DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 19     <-- 19 -->        PDF

Ali ako se i nađe zaposlenje svima sada nezaposlenim šumarskim
inženjerima, ipak je svakako potrebno, da se ograniči produkcija šumarskih
inženjera na našim fakultetima.


Résumé. Apres la guerre, le nombre de nos citoyens qui ont achevé leurs études
soit dans nos propres facultés forestieres soit dans l´étranger, et qui prétendent en
conséquence a etre admis dans notre Service forestier, a pris des dimensions vraiment
excessives ce qui se manifeste dans un grand nombre de jeunes ingénieurs forestiers
sans emploi. L´auteur tend donc a déterminer le nombre rationellement admissible de
jeunes hommes qui, dans les cironstanccs économiques normales, pourraient etre admis
dans nos facultés forestieres. Il se base dans cette intention sur le développement
progressif du nombre de tous les Yougoslaves qui, dépuis l´année 1863, ont achevé
leurs études soit dans les écoles forestieres du pays meme soit dans celles de l´étranger.
Ce développement montre, naturellement avec beaucoup des hausses et des baisses,
une tendence — généralement pris — croissante et ressemble, dans son ensemble, a
une longue ligne droite. En conséquence, il se laisse compenser d´apres la méthode
des moindres carrés, ayant pour base l´équation de cette ligne (y = ax + b). L´auteur
détermine donc, a l´aide de cette équation et apres ladite compensation, le nombre en
question, aussibien pour le présent que pour le futur. Ce dernier (pour le futur) résulte
de la constante a calculée en moyenne d´apres ladite méthode pour ce long passé. Le
nombre pour le présent s´accordant tres bien avec des besoins normaux q´a, a cet
égard, notre économie forestiere il est a supposer que ce soit le meme cas avec le
nombre pour le futur qui, naturellement, a une tendence croissante, mais dans un
sens régulier et tres modéré.


Ing. TODOR DJURDJIĆ (MOROV1Ć):


DRŽAVNO ŠUMSKO GAZDINSTVO I ZAKON
O DRŽAVNOM RAČUNOVODSTVU*


(./ ADMINISTRATION DES FORETS DOMANIALES ET LA LOI
DE COMPTABILITÉ PUBLIQUE)


Svojim člankom: »Delokrug i rad šumske uprave (Šum. list aprila
1930)« pokušali smo da opišemo, u čemu se sastoji delokrug i rad kod
drž. šum. uprava ukazujući pri tome na nedostatke u organizaciji šumarske
službe kod šumskih uprava. Nedostaci organizacije i preopterečenost
stručnih organa kod šumskih uprava nanose ogromne štete intenzivnom
gospodarenju i racionalnom iskoriščavanju toga gazdinstva u
duhu šumarskih nauka. Izgleda nam, da se tome članku pokazala mala
ili nikakva pažnja i ako je njegova intencija bila, da se sadanja organi


* Predavanje, održano na godišnjem zboru Beogradske podružnice Jugoslovenskog
šumarskog udruženja dne 23. aprila 1933. u Zemunu.
9?




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 20     <-- 20 -->        PDF

zacija kod šumskih uprava popravi, kako bi se i štetne posledice uklonile.
Dakle naš glas ostao je mrtvo slovo na artiji kao glas vapijućeg u pustinji.
U članu 6 Uredbe o organizaciji šum. službe iz 1921 god. šumska uprava
je organ III. stepena. Po 51. 4. te Uredbe šumske uprave su izvršni organi
odnosnih Direkcija šuma. U cl. 25 propisane su stručne kvalifikacije,
koje mora imati starešina; zatim kakvo mu se osoblje dodeljuje. I ako
je šum. uprava izvršni organ, ona je za sebe nadleštvo ili vlast III. stepena
sa svima atributima kao i ostala nadleštva istoga ranga. Neke Direkcije
ne mogu shvatiti niti razumeti to, da su šum. uprave nadleštva.
U cl. 132 zakona o šumama iz 1929. god. propisane su kvalifikacije, koje
mora imati neko lice, da može zauzeti položaj šefa uprave. Najzad su
došla i Upustva o primeni Zakona o šumama za šum. uprave. Mi ćemo
citirati u celosti prvi član tih upustava: »Šumska uprava je osnovna
upravna jedinica za samostalno vođenje gospodarenja s drž. šumama.
Ona je neposredno podređena nadležnoj Direkciji šuma i stoji pod njenim
izravnim nadzorom«. U drugom članu stoji: »Šumska uprava vrši
svoje poslove u okviru zakona o šumama, Uredaba, pravilnika, upustava,
naredaba, raspisa kao i ostalih zakonskih odredaba, koje su u vezi sa drž.
šumskim gospodarenjem.«


Daljnje nabrajanje mislimo da nije od potrebe, jer se to sve može
naći u upustvima. U članu 3. Upustava nominativno je pobrojano u 30
tačaka, što sve spada u delokrug šum. uprave, a pored ovoga pobrojene
su i sve knjige, koje mora voditi šum. uprava. Da pomenemo samo još
čl. 19 upustava, kojim je određena kompetencija prodaje šumskih proizvoda,
koje šumske uprave mogu samostalno prodavati. Već smo u
svome pomenutom članku dokazivali, da šum. uprave nisu imale nikakve
samostalnosti, pa tako stvar stoji i danas, bar kod mnogih šumskih uprava,
i pored jasnih odredaba u upustvima, mnoge od šumskih uprava ne mogu
ni danas prodati ] m:; grade od suvara bez obrazloženog predloga i odobrenja
nadležne Direkcije. Dopuštamo da ima i liberalnih Direkcija, koje
se drže izdanih upustava, ali ih ima i takvih, koje ta upustva ne poštuju.
Prosto je neshvatljiva ova ljubomora držanja vlasti tih Direkcija. Prigovoriće
nam se, da su šum. uprave same krive, što se ne koriste jasnim
zakonskim propisima. Ima toga mnogo, što spada u nadležnost šum.
uprava, a što su Direkcije zadržale za sebe i na traženje uprava daju
negativan ili nikakav odgovor. Razume se, morala bi se voditi duga
prepiska preko Direkcije sa Ministarstvom, a gde bi dospeli sa tom
prepiskom? Jedini opravdani razlog za ovakav postupak mogao bi se
navesti, što se za starešine šum. uprava postavljaju lica sa malom stručnom!
praksom. Pored potrebne kvalifikacije i položenog stručnog ispita
mi smo i ranije dokazivali, da je potrebna duža praksa, da jedan šum.
stručnjak može da zauzme položaj šefa šum. uprave bez teškoća. Tako
je bilo u predratno doba u krajevima sa naprednim šum. gazdinstvom.


