DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Ali ako se i nađe zaposlenje svima sada nezaposlenim šumarskim inženjerima, ipak je svakako potrebno, da se ograniči produkcija šumarskih inženjera na našim fakultetima. Résumé. Apres la guerre, le nombre de nos citoyens qui ont achevé leurs études soit dans nos propres facultés forestieres soit dans l´étranger, et qui prétendent en conséquence a etre admis dans notre Service forestier, a pris des dimensions vraiment excessives ce qui se manifeste dans un grand nombre de jeunes ingénieurs forestiers sans emploi. L´auteur tend donc a déterminer le nombre rationellement admissible de jeunes hommes qui, dans les cironstanccs économiques normales, pourraient etre admis dans nos facultés forestieres. Il se base dans cette intention sur le développement progressif du nombre de tous les Yougoslaves qui, dépuis l´année 1863, ont achevé leurs études soit dans les écoles forestieres du pays meme soit dans celles de l´étranger. Ce développement montre, naturellement avec beaucoup des hausses et des baisses, une tendence — généralement pris — croissante et ressemble, dans son ensemble, a une longue ligne droite. En conséquence, il se laisse compenser d´apres la méthode des moindres carrés, ayant pour base l´équation de cette ligne (y = ax + b). L´auteur détermine donc, a l´aide de cette équation et apres ladite compensation, le nombre en question, aussibien pour le présent que pour le futur. Ce dernier (pour le futur) résulte de la constante a calculée en moyenne d´apres ladite méthode pour ce long passé. Le nombre pour le présent s´accordant tres bien avec des besoins normaux q´a, a cet égard, notre économie forestiere il est a supposer que ce soit le meme cas avec le nombre pour le futur qui, naturellement, a une tendence croissante, mais dans un sens régulier et tres modéré. Ing. TODOR DJURDJIĆ (MOROV1Ć): DRŽAVNO ŠUMSKO GAZDINSTVO I ZAKON O DRŽAVNOM RAČUNOVODSTVU* (./ ADMINISTRATION DES FORETS DOMANIALES ET LA LOI DE COMPTABILITÉ PUBLIQUE) Svojim člankom: »Delokrug i rad šumske uprave (Šum. list aprila 1930)« pokušali smo da opišemo, u čemu se sastoji delokrug i rad kod drž. šum. uprava ukazujući pri tome na nedostatke u organizaciji šumarske službe kod šumskih uprava. Nedostaci organizacije i preopterečenost stručnih organa kod šumskih uprava nanose ogromne štete intenzivnom gospodarenju i racionalnom iskoriščavanju toga gazdinstva u duhu šumarskih nauka. Izgleda nam, da se tome članku pokazala mala ili nikakva pažnja i ako je njegova intencija bila, da se sadanja organi * Predavanje, održano na godišnjem zboru Beogradske podružnice Jugoslovenskog šumarskog udruženja dne 23. aprila 1933. u Zemunu. 9? |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 20 <-- 20 --> PDF |
zacija kod šumskih uprava popravi, kako bi se i štetne posledice uklonile. Dakle naš glas ostao je mrtvo slovo na artiji kao glas vapijućeg u pustinji. U članu 6 Uredbe o organizaciji šum. službe iz 1921 god. šumska uprava je organ III. stepena. Po 51. 4. te Uredbe šumske uprave su izvršni organi odnosnih Direkcija šuma. U cl. 25 propisane su stručne kvalifikacije, koje mora imati starešina; zatim kakvo mu se osoblje dodeljuje. I ako je šum. uprava izvršni organ, ona je za sebe nadleštvo ili vlast III. stepena sa svima atributima kao i ostala nadleštva istoga ranga. Neke Direkcije ne mogu shvatiti niti razumeti to, da su šum. uprave nadleštva. U cl. 132 zakona o šumama iz 1929. god. propisane su kvalifikacije, koje mora imati neko lice, da može zauzeti položaj šefa uprave. Najzad su došla i Upustva o primeni Zakona o šumama za šum. uprave. Mi ćemo citirati u celosti prvi član tih upustava: »Šumska uprava je osnovna upravna jedinica za samostalno vođenje gospodarenja s drž. šumama. Ona je neposredno podređena nadležnoj Direkciji šuma i stoji pod njenim izravnim nadzorom«. U drugom članu stoji: »Šumska uprava vrši svoje poslove u okviru zakona o šumama, Uredaba, pravilnika, upustava, naredaba, raspisa kao i ostalih zakonskih odredaba, koje su u vezi sa drž. šumskim gospodarenjem.