DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 111 <-- 111 --> PDF |
od vazdušnog napada, kao i Tehničkim sekcijama, koje štite svoje objekte, i vojnim ustanovama u istu svrhu. Nakon zadovoljavanja opštih socijalnih potreba ne smemo zaboraviti vredne pojedince, koji svojom inicijativom daju potstreka svojim drugovima. Iz gore navedenih podataka potrošnje sadnica videli smo, da je potrošnja pojedinaca veća od svih ostalih, a to je prirodno. Put, kojim se pošlo, dobar je, samo ga treba dalje širiti, jer su goleti brojne i u Pologu. Résumé. L´ auteur expose la marche et les résultats du reboisement exécuté par les particuliers dans la contrée de Polog et . action du forestier dans ce reboisement. Ing. ŽIVOJIN VANČETOVIĆ (SKOPLJE): POGLED NA BUJIČARSTVO VARDARSKE BANOVINE (COUP D´ OEUIL SUR LES TRAVAUX DE LA CORRECTION DES TORRENTS) Uređenje bujica u Vardarskoj banovini jedan je vrlo važan problem, kojim se imaju šumarski stručnjaci decenijama zabavljati. U Vardarskoj banovini ima bezbroj bujica. Statistika u tome pravcu nije izrađena, da bi se znalo tačno stanje, ali svakako broj bujica» je vrlo velik. Uzrok postanku tih bujica leži u glavnom u geološkim i klimatskim prilikama, konfiguraciji´ terena i pustošenju šuma. Planinski masivi Vardarske banovine delom su sastavljeni od raznih škriljevaca, koji se lako raspadaju pri atmosferskim promenama. Po konfiguraciji ovi masivi dolaze u strme i vrlo strme terene. Dok su ti masivi bili pokriveni šumom, bujica nije bilo. Neracionalno gazdovanje sa šumama i njihovo pustošenje za vreme turske vladavine dovelo je do ogoljivanja terena i stvaranja bujica. Pustošenju šuma i ogoljivanju terena pripomogla je i suva klima sa nedovoljno vlage, koja se zapaža kod većeg dela bujičnog područja, jer je klima u mnogim slučajevima onemogućila prirodno pomlađivanje šuma i dovela do potpunog ogoljenja terena. 0 toj žalosnoj pojavi i danas govore živi svedoci, koji pamte sreena vremena, kada su brda i planine njihovog kraja bile pokrivene gustim i neprohodnim šumama. Bujice u Vardarskoj banovini predstavljaju veliko zlo za našu poljoprivredu i opasnost za saobraćaj i naselja, a vrlo često štetno deluju i u zdravstvenom pogledu. To fe zlo u toliko veće, što je skoro svaka jaru 237 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 112 <-- 112 --> PDF |
žica i jaruga bujičnog karaktera, a i čitave reke, čije površine slivova premašaju stotine kilometara kvadratnih, nose karakter bujica (Lepenac, Dragor, Krševica, Kriva reka, Pčinja i t. d.). Najveću štetu trpe saobraćajna sredstva, naselja i plodna zemljišta. Saobraćajna sredstva obično se nalaze duž reka, čiji je sliv ogoleo, te je prepun jaruga, jaružica i većih potoka bujičnog karaktera, zato vrlo često i na železničkim prugama i na putevima nastaje prekid saobraćaja usled zatrpavanja bujičnim nanosom. Najveća opasnost od bujica preti naseljima, koja se nalaze na podnožju planinskih masiva. Dok su planinski masivi bili pokriveni šumom, opasnosti od bujica nije bilo i ta su naselja, — bogata izvorima, šumama i plodnim zemljištima, — predstavljala blagostanje i sreću za život, a Bujica „Rašićeva" kod železn. stanice Džep. posle satiranja šuma bujice su rušile zgrade i zatrpavale plodna zemljišta. Usled štetnog delovanja bujica izvesna polja delom su zamočvarena i hiljade hektara zemljišta se ne privode kulturi, kao što,! je slučaj sa delovima Skopskog polja, Strumičkog polja i Bitoljskog polja. Osim toga što se ta zemljišta ne privode kulturi, što je od neocenjive štete i po narod i po državu, šteta je još veća i zbog toga, što su ta zamočvarena polja leglo uzročnika malarije. Prema izloženom uređenje je bujica u ovim krajevima od prvoklasne važnosti, kako za saobraćaj tako i za stvaranje mogućnosti da se močvarna zemljišta pretvore u plodna. Na uređenju bujica sve do oslobođenja nije ništa rađeno, a njihov broj satiranjem šuma sve je više rastao. Sam narod se branio od bujica, koliko je znao i mogao, te su u tu svrhu na mnogim mestima podizani obrambeni zidovi od kamena u suvo pored kuća i imanja. Tek posle 238 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 113 <-- 113 --> PDF |