Tako će to biti i docnije, kada bude dovoljan broj šum. stručnjaka.


Istakli smo, da su šum. uprave osnovne šum. jedinice za samostalno
vođenje gospodarenja. Zatim smo videli u čl. 25 Uredbe iz 1921
god., kakvo sve osoblje treba da bude kod šum. uprava, da bi te osnovne
jedinice odgovorile svome zadatku. Pošto su šum. uprave izvršni organi
nad´ežnih Direkcija, a ove Ministarstva šuma, znači da čitavo težište
drž. šum. gazdinstva počiva na šum. upravama. Stručni organi šumskih
uorava u stalnom su dodiru sa tim gazdinstvom. Ministarstvo šuma sa


98




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 21     <-- 21 -->        PDF

Direkcijama gleda šumsko gazdinstvo kroz naočare šumskih uprava.
Stavimo svaku instanciju šumarske hijerarhije na svoje mesto, imajući
u vidu da u Odelenje za Šumarstvo dolaze starije, iskusnije i odabrane
kvalifikovane stručne sile, a tako isto i kod Direkcija. Obe ove više
šumarske instancije pozvane su, da daju pravac za vođenje šumarske
politike, da razrađuju šum. stručne elaborate, jednom reci njihov je zadatak
da stvore povoljne uslove, kako bi drž. šum. gazdinstvo kao važna
privredna grana dalo one rezultate, koje od njega očekuje država
i nacija. Šumska uprava kao III. i zadnja instancija, na čelu sa kvalifikovanom
stručnom silom i pomoćnim osobljem treba da sprovede u delo
sve stručne radove i propise, što ih izdaje Ministarstvo i Direkcije. Kao
što smo videli iz Upustava, šum. uprava nije samo izvršni organ, već
ona ima i zadatak da stavlja obrazložene predloge, dakle u neku ruku
da daje inicijativu. Da li šumske uprave ovakve, kakve su danas, u doba
kada se od njih zahteva maksimum stručnih radova, mogu odgovoriti
svome zadatku? Ne zahtevajü li vitalni interesi drž. šum. gazdinstva,
da se šumske uprave reorganiziraju? Iz godine u godinu zatrpavaju se
novim raspisima, suvišnom administracijom, a niko se ne pita, mogu li
šum. uprave svršavati te poslove, a da usled toga ne budu okrnjeni bitni
interesi šum. gazdinstva? Nama se čini, da su izrazi racionalno iskorišćavanje
šum. proizvoda i intenzivno gazdovanje gole fraze, kojima se
prema potrebi operiše. Iznoseći u glavnim linijama rad kod drž. šum.
uprava kao i broj stručnoga osoblja kod istih, nama je cilj da argumentovano
ukažemo na štetne posledice ovakve organizacije kod šum. uprava.


Usled takvog stanja mnogobrojne šumske uprave samo tavore i
ne daju ni izdaleka onaj uspeh, koji se od njih očekuje, a posledica je
toga, da se kriza šum. privrede povećava. Kod drž. šum. uprava Direkcije
šuma u Zagrebu, na Sušaku, u Vinkovcima i Apatinu nalazimo samo
jednu stručnu silu to je starešina uprave. Od pomoćnih sila dodeljen mu
je jedan zvaničnik ili služitelj sa lugarskom školom ili lug. ispitom, koji
vrši prepisivanje akata, vodi delovodni protokol i otprema službenu
poštu. Zatim ima na raspolaganju toliko čuvara, koliko ima čuvarskih
re.jona. Blagajnika nigde ne vidimo. Šta više nijedna šum. uprava nema
služitelja za čišćenje kancelarija. Kako su te šum. uprave organizovane
pre 5(1 godina, takvo je stanje i dan danas i ako su se stručni i administrativni
radovi utrostručili. Kod šum. uprava u Bosni vidimo pored
starešine uprave još jednog do dva potšumara. Ako uzmemo u obzir,
da su šefovi tamošnjih šum. uprava na više mesta i sreski šum. referenti;
a´ko dodamo i servitutne prilike kao i veličinu teritorija tamošnjih šum.
uprava, onda imamo isti ako ne i gori slučaj, nego što je onaj kod drž.
šum. uprava na području spomenutih direkcija. Skoro sve te drž. šum.
uprave su aktivne. U Srbiji i Južnoj Srbiji, gde je velik broj šum. uprava
pasivan, nalazimo veći broj pomoćnog osoblja. Neke od tamošnjih uprava
imaju blagajnika, 2—3 pisarske sile, skoro sve imaju služitelja, a one
sa većim teritorijalna imaju i potšumara. Brojno stanje činovnika kod
drž. direkcija i drž. šum. uprava za budž. godinu 1932/33 i 1933/34, koje
je izneo u GJasniku šum. zvaničnika za Il/.. šef administrativnog otseka
gosp. Vučetić, najbolje potvrđuje naše navode. U istom broju Glasnika
izneseno je i brojno stanje zvaničnika, služitelja i dnevničara, ali se ne
vidi, kolik broj tih službenika otpada na same direkcije, a kolik na šum.
uprave, pa nam ti podatci (vidi priloženu tabelu 1.)) ne mogu korisno
poslužiti.


99




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 22     <-- 22 -->        PDF

BROJNO STANJE Tabela 1.


Činovnika kod drž. direkcija šuma i šum. uprava za budž. god. 1932/33
i 1933/34 (Glas. šum. zvan. za ./..).


S s


"O SI a «s >mCS es


CO co >?» co
S * ´S s? m ´S ´S


Površina co M


Direkcija 2p


šumskog ..

r^


S "* B c3 ^4


CS.Sr*


sama zemljišta IM o J3 es ala o co es


D. >SJ > P SB» 6
O eS > O t-o ´S > > CS >o CO eS CO


hektara ´S1 M t. O .*. 2 . 03 CM


S-l ° s oj Ci bjeco es


O CL. beco
.. 6 * °>
a
es
t* y-<


M


«
«
02 a: ^


Aleksinac . 194.918 17 11.465 il 12 31 34 42 46 + 4


Skoplje . . 622.907 17 36.641 13 14 31 31 44 45 + 1


Čaćak . . 215.186 13 16.553 11 12 26 28 37 40 + 3


Sarajevo 1,898.931 43 44.161 26 26 79 81 105 107 + 2


B. Luka . . 828.475 27 30.684 22 26 44 45 66 71 + &
Vinkovci 67.683.82 9 7.520 15 13 9 10 24 23 — 1


Zagreb . . 82.736.50 12 6.895 21 19 19 14 40 33 — 7


Sušak . . . 205.511.74 15 13.701 15 17 11 15 26 32 + 6


Ljubljana , 28.563.19 4 7.141 9 8 18 17 27 25 — 2


Apatin . . 48.574.67 8 6.072 8 10 10 12 18 22 + 4


Ukupno . . 4,193.486.92 165 25.415 151 157 278 287 429 444 + 15


Čuli smo od stručnih kolega, da u Srbiji i Južnoj Srbiji ima i takvih
šum. uprava, koje godišnje ne daju ni 50.000 dinara prihoda, a lični su
rashodi četverostruki i veći. Prekobrojno i nepotrebno pomoćno osoblje
moglo bi se premestiti i upotrebiti kod drž. šum. uprava, koje su aktivne
i kojima je to osoblje od velike potrebe. Razume se, i ovde odlučuju
političke ličnosti, bez obzira što je to na štetu drž. gazdinstva. Uzgred
napominjemo, da administracija kod svih drž. šum. uprava (i pored svih
propisa, raspisa, uredaba i upustava) nije istovetna, tako da starešina
jedne šum. uprave premešten na drugu ne bi se mogao ,snaći. za duže
vremena. I ova je činjenica štetna po drž. šum. gazdinstvo.


Da bi svoje navode o pretrpanosti šum. uprava dokazali, mi ćemo
se poslužiti ciframa, koliko predmeta prođe godišnje kroz ruku starešine
šum. uprave, zatim ćemo navesti, koje se knjige vode kod drž. šum.
uprava. Ove podatke crpeli smo kod poverene nam šum. uprave. Verovatno
je, da su sa malim nijansama istovetni i .kod ostalih šum. uprava.
U preglednom spisku (tabela 2) iznećemo brojčano predmete delovodnog
protokola, zatim izdavanje uplatnica, paševnica i raznih iskaznica, a to
sve mora rešavati sam starešina šum. uprave. Uzeli smo predratne godine
od 1904 do 1913; zatim posleratne od 1919—1932, izostavljajući


100




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 23     <-- 23 -->        PDF

ratne godine, kada se manje radilo, u cilju da pregled bude jasniji i
očigledniji.


Tabela 2.


PREGLEDNI SPISAK REŠENIH PREDMETA PO GODINI.


´3


Oj


«n


.


.


Godina , « Svega, Godina Svega


Oj . S ´3 oj 43


, 2 tsi -a ^ o


I*


0,o> cl S? z- t> "3 o OS t<» ´3 o il
u a.´"


o" 03


M


. « . Fređr itne godine : Posleratne godine :


l 1904 964 — 964 11 1919 952 1921 2873
´2 1905 865 — 865 12 1920 1084 1781 2865
3 1906 836 — 836 13 1921 1083 1643 2746
4 1907 1094 — 1094 14 1922 1064 1019 2083
5 1908 891 — 891 15 1923 1186 3864 5050
6 1909 1047 — 1047 16 1924 1126 1611 2737
7 1910 906 — 906 17 1925 1184 2129 3313
8 1911 895 — 895 18 1926 1272 3758 5030
9 1912 1167 — 1167 19 1927 1544 2049 3593
10 1913 1315 — 1315 20 1928 1358 1894 3252
21 1929 1515 2793 4308
22 1930 1727 5320 7047
23 1931 1757 3602 5359
24 1932 1892 4702 6594


Nažalost za predratne godine nismo mogli naći broj izdanih uplatnica,
paševnica i iskaznica, već samo predmete delovodnog protokola.
Što nam kažu te suvoparne cifre, koje ćemo oživeti? One nam pružaju
sliku, da je kroz delovodni protokol poverene nam šumske uprave od
1904—1913 god. prošlo godišnje kako stručnih tako i administrativnih
predmeta manje od hiljade ; samo u četiri godine broj tih predmeta premašio
je hiljadu. Kako stvar stoji posle rata? Ovde nalazimo, da je samo
u 1919. god. njihov broj ispod hiljade, inače iz godine u godinu taj broj
raste, tako da smo 1932. god. imali 1892 predmeta. Dodamo li broju predmeta
delovodnika i zbirove izdanih uplatnica, paševnica i iskaznica kroz
četrnajest posleratnih godina, izlazi da je starešina naše šum. uprave
morao resiti proseeno 4.060 predmeta godišnje.


101




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 24     <-- 24 -->        PDF

Uzmemo li u račun, da je proveo na terenu prosečno pet dana


mesečno, zatim četiri nedeljna dana, ostaje mu za rad u kancelariji 21


dan, što čini godišnje 252 radna dana. Znači da je imao resiti 16) pred


meta dnevno. No to nije sav kancelarijski rad. Da pobrojimo one knjige,


koje mora da vodi sam starešina uprave kao jedino stručno, odgovorno


i blagajničko lice.


A zatim ćemo navesti knjige, koje vodi pisar uprave pod kontro


lom i nadzorom šefa uprave. Starešina uprave vodi: 1. Dnevnik kase,


u koji zavodi sva novčana dokumenta za primitak i izdatak. Po propisu


zakona o drž. računovodstvu dnevnik kase se zaključuje svakodnevno,


ali usled tehničke nemogućnosti zaključuje se mesečno. 2. Partijalnik


razdeljen u više delova, u koji se unose po partijama sva primanja


i izdavanja iz dnevnika kase, kao i depozit. Partijalnik se zaključuje


mesečno. 3. Dnevnik materijala za glavne i sporedne šum. proizvode i


to knjige za primitak i za izdatak. Obe ove knjige imaju više razdela.


4. Dnevnik izrađenog drv. materijala u režiji za gorivo i građu, u koji
se najprije zavode kumulativno svi primici i izdaci, a zatim posebno
za svaki šum. srez i za svako šum. stovarište. 5. Pomoćni dnevnik očevidnosti,
u koji se zavodi sav drvni materijal po odelenjima i sekcijama
pojedinih čuv. rejona. 6. Knjigu putovanja, koju zaključuje mesečno.
7. Mesečne obračune redov. budž. i vanrednih prihoda i svih predujmova
(akontacija) sa izveštajima za svaki obračun. 8. Obračunava sve isplatne
listine radnika, kirijaša, u kojima mora istaći dnevnu ili akordnu zaradu
bruto, prinos okruž. blagajni od države, od radnika, radnički porez, zatim
najzad neto-zaradu. 9. Prima lično sve prihode i vrši sve novčane izdatke
kao jedino zakonsko odgovorno lice. 10. Izdaje u triplikatu uplatnice,
paševnice i druge objave. 11. Rešava sve stručne i administrativne
predmete. 12. Vodi knjigu statističkih podataka. 13. Prima stranke sa
molbama i žalbama i daje im potrebna upustva. 14. Obračunava šum.
prijavnice.
Knjige, koje vodi pisar uprave pod nadzorom šefa uprave, jesu ove:


1. Delovodni protokol, 2. Knjiga inventara, 3. Knjiga nabavaka materijala,
4. Knjiga potrošenog materijala, 5. Registar delovodnika, 6. Knjiga
goriva, 7. Knjiga građe, 8. Knjiga paše, 9. Knjiga sporednih prihoda,
10. Knjiga protokola licitacije, 11. Knjiga ugovora.
Osim toga prepisuje pisar sva akta, zavodi šumske prijavnice u
dve knjige, pomaže kod izdavanja uplatnica i raznih objava, pakuje i
otprema poštu, prima i nosi novac sa dva amanetnika.


Držimo, da pored ovoga nije od potrebe da zalazimo u sitnice.
Dodamo li brojevima predmeta delovodnika i uplatnica sa paševnicama,
iskaznicama i objavama još i brojeve onih akata, koji služe kao dokumenti
i prilozi pobrojanih knjiga, sigurni smo, da će se broj od 4.060
predmeta udvostručiti, što znači da starešina šum. uprave rešava dnevno
32 koje stručna, koje administrativna predmeta. Razume se, da ima i
takvih predmeta, koji se rešavaju šablonski, pa ih može resiti i po pedeset
na dan; ali nije redak slučaj, da ima i takvih, koje jedva može da
resi za jedan pa i više dana.


Držimo, da smo stvarno dokazali, da kancelarijski rad oduzima
šum. stručnjaku kao starešini uprave 8(./. radnog vremena. Kolege, koji
su na čelu šum. uprava kao jedine stručne sile, potvrdiće da su naši
navodi tačni i nepobitni. Kod takvog stanja stvari pitamo se, je li to u


102




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 25     <-- 25 -->        PDF

interesu drž. šum. gazdinstva i može li se očekivati kakav prosperitet
toga gazdinstva? Nismo li u očiglednoj protivnosti sa šumarskim naukama,
šum. politikom i sa vođenjem trgovine i industrije kod drž. šum.
gazdinstva? Starešine šum. uprava neprestano se pozivaju, opominju
i od Ministarstva i od nadležnih Direkcija, da ulože sav svoj trud i volju
i sve svoje stručno znanje, kako bi drž. šum. gazdinstvo što bolje unapredili
i sačuvali od devastacija i šum. krađa, a da se pri tome ne vodi
računa o tome, da li ti ljudi mogu to postići kod tolikih nepotrebnih formalnosti,
kod ovako razgranate administracije? Kao izvršni organi oni
su dužni, a i moraju savladati sav taj posao. Ako su na čelu šum. uprava
šum. stručnjaci sa dužom praksom, iskusniji i vredni, oni će otpravljati
taj posao, ali ako su to mlađe sile sa slabom ili nikakvom praksom,_ i
pored njihove najbolje volje, usled ovakvog stanja šum. gazdinstvo će
mnogo trpeti. I Odelenje za Šumarstvo i Odelenje za Računovodstvo,
a i Direkcije su vrlo osetljive, ako se ma i najbeznačajniji administrativni
predmet ne resi na vreme. Ima i takvih predmeta, koji se moraju rešavati
po dva i tri puta godišnje. Da navedemo samo jedan konkretan
slučaj, jer bi nas daleko odvelo nabrajanje više takvih slučajeva. Ministarstvo
šuma raspisom br. 5.803 od 18. II. 1925. propisalo je 17 formulara
za vođenje statističkih podataka, koji se moraju svake godine ispunjavati.
Rešenjem br. 52.481 od 24. II. 1929. god. izdalo je raspis, da
se sastave statistički podaci o iskorišćavanju drž. šuma prema drugim
formularima, koji se također moraju godišnje sastavljati i slati. Najzad
rešenjem br. 15.330/32 izdalo je i treći raspis za sastavljanje statističkih
podataka o iskorišćavanju i prihodima drž. šuma, te se i oni moraju
godišnje pregledati. Formulari za ispunjavanje statističkih podataka po
rubrikama, koje treba ispuniti, jesu dosta slični, s malim razlikama, pa
nam ne ide u glavu, zašto stvarati trostruki posao šum. upravama, kada
se to može uraditi u jedamput. Potrebno je malo truda, da se tri obrasca
ujednostave i napravi od njih jedan. Promenom referenta za statistiku
kod Odelenja za šumarstvo menjaiu se i obrasci za statističke podatke.


Kao što smo napred spomenuli, za terenski rad starešini uprave ne preostaje
više od 20% radnog vremena. No kresanjem i stalnim smanjivanjem
putnih troškova ni to se vreme ne može utrošiti na terenski rad.
A od kolike je štete za jedno gazdinstvo, ako se njime rukuje i upravlja
iz kancelarije i na osnovu izveštaja čuvara šuma, nije potrebno dokazivati.
Sad nam je jasno, zašto u jednom udžbeniku o uređivanju -uma
stoji napisano ovo: »Iskorišćivanje šum. zemljišta po najvrednijoj vrsti
drveća mora se provoditi po stalnoj osnovi, a ne valja da se to prepušta
samovolji pojedinca upravnika šume. Nije dobro, a ni svrsishodno, da
se osoblju na upravi šuma, koje se često mijenja, pa bilo ono stručno
najbolje kvalifikovano, daje na volju, da po svom nahođenju određuje
sastojine i mjesto, gdje će se ustanovljeni etat iskorišćavati, kako to
Pfeil zgodno kaže«. Držimo da ovakav pasus nije trebao ući u jedan
udžbenik za studente šumarstva. Zašto bi upravitelj šume provodio svoju
samovolju? Nije njemu poveren državni imetak od nekoliko milijuna,
da s njim upravlja po svojoj volji, već kao stručno kvalifikovan i po
zakonu odgovoran mora raditi kako nalažu propisi. Najzad i kad bi hteo
da tako radi, tu su nadzorne vlasti. Ko bi onda bio nadležan da vodi brigu


o iskorišćavanju šum. zemljišta i da određuje mesto, gde će se iskoristiti
ustanovljeni etat? Direktor ili taksator? Zar oni ne mogu provoditi svoju
103