« Daljnje nabrajanje mislimo da nije od potrebe, jer se to sve može naći u upustvima. U članu 3. Upustava nominativno je pobrojano u 30 tačaka, što sve spada u delokrug šum. uprave, a pored ovoga pobrojene su i sve knjige, koje mora voditi šum. uprava. Da pomenemo samo još čl. 19 upustava, kojim je određena kompetencija prodaje šumskih proizvoda, koje šumske uprave mogu samostalno prodavati. Već smo u svome pomenutom članku dokazivali, da šum. uprave nisu imale nikakve samostalnosti, pa tako stvar stoji i danas, bar kod mnogih šumskih uprava, i pored jasnih odredaba u upustvima, mnoge od šumskih uprava ne mogu ni danas prodati ] m:; grade od suvara bez obrazloženog predloga i odobrenja nadležne Direkcije. Dopuštamo da ima i liberalnih Direkcija, koje se drže izdanih upustava, ali ih ima i takvih, koje ta upustva ne poštuju. Prosto je neshvatljiva ova ljubomora držanja vlasti tih Direkcija. Prigovoriće nam se, da su šum. uprave same krive, što se ne koriste jasnim zakonskim propisima. Ima toga mnogo, što spada u nadležnost šum. uprava, a što su Direkcije zadržale za sebe i na traženje uprava daju negativan ili nikakav odgovor. Razume se, morala bi se voditi duga prepiska preko Direkcije sa Ministarstvom, a gde bi dospeli sa tom prepiskom? Jedini opravdani razlog za ovakav postupak mogao bi se navesti, što se za starešine šum. uprava postavljaju lica sa malom stručnom! praksom. Pored potrebne kvalifikacije i položenog stručnog ispita mi smo i ranije dokazivali, da je potrebna duža praksa, da jedan šum. stručnjak može da zauzme položaj šefa šum. uprave bez teškoća. Tako je bilo u predratno doba u krajevima sa naprednim šum. gazdinstvom. Tako će to biti i docnije, kada bude dovoljan broj šum. stručnjaka. Istakli smo, da su šum. uprave osnovne šum. jedinice za samostalno vođenje gospodarenja. Zatim smo videli u čl. 25 Uredbe iz 1921 god., kakvo sve osoblje treba da bude kod šum. uprava, da bi te osnovne jedinice odgovorile svome zadatku. Pošto su šum. uprave izvršni organi nad´ežnih Direkcija, a ove Ministarstva šuma, znači da čitavo težište drž. šum. gazdinstva počiva na šum. upravama. Stručni organi šumskih uorava u stalnom su dodiru sa tim gazdinstvom. Ministarstvo šuma sa 98 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Direkcijama gleda šumsko gazdinstvo kroz naočare šumskih uprava. Stavimo svaku instanciju šumarske hijerarhije na svoje mesto, imajući u vidu da u Odelenje za Šumarstvo dolaze starije, iskusnije i odabrane kvalifikovane stručne sile, a tako isto i kod Direkcija. Obe ove više šumarske instancije pozvane su, da daju pravac za vođenje šumarske politike, da razrađuju šum. stručne elaborate, jednom reci njihov je zadatak da stvore povoljne uslove, kako bi drž. šum. gazdinstvo kao važna privredna grana dalo one rezultate, koje od njega očekuje država i nacija. Šumska uprava kao III. i zadnja instancija, na čelu sa kvalifikovanom stručnom silom i pomoćnim osobljem treba da sprovede u delo sve stručne radove i propise, što ih izdaje Ministarstvo i Direkcije. Kao što smo videli iz Upustava, šum. uprava nije samo izvršni organ, već ona ima i zadatak da stavlja obrazložene predloge, dakle u neku ruku da daje inicijativu. Da li šumske uprave ovakve, kakve su danas, u doba kada se od njih zahteva maksimum stručnih radova, mogu odgovoriti svome zadatku? Ne zahtevajü li vitalni interesi drž. šum. gazdinstva, da se šumske uprave reorganiziraju? Iz godine u godinu zatrpavaju se novim raspisima, suvišnom administracijom, a niko se ne pita, mogu li šum. uprave svršavati te poslove, a da usled toga ne budu okrnjeni bitni interesi šum. gazdinstva? Nama se čini, da su izrazi racionalno iskorišćavanje šum. proizvoda i intenzivno gazdovanje gole fraze, kojima se prema potrebi operiše. Iznoseći u glavnim linijama rad kod drž. šum. uprava kao i broj stručnoga osoblja kod istih, nama je cilj da argumentovano ukažemo na štetne posledice ovakve organizacije kod šum. uprava. Usled takvog stanja mnogobrojne šumske uprave samo tavore i ne daju ni izdaleka onaj uspeh, koji se od njih očekuje, a posledica je toga, da se kriza šum. privrede povećava. Kod drž. šum. uprava Direkcije šuma u Zagrebu, na Sušaku, u Vinkovcima i Apatinu nalazimo samo jednu stručnu silu to je starešina uprave. Od pomoćnih sila dodeljen mu je jedan zvaničnik ili služitelj sa lugarskom školom ili lug. ispitom, koji vrši prepisivanje akata, vodi delovodni protokol i otprema službenu poštu. Zatim ima na raspolaganju toliko čuvara, koliko ima čuvarskih re.jona. Blagajnika nigde ne vidimo. Šta više nijedna šum. uprava nema služitelja za čišćenje kancelarija. Kako su te šum. uprave organizovane pre 5(1 godina, takvo je stanje i dan danas i ako su se stručni i administrativni radovi utrostručili. Kod šum. uprava u Bosni vidimo pored starešine uprave još jednog do dva potšumara. Ako uzmemo u obzir, da su šefovi tamošnjih šum. uprava na više mesta i sreski šum. referenti; a´ko dodamo i servitutne prilike kao i veličinu teritorija tamošnjih šum. uprava, onda imamo isti ako ne i gori slučaj, nego što je onaj kod drž. šum. uprava na području spomenutih direkcija. Skoro sve te drž. šum. uprave su aktivne. U Srbiