DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 101 <-- 101 --> PDF |
Kako na jednom tako i na drugom objektu sadnice lišćara bile su prilikom sadnje prerezane na 10 cm iznad zemlje, sem jasena. Žile su bile prikraćene i kod lišćara i kod četinara. Troškovi obrade zemljišta, sadnje i prašenjia u toku jedne vegetativne godine iznosili su 0.70 dinara na 1 m2. Za terenska pikirišta morao sarrf upotrebiti one sadnice, koje su bile na raspoloženju u šumskom rasadniku. Kvalitet upotrebljenih sadnica bio je dosta slab, t. j . upotrebljene su one sadnice, koje nisu bile sposobne za teren. Tome se ima dodati: 1. Bagrem na pik´irištima bio je napadnut delimično od kornjače. Kornjača napada mlade sadnice i brstom uništava potpuno mlado lišće, zbog čega sadnica ili zakržljavi ili sasvim ugine. Interesantan je sam način napada. Kornjača svojom težinom savija sadnicu kao tenk i kada je sadnica savijena i priljubljena zemlji, kornjača obrsti1 list, da zatim pređe na drugu. Stoga je potrebno u okolini pikirišta i rasadnika uništavati kornjače kao štetočine. 2. Crni bor, kao trogodišnji i nepikiran, bio je već odrastao i iz previše gustog sklopa. 3. Alepski bor bio je sa 50% dvogodišnji. U istoj godini nije uspeo ni u rasadniku, a i uopšte dvogodišnji alepski bor nije pogodan za sadnju, ako ga vadimo iz zemljišta bez zemlje, koja opkoljava njegove žilice. Iz gore navedenih razloga i postignutih rezultata vidimo, da broj uspelih sadnica nije tako velik, ali njihov kvalitet je odličan. Rezultat u broju uspelih sadnica je svakako mnogo manji, nego u rasadnicima, no i troškovi proizvodnje su takođe manji. Mi ne tražimo samo broj, već i kvalitet sadnica, sem toga broj bi bio kud i kamo veći, ako bismo upotrebili normalne sadnice, a ne one iz previše gustog sklopa i najslabije. Mi i sada već u rasadnicima na našem području, na istoj površini, uzgajamo kud i kamo manji broj sadnica, nego što se to radilo pre, samo radi toga da dobijemo jače sadnice. Postotak uspelih sadnica ne treba da nas plaši, ali ono što je uspelo to je zdravo i sposobno za život, a to je ono što se traži. Površina, što je bila upotrebljena za pikirište, već je pošumljena i to sa onim delom sadnica što ćemo ostaviti prilikom vađenja, a ostavićemo svakako one sadnice, koje su slabije, tako da prilikom vađenja u nas uopšte neće biti slabih sadnica, a površina upotrebljena za pikirište biće pošumljena. Troškovi obrade već sada pošumljene površine ne padaju na teret rasadnika, već na teret samog uspelog pošumljavanja. Terenska pikirišta neophodno su potrebna za pošumljavanje goleti na jugu, isto tako kao što je potreban sam rasadnik. Iz prakse vidimo, da su sadnice, koje su u početku pošumljavanja na Jugu dobijane iz različitih rasadnika, udaljenih 2—3 dana od mesta pošumljavanja, uginule. Nema tu krivice ni do pošumljavanja ni do odgajivača. Krivica je dug transport, inedovoljno pakovanje, promena klime i nadmorske visine. Nije to vrtljarstvo, gde se sadnice u toku mnogih godina neguju posle sadnje, jer mi radimo sa velikim kvantumom sadnica na slabim zemljištima i sa ograničenim srestvima. Iz svega gore izloženog vidimo, da se uspešno pošumljavanje u Devđelijskoj kotlini kao i na većem delu juga može vršiti samo sa sad 227 |