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 26     <-- 26 -->        PDF

volju kod toga posla? Zar jedan Direktor ili taksator bolje poznaje stanje
sastojina od upravitelja dotične šum. uprave? Direktor i taksator mogu
godišnje najviše jedamput da obiđu sve šum. uprave, a ima i slučajeva
da pojedine šum. uprave ne vide ni godinama. No pretpostavimo, da
redovno obilaze svaku šum. upravu, mogu li oni dospeti da pregledaju
i svaku sastojinu? Svakako se oni moraju osloniti na podatke upravitelja
šum. uprave, jer je ovaj u stalnom dodiru sa šumom; on će i za kraće
vreme upoznati sve sastojine svoje uprave.


Što se tiče nestalnosti, videli smo da se ,u posleratno vreme često
menjaju direktori i taksatori. Mi bismo pre rekli, da upravitelji šum.
uprava nemaju vremena, ne mogu dospeti da iziđu na teren, a stručan
rad imperativno zahteva da se ide u šumu, da bi se na osnovu nastalih
promena moglo provesti podizanje i uređivanje sastojina.


U prvom delu predavanja istakli smo, da zakon o drž. računovodstvu
stoji u tesnoj vezi sa drž. šum. gazdinstvom, pa je potrebno da i


o njemu progovorimo koju reč iznoseći dobre i loše strane njegove primene
na drž. šum. gazdinstvo. Nije samo šumska privreda ona, koja
oseća težak udarac zakona o drž. računovodstvu sa svima pravilnicima
za njegovo sprovođenje. Taj je zakon zahvatio sve resore i sva ostala
privredna preduzeća.
Nama nije poznato, kakvo dejstvo vrši taj zakon kod ostalih preduzeća.
Ako uzmemo u obzir, da je drž. šum. gazdinstvo privredno preduzeće
sa dugim rokom t. j . da se u njega ulažu investicije često puta
kroz dvadeset i više godina, da bi se glavni prihod dobio posle 80—140
godina, onda skrupulozna primena zakona o drž. računovodstvu sa
budžetskim promenama može, ako ne katastrofalno, a ono u dosta jakoj
meri da deluje negativno na ovakvo privredno preduzeće. Upravo kao
što periodiciteti sušnih godina, invazije insekata, ciklona i druge elementarne
nepogode ostavljaju duboko obeležje kod šum. gazdinstva, takav
isti slučaj može da nastupi i usled striktne primene zakona o državnom
računovodstvu. Nismo mi protiv zakona o državnom računovodstvu;
ne tražimo mi, da drž. šum. gazdinstvo zauzme izuzetan položaj u državi.
Mi smo za zakon o državnom računovodstvu, koji bi bio specijalan,
elastičan, prilagodljiv, koji svojim propisima ne bi delovao negativno na
uspeh drž. šum. gazdinstva. Potrebno je da kod primene toga zakona na
drž. šum. gazdinstvo bude što tešnja saradnja između šumara stručnjaka
i šumara računarca. Rekli smo već napred, kakve su sve zakonske formalnosti
potrebne po zakonu o drž. računovodstvu, da bi se mogli prodavati
šum. proizvodi. Pomenimo i režijsko poslovanje kod šumskih
uprava i direkcija, zatim izvođenje kulturnih radova kao i drugih, za
izvođenje kojih su potrebne znatne novčane svote. Koliko i kakvih sve
teškoća moraju savlađivati šum. stručnjaci, da sve stavke troškovnika
budu u saglasnosti sa zakonom o državnom računovodstvu? Kod sastavljanja
proračuna mora se predvideti sve u tančine, obrazložiti stručno
i računski svaki izdatak, predvideti sve promené i sve eventualnosti kod
izvođenja radova. Zakon o državnom računovodstvu zahteva od nas
šum. stručnjaka, da sklopimo ugovor sa prirodnim pojavama. Ako nismo
to predvideli, onda dolaze do primene njegove sakncije sa teškim poslcdicama
za režisera, stručnjaka, koji je prekoračio kakvu stavku, a da
prethodno nije tražio virmanisanje. Ako ga pak naknadno traži, mora se
znojiti, dok uveri računarce, koji primenjuju zakon o drž. računovodstvu,


104




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 27     <-- 27 -->        PDF

da je virmanisanje u interesu posla i da se moralo tako raditi. Među
knjigama, koje se vode kod šum. uprava, naveli smo dnevnik kase,
partijalnik, knjigu inventara, knjigu nabavaka materijala, knjigu potrošnog
materijala, sastav mesečnih obračuna, obračunavanje svih akontacija.
Ove knjige trebalo bi da vodi lice sa blagajničkim kvalifikacijama.
Kod najvećeg broja šum. uprava pobrojane knjige i blagajničke poslove
vodi šum. stručnjak. Znači da šum. stručnjaci moraju imati i blagajničke
kvalifikacije. I te kako su još potrebne ove kvalifikacije! Od šum. stručnjaka
na čelu šum. uprave zahteva se detaljno poznavanje propisa zakona
o drž. računovodstvu. Skoro je redak slučaj, da se kod računskih predmeta
ne upozori na koji paragraf zakona o drž. računovodstvu ili pak
pravilnika o primeni toga zakona. Da li su starešine šum. uprava kao
šumarski, a ne i računarski stručnjaci po zakonu o drž. računovodstvu
sposobni da vode blagajničke knjige, da vrše primanje i izdavanje novca?
Cl. 53 Zakona o drž. računovodstvu izričito nalaže, da samo nadležni
i zakonima ovlašteni organi mogu pribirati i prikupljati drž. prihode na
osnovu generalnih naloga, koji im mogu biti dati pri sprovodu odobrenog
budžeta na izvršenje u njihovom delokrugu. Samo nadležni računopolagači
mogu primati i držati prihode države odnosno materijal državni,
ma kako se ovi prihodi odnosno materijal zvali i ma otkud dolazili, član
62 istoga zakona glasi: »Računopolagači su oni administrativni činovnici
države, koji primaju, drže i izdaju novac, vrednosti i materijal
državni, i oni koji daju potvrdu (vizu) i izveštavaju o stanju i upotrebi
zakonom odobrenih kredita o angažovanjiu i izvršenju izdataka«. Najzad
čl. 56 toga zakona govori: »Dužnost naredbodavca, odnosno administratora
i računopolagača, ne mogu se spajati. Naredbodavac odnosno administrator
ne može u isto vreme biti i računopolagač, niti računopolagač
može biti naredbodavac ili administrator niti stalno ni privremeno«. Da
li su šefovi šum. uprava zakonom ovlašteni i kojim, da primaju i izdaju
novac i da vrše dužnost računopolagača? Imaju li oni potrebne kvalifikacije
za računarskog činovnika? Po čl. 62 zakona o državnom računovodstvu
računopolagači su administrativni činovnici, a šefovi šum.
uprava su šum. stručnjaci sa potrebnim kvalifikacijama prema uredbi
od 1921. i zakonu o šumama. Dakle sâm zakon o drž. račun, jasno propisuje,
da šefovi šum. uprava ne bi mogli da vrše dužnost blagajnika
niti stalno niti privremeno, fer) nemaju potrebne kvalifikacije za taj
posao. Ali konkretno stvar stoji drugačije. Ne samo da su blagajnici i
računopolagači, već se može reći, da 50% kancelarijskog rada troše na
blagajničke poslove. Držimo da nije potrebno ponavljati te poslove, jer
smo ih već napomenuli i nabrojali. Kod vršenja blagajničkih poslova
šefovi šum. uprava kao šum. stručnjaci sa univerzitetskom spremom podleže
kontroli računarskih činovnika, budući da su ovi merodavni za
tumačenje zakona o drž. računovodstvu. I tako su šum. stručnjaci dovedeni
u podređen položaj. Oni moraju izvršivati i naređenja, koja u okviru
zak. o drž. računov. izdaju računarski činovnici bilo direktno ili indirektno.
A da računarski činovnici izdaju naređenja šum. stručnjacima kod
šum. uprava, i ako na to nemaju pravo, citiraćemo dva raspisa. Jedan
računarski činovnik u svojstvu ministarskog izaslanika izdao je god.
1931. svima šum. upravama jedne direkcije ovakvo naređenje: »Uprava
je primila na ime akontacije razne sume, koje nije do danas opravdala.
Kako je ovo protivno zakonu i zakonskim propisima, to se uprava po


105




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 28     <-- 28 -->        PDF

živa, da u roku od 48 sati, po prijemu ovoga akta, odmah likvidira sve
akontacije primljene do konca februara. U protivnom iste će se sume
naplatiti od prvomesečnih aprilskih prinadležnosti šefa uprave, a za
ostale više izuzete sume bit će optužen disciplinskom sudu, za neizvršenje
naredaba pretpostavljenih joj vlasti i krivičnom sudu, za poslugu
državnim novcem — Izaslanik Ministar. Š. i R. N. N.«.


Dakle ništa manje nego ultimatum sličan onome, što ga je biv.
dvojna monarhija stavila predratnoj Srbiji. Koliko li nepromišljenosti u
ovome naređenju. Naredbodavac bi morao znati, da su takve pretnje
smešne i iluzorne. Pre svega šefovi šum. uprava nisu lupeži niti drumski
razbojnici. Mi bi pitali toga gospodina, po kojem zakonskom propisu,
kod žive Direkcije, pretstavlja on vlast pretpostavljenu šum. upravama?
Radi ilustracije donećemo još jedno naređenje drugog računarskog činovnika
u svojstvu Ministar, izaslanika Šumskoj upravi N. N.: »Izvolite mi
odmah podneti izveštaj — izvod svih suma primljenih od Direkcije i
poslanih po direkciji od 1. VI. 1931. do zaključno 10. X. 1932. god.«. I
ovaj gosp. izaslanik, obilazeći direkciju kao pretpostavljena vlast, izdaje
direktna naređenja šum. upravama i zahteva da mu se pošalju izveštaji


— izvodi svih primljenih i poslanih suma sa svim potrebnim podacima,
kad je koja primljena — poslana, pod kojim brojem, u ime čega je primljena
i poslana i kako. I onako pretrpan poslom, šef uprave je morao
propustiti dva radna dana, da bi izvršio to naređenje. Nije nam poznato,
čega radi je zahtevao takav izveštaj, kad se sve novčane svote šalju
sa sprovodnim aktima, koji se zavode i kod direkcije i kod uprava, pa
je izaslanik mogao dobiti te podatke kod direkcije za svaku šum. upravu.
Gosp. izaslanik je posumnjao, da nisu možda pojedini šefovi šum. uprava
u dogovoru sa blagajnikom direkcije utajili koju svotu novaca?
Izlišna bi bila daljnja nabrajanja. Da računarski činovnici kod Odelenja
za računov. i finansije, kod direkcija, a naročito kod mesnih kontrola,
kao tumači zakona i pravilnika o drž. računovodstvu često puta
bezrazložno koče stručan rad šum. stručnjaka i da prelaze granicu svoje
kompetencije, činjenica je opšte poznata.


Računovodstva i Mesne kontrole kod Ministarstva i Direkcija vode
računa, da li se svi prihodi i izdaci vrše strogo po zakonu o drž. računovodstvu.
Za takav postupak nalaze opravdanje u čl. 6. toga zakona, koji
propisuje: Sve drž. blagajnice i računovodna Odelenja koja pribiraju i
primaju drž. prihode, drž. rashode i čine isplate za državu stoje pod
vrhovnom upravom Ministra finansija, od njega primaju upustva koja
on u granicama zakona bude davao i njegovim se zakonim naredbama
pokoravaju. Nad svima njima on ima disciplinsku vlast kao nad svojima
organima«. Čl. 8. alineja 2. propisuje: »Ministar finansija ima dužnost
starati se, u granicama ovoga zakona, sva potrebna upustva davati i
knjige i formulare propisivati za računovodstva svih drž. nadleštava«.
Računarske činovnike kod Odelenja za rač. i finansije, bar one više i
glavnije, postavlja Ministar finansija. Oni primaju upustva od Olav. đrž.
računovodstva. Rač. činovnici kod Direkcija, i ako ih postavlja Ministar
šuma, odgovorni su za svoj stručni rad Odelenju za rač. i finansije.
Šefovi šum. uprava u pogledu rukovanja blagajnama, vođenja blagajničkih
knjiga, svih primanja i isplata stoje pod kontrolom računovodstva
Direkcije.