oslobođenja počelo je da se misli i na uređenje buiica u ovim krajevima. U tu svrhu pristupljeno je pripremnim radovima i izrađeno je vise projekata. Kako uređenje bujica iziskuje velike materijalne žrtve, to je sa uređenjem otpočeto tamo gde je to momentalno najnužnije, te su u prvi red došle bujice, koje ometaju saobraćaj ili čine velike štete naselju. Sa uređivanjem bujica u Vardarskoj banovini otpočeto je 1927. godine, kada je pristupljeno radovima na uređenju Kalimanske reke kod Vladičinog Hana, koja je ometala saobraćaj na državnom drumu i železničkoj pruzi Skoplje — Niš. Bujica „Rašićeva" kod železn. stanice Džep. Posle toga je pristupljeno radovima na uređenju bujice Dragor, koja je ugrožavala varoš Bitolje i činila velike štete okolini. Do sada je rađeno na uređenju ovih bujica: Kalimanske reke kod Vladičinog Hana, Dragora kod Bitolja, Krševičke reke kod železničke stanice Ristovac i Rašićeve kod žel. stanice Džep. Uređenje Kalimanske reke u nekoliko je završeno. Tamo je u donjem toku izveden zidani kanal od kamena u cementnom malteru, kojim se odvodi voda u r. J. Moravu, a u srednjem i gornjem toku izvedene su pregrade od zida u cementnom malteru. 239 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 114 <-- 114 --> PDF |
Ovi su radovi izvedeni vrlo solidno, te do danas nisu pretrpeli ni kakvo oštećenje. Da bi se završilo uređenje ove bujice, potrebno je podići još izvestan broj pregrada u njenim pritokama (Donjo- i Gornjo-Jabukovačkoj reci), a pre svega trebalo bi pristupiti pošumljavanju ogolelog dela sliva. U tu svrhu preduzeti su koraci, da se izvrši pošumljavanje sliva od! strane vlasnika imanja uz pomoć Banske Uprave u davanju sadnica i stručnih upustava. Dok nije pristupljeno uređenju ove bujice, ona je pričinjavala štetu ne samo saobraćaju nego i varošici Vladičin Han, koja se sada, posle izvršenog uređenja bujice, podiže i ulepšava. Uređenje bujice Dragor takođe je u nekoliko privedeno kraju. Sistem uređenja ove bujice sastoji se u izvođenju pregrada i obalnih zidova od kamena u cementnom malteru. Sem toga i kod ove bujice je potrebno izvršiti pošumljavanje ogo lelih površina sliva, radi potpunog umirenja terena. Bujicu Krševička reka sačinjava čitav sistem bujica. Jedan deo tih bujica nalazi se na peskovitom terenu, pa su pogodne za uređenje sa živim pleterima. Kombinacijom živih pletera, garnisaža i pregrada od kamena uređene su bujice ovoga sistema, pritoke Krševičke reke: Vr banov Do, Bela Dolina, Brajkov Do i Nevin Do. Ovaj način uređenja u finansiskom je pogledu vrlo povoljan, jer je mnogo jeftiniji od uređenja sa objektima zidanim odi kamena u cementnom malteru, pa je prepo ručljivo, da se na taj način vrši uređenje bujica, gdegod to terenske pri like dozvoljavaju. Uređenjem ovih bujica izvršeno je delimično uređenje Krševičke reke, koja za vreme provala oblaka i većih kiša ometa saobraćaj na železničkoj pruzi Skoplje —i Niš. Bujica Rašićeva, koja je napred spomenuta, spada u grupu Džepskih bujica kod žel. stanice Džep. Tu grupu čine bujice: Rašićeva, Jazbina, Mlakačka i Katićeva reka. To je nevezan sistem bujica, od kojih se svaka uliva direktno u r. J. Moravu na potezu od oko 800 metara. Ove su bujice kratke dužine i