć Banske Uprave u davanju sadnica i stručnih upustava. Dok nije pristupljeno uređenju ove bujice, ona je pričinjavala štetu ne samo saobraćaju nego i varošici Vladičin Han, koja se sada, posle izvršenog uređenja bujice, podiže i ulepšava. Uređenje bujice Dragor takođe je u nekoliko privedeno kraju. Sistem uređenja ove bujice sastoji se u izvođenju pregrada i obalnih zidova od kamena u cementnom malteru. Sem toga i kod ove bujice je potrebno izvršiti pošumljavanje ogo lelih površina sliva, radi potpunog umirenja terena. Bujicu Krševička reka sačinjava čitav sistem bujica. Jedan deo tih bujica nalazi se na peskovitom terenu, pa su pogodne za uređenje sa živim pleterima. Kombinacijom živih pletera, garnisaža i pregrada od kamena uređene su bujice ovoga sistema, pritoke Krševičke reke: Vr banov Do, Bela Dolina, Brajkov Do i Nevin Do. Ovaj način uređenja u finansiskom je pogledu vrlo povoljan, jer je mnogo jeftiniji od uređenja sa objektima zidanim odi kamena u cementnom malteru, pa je prepo ručljivo, da se na taj način vrši uređenje bujica, gdegod to terenske pri like dozvoljavaju. Uređenjem ovih bujica izvršeno je delimično uređenje Krševičke reke, koja za vreme provala oblaka i većih kiša ometa saobraćaj na železničkoj pruzi Skoplje —i Niš. Bujica Rašićeva, koja je napred spomenuta, spada u grupu Džepskih bujica kod žel. stanice Džep. Tu grupu čine bujice: Rašićeva, Jazbina, Mlakačka i Katićeva reka. To je nevezan sistem bujica, od kojih se svaka uliva direktno u r. J. Moravu na potezu od oko 800 metara. Ove su bujice kratke dužine i sa vrlo malim slivom (Rašićeva 0,38 km2, Jazbina 0,09 km2, Mlakačka 0,73 km2 i Katićeva reka oko 2 km2), te su u stvari oveće jaruge, preko leta skoro suve, izuzev Katićevu reku, ali predstavljaju veliku opasnost za saobraćaj na državnom drumu i železničkoj pruzi Skoplje — Niš. Uzrok te opasnosti leži u tome, što je sliv većim delom ogoljen, a vrlo strm i što se podloga terena sastoji od raspadnutih škrilievaca, te voda lako produbljuje korito i povlači za sobom čitave blokove zemlje, koja zatrpava drum i železničku prugu posle svake veće kiše. Prvobitno uređenje grupe Džepskih bujica je zamišljeno odvođenjem vode sabirnim kanalom sa sliva sviju bujica u jednu bujicu, koja bi se dalje regulisala pregradama i odvodnim kanalom do ušća u r. J. Moravu. Sabirni kanal imao je da ide sa malim padom od bujice Rašićeve do bujice Katićeva reka, da bi sabrao vodu iz gornjeg dela sliva bujice Rašićeve, Jazbine i Mlakačke. Ispod toga kanala imale bi ostati suve jaruge, a iznad kanala bi se sve jaruge regulisale pleterima, garnisažama i gdekojom pregradom od kamena. 240 |