106




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 29     <-- 29 -->        PDF

Smatramo da smo dovoljno jasno* istakli, u kakvom odnosu stoji
drž. šum. gazdinstvo kod šum. uprava sa zakonom o drž. računovodstvu.
U .glavnim smo linijama podvukli, da starešine. šum uprava, koji upravljaju
i vode nadzor nad drž. šum. gazdinstvom, gube mnogo vremena u
nestručnim poslovima, kao što je razgranate i komplikovana administracija,
a naročito u blagajničkim poslovima. Drž. šum. gazdinstvo, bez potrebnog
broja stručnih sila, sa glomaznom administracijom, a čije je
gospodarenje podvrgnuto tolikim formalnostima zakona o drž. računovodstvu,
ne može dati one rezultate koje daju privatna preduzeća, osnovana
na čisto trgovačkoj bazi. Kad tako stoji stvar, onda drž. šum. gazdinstvo
dolazi u sukob sa principom intenzivnog gazdovanja i racionalnog
iskorišćavanja šum. proizvoda uz čuvanje produktivne snage
šum. zemljišta.


Naše predavanje ne bi bilo potpuno, ako ne bismo, bar u glavnim
potezima, predložili i mere, kojima bi se uklonile istaknute greške kod
drž. šum. gazdinstva. Videli smo napred, da su šum. uprave osnovne
jedinice za samostalno vođenje šum. gazdinstva. Potrebno je početi sa
reorganizacijom šum. uprava. Ta bi se reorganizacija imala izvesti tako,
da bi. se kod šum. uprava do 7.000 hektara pored šumarskog stručnjaka
kao starešine postavilo i računsko-blagajničko lice sa potrebnim kvalifikacijama
i ,po zakonu odgovorno. Kao veličinu teritorije za jednu šum.
upravu uzimamo 7.000 hektara, jer mislimo, da se kod takvih šum. uprava
može sprovoditi intenzivno šum. gospodarstvo. Blagajnik bi vodio sve
računske i blagajničke knjige, sve knjige materijala, vršio sva novčana
primanja i sve isplate. Time bi starešina uprave bio oslobođen kase i nestručne
administracije. Za vreme jačih sezonskih radova dodeljivao bi
se šum. pripravnik u cilju ispomoći. Kao pomoćno osoblje, pored čuvarskog,
potrebne su dve pisarske sile, koje bi svršavale administrativne
poslove, pomagale starešini uprave i blagajniku. Kod šum. uprava u tako
zvanim prečanskim krajevima treba postaviti služitelja kao i kod ostalih
nadleštava istoga ranga, a što je slučaj kod uprava u Srbiji, čija bi dužnost
bila da se stara o čistoći, da pakuje službenu poštu i da je otprema.


Na ovaj način šef uprave, rasterećen od suvišnog kancelarijskog
posla, posvetio bi više vremena .terenskom radu, te bi unapređivao drž.
šum. gazdinstvo, čime bi prihodi bili znatno uvećani i pored uvećanih
personalnih rashoda. Razgranatu administraciju neminovno bi trebalo
svesti na pravu meru i sve nepotrebno ukinuti, broj stručnih knjiga za
vođenje materijala treba također reducirati, čime bi bili smanjeni i materijalni
troškovi. Koliko se troši papira i mastila na nepotrebne stvari,
a da se pri tome ne vidi koristi? Za starešinu uprave treba postaviti
stručno lice sa potrebnom spremom po zakonu o šumama, koje bi pored
položenog stručnog ispita imalo najmanje četiri godine praktične službe,
od ovih dve godine kod šum. uprave, gde bi imalo prilike da se upozna
sa celokupnim radom na upravi, a kad dođe na položaj šefa uprave,
znalo bi rukovati drž. šum. gazdinstvom bez teškoća. U interesu službe
i samog šum. gospodarstva potrebno je da starešine šum. uprava ostanu
kod istih uprava kroz duži niz .godina, jer to zahteva kontinuitet rada.
Ako je kod šum. uprava, pa i sa manjim površinama, razvijen intenzivan
rad, kao na pr. pošumljavanje, režijsko poslovanje, trgovačke seče, potrebno
je dodeliti šum. upravi šum. pripravnika, koji bi vršio jedan deo
stručnih radova i upoznavao se sa jstima, dok bi šef uprave posvetio


107




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 30     <-- 30 -->        PDF

pažnju drugim stručnim radovima i prikupljanju prihoda. Kod šum.
uprava sa većim površinama treba dodeliti starešini šum. uprave onolik
broj šum. pripravnika i pomoćnog osoblja, koliko to zahteva potreba
uspešnog gospodarenja. Budžetom treba osigurati potreban kredit za
izlaske u šumu, najmanje osam dana mesečno, kako bi starešina uprave
mogao često pregledavati sastojine, na vreme uočiti nastale promené i
preduzeti potrebne stručne radove. Mogao bi se odrediti i pristojan mesečni
paušal. Od velike je štete, što se krediti za službena putovanja
smanjuju i dovedeni su tako nisko, da šef uprave ne može provesti na
terenu prosečno 3—4 dana mesečno. Time se oseća znatan gubitak ne
samo za šum. gospodarstvo, yeć i za drž. kasu. Kod nekih direkcija,
usled nedovoljnih kredita i bojazni za njihovo prekoračenje, šefovi šum.
uprava u 1922. godini nisu smeli ići na teren ,bez prethodnog odobrenja
Direkcije. Razgranata administracija smanjila bi se sama od sebe, ako
bi šum. uprave imale onu samostalnost, koju im daju upustva o primeni
zakona o šumama, a ne da za svaki kubni metar građe od suvara ili
10 pr. metara ogrev. drva moraju stavljati obrazložene predloge Direkciji
i od nje čekati odobrenje za prodaju. Takav je bar slučaj kod nekih
Direkcija, a to nije potrebno. Direkcije su dužne da kontrolišu rad šefova
uprava, a nikako da koče, ako je takav rad izvršen po zakonu.


Čuvarsko bi osoblje moralo imati potrebnu kvalifikaciju, kao što
to propisuje zakon o činovnicima. Za službu zvaničnika dva razreda
gimnazije, čuvarsko osoblje treba da provede dve „godine u lugarskoj
školi, gde bi dobilo najpotrebniju teoretsku spremu i gde bi se obratila
najveća pažnja na praktičnu .stranu. Dvogodišnjom školskom spremom
steklo bi veći i bolji pojam o šumi, imalo bi više razumevanja za šumu,
a bilo bi i pismenije. Sem toga i iz razloga što je uložilo i materijalnih
žrtava i više truda za sticanje potrebnog znanja, postojala bi manja
verovatnoća da bude koruptivno.


Da bi se drž. gazdinstvo sačuvalo od devastacije i krađe, čuvarski
rejoni ne bi trebali biti ,veći od 600 hektara, a rejoni opkoljeni selima
trebali bi da budu još i manji. Šume u ravnicama treba dobro opšančiti,
a pristup ostaviti na kapijama. Isto tako i kod brdskih šuma treba dozvoliti
pristup u šumu samo na određenim mestima. Ovakav način osiguranja
šum. gazdinstva zahteva stalne investicije, ali .se i količina ukradenog
drv. materijala smanjuje za hiljade. Trebalo bi jednom prestati
sa otpisivanjem šum. šteta i opraštanjem kazni. Ovakav način nanosi
ogromnu štetu drž. šum. gazdinstvu, a upravnom i čuvarskom osoblju
krnji ugled. Mnogo je bolje, da se siromašnijim slojevima građanstva,
koji će to dokazati uverenjima, prodaje drvni materijal po znatno sniženoj
taksi, a u doba velike krize daje i besplatno, ali šum. štetu ne
treba otpisivati niti opraštati. U protivnom slučaju kvari se građanstvo,
a naročito seljaštvo, i navikava na krađu, jer je u stalnom uverenju, kao
što se to uobičajilo u posleratno vreme, da će se šum. odštete oprostiti.
Davanje pomoći Jhumanim, dobrotvornim i javnim društvima u drvnom
materijalu sa taksom sniženom za 50—75% treba ukinuti. Kod davanja
drvnog materijala dobrovoljcima, kolonistima i pogorelcima treba proveriti
na licu mesta, kakve zgrade misle podići i gde i jesu li nabavili
potreban materijal, pa im se onda tek može da izda potrebna građa, ali
ne i prvoklasni trupci. Stručno treba proceniti potrebu građe, kao i da
li imaju odobrenje za gradnju, a eventualno treba tražiti i nacrt; uopšte


108




ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 31     <-- 31 -->        PDF

je potrebno preduzeti sve mere, da dobivenu građu ne bi prodali. Davanje
olakšica drvarskoj industriji i malopilanarima treba podvrći strogim
zakonskim propisima i često puta kontrolisati, da li je dobiveni
drvni materijal upotrebilo zaista poylašćeno lice.


Najzad moramo spomenuti odredbe čl. 52 zakona o šumama, koji u
tač. 1—3 nabraja, kome se sve može prodati drvni materijal bez licitacije
za domaću potrebu. Svi siromašni građani, državni i ostali službenici,
radnici i zanatlije, koji nisu zemljoradnici, moraju podmiriti svoje
potrebe u ogrev. drvima samo ,putem licitacije. Ovo je jedna očevidna
nepravda, koju treba ispraviti. Po selima ne žive samo zemljoradnici.
Takvu beneficiju treba dati i ostalim građanima, koji imaju iste dužnosti
i obaveze prema državi kao i zemljoradnici.


Kao važnu smetnju za vođenje drž. šum. gazdinstva smatramo opšti
zakon o drž. računovodstvu, te bi trebalo doneti poseban zakon o državnom
računovodstvu, koji bi se prilagodio načinu vođenja drž. šum. gazdinstva.
Službenici, koji bi primenjivali zakon o državnom računovodstvu
kod drž. šum. gazdinstva, morali bi poznavati, bar u osnovi, šumarsku
struku.


Ovim merama smatramo da bi se administracija uprostila i svela
na pravu meru, a time i donošenjem specijalnog zakona o državnom
računovodstvu za šum. gazdinstvo smanjili bi se rashodi, povećali prihodi,
smanjile bi se duge procedure po sadanjem zakonu o drž. računovodstvu,
koje se moraju preći kod predaje drv. materijala. Drž. šum.
gazdinstvo dovelo bi se u neku ruku na trgovačku osnovu i dalo bi jednako
pozitivne rezultate kao i ostala privredna preduzeća, koja rade po
principu savremene ekonomije. Naše je dakle mišljenje, da drž. šum.
uprave treba da se reorganizuju, t. j . da se odbaci sve što je zastarelo
i nepotrebno, pa da se uvede ono što odgovara sadašnjim i budućim prilikama.
Sa reorganizacijom šum. uprava trebalo bi početi što skorije,
jer od toga zavisi napredak drž. šum. gazdinstva; time bi se mnogo ublažila
današnja kriza i uklonile sve one greške i teškoće, koje ometaju
napredak ove privredne grane, a uklanjanje kojih nije izvan naše moći.
Potrebno je nešto volje i pronicavog duha kao i rada za opšti interes
države i nacije. Nadamo se da će ´poštovane kolege izneti i druge mere,
koje bi doprinele uklanjaju grešaka i teškoća.


Uvereni, da će ove iznesene misli biti od koristi za napredak drž.
šum. gazdinstva, upućujemo svoj apel skupštini Beogradske Podružnice


J. Š. U., a preko nje i ostalim podružnicama kao i samom Udruženju,
da se što pre preduzmu koraci kod nadležnih faktora u Odelenju za
Šumarstvo, kako bi se obrazovala stručna komisija, koja bi proučila
sadanju organizaciju drž. šum. uprava i to kod većeg broja i u raznim
krajevima naše otadžbine, pa bi na osnovu izjava šefova šumskih uprava,
nadležnih Direkcija i objektivnog posmatranja na licu mesta stavila konkretan
predlog, u kojem pravcu treba izvesti reorganizaciju šumskih
uprava.
Résumé. L´auteur explique les difficultés extraordinaires avec lequelles se bat,
sous les poids de la Loi de comptabilité publique, l´économie forestiere daws nos forets
domaniales. Il demande une modernisation de cette loi l´assouplissant et l´accommodant
aux exigences de l´économie moderne. 11 propose, en outre, quelques innovations
administratives pouvant rendre l´Administration forestiere beaucoup plus efficace qu´
a présent.


10.9