sa vrlo malim slivom (Rašićeva 0,38 km2, Jazbina 0,09 km2, Mlakačka 0,73 km2 i Katićeva reka oko 2 km2), te su u stvari oveće jaruge, preko leta skoro suve, izuzev Katićevu reku, ali predstavljaju veliku opasnost za saobraćaj na državnom drumu i železničkoj pruzi Skoplje — Niš. Uzrok te opasnosti leži u tome, što je sliv većim delom ogoljen, a vrlo strm i što se podloga terena sastoji od raspadnutih škrilievaca, te voda lako produbljuje korito i povlači za sobom čitave blokove zemlje, koja zatrpava drum i železničku prugu posle svake veće kiše. Prvobitno uređenje grupe Džepskih bujica je zamišljeno odvođenjem vode sabirnim kanalom sa sliva sviju bujica u jednu bujicu, koja bi se dalje regulisala pregradama i odvodnim kanalom do ušća u r. J. Moravu. Sabirni kanal imao je da ide sa malim padom od bujice Rašićeve do bujice Katićeva reka, da bi sabrao vodu iz gornjeg dela sliva bujice Rašićeve, Jazbine i Mlakačke. Ispod toga kanala imale bi ostati suve jaruge, a iznad kanala bi se sve jaruge regulisale pleterima, garnisažama i gdekojom pregradom od kamena. 240 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 115 <-- 115 --> PDF |
Međutim posle godinu dana prilike na terenu sasvim su se izmenile. Čitavi blokovi zemlje su se spustili i sišli niz korito bujice Mlakačke, tako da od trase sabirnog kanala nije ostalo ni traga na tome mestu. Zbog ovog pomeranja zemljišta u čitavim blokovima doneta je odluka od strane ministarstva, da se svaka bujica uređuje zasebno sa pregradama u sistemu i odvodnim kanalima. Princip odvođenja vode sabirnim kanalom zadržan je samo kod bujice Mlakačke, koja se račva u tri ogranka, te se voda sliva ima sabrati sva u jedan ogranak i ovaj regulisati pregradama u sistemu i odvodnim kanalom. U bujici Rašićevoj još ranijih godina direkcija državnih železnica je podigla nekoliko zaustava od kamena u suvo, radi zaštite železničke pruge od navale bujičnog nanosa. Te su zaustave stalno bile oštećivane od vode i nadoziđivane. Poslednjih godina otpočeto je sistematsko uređenje ove bujice. Pre svega rekonstruisane su i pojačane zidovima od kamena u cementnom malte ru sve oštećene zaustave, koje je podizala ranijih godina direkcija državnih železnica. Zatim je pristupljeno izradi novih pregrada za zaustavljanje materijala i učvršćivanje dna korita. Taj je posao tako reći u začetku, te se ima nastaviti do definitivnog uređenja. Do sada podignutim objektima zaustavljeno je dalje napredovanje bujice u donjem toku, ali u gornjem toku bujica aktivno deluje i prilikom većih kiša zatrpava prugu materijalom. Kod ove je bujice vršeno i pošumljavanje bagremom na jednom delu sliva i obala. Pošumljavanje je uspelo vrlo dobro, ali se time nije moglo mnogo pomoći, pošto dno korita još nije utvrđeno tehničkim objektima. Kod ostalih bujica iz grupe Džepskih bujica pristupljeno je pripremnim radovima, nakon čega će se pristupiti i samom uređenju. Ovim je ukratko izloženo, šta je sve urađeno na uređenju bujica u ovim krajevima od oslobođenja do sada. Résumé. La correction des torrents dans la Banovine de Vardar date de . année 1927. Ces travaux, tres exigeants au point de vue pécuniaire, sont généralement limités sur les torrents de la vallée de Morava ou ils causent souvent des dégâts a la ligne de chemin de fer Skoplje — Nich — Beograd. Inž. PANTELEJMON DOLGIJ (SKOPLJE) : UREĐENJE BUJICE DRAGOR (CORRECTION DU TORRENT DRAGOR A BITOLJ) Na uređenju bujica u Vardarskoj banovini radilo se poslednjih godina na nekoliko mesta, te je i u kotlini Pelagonije kod Bitolja bilo pristupljeno radovima na uređenju bujice Dragor. Kako je to gotovo jedina bujica na jugu banovine, u kojoj su u poslednje vreme izvođeni radovL 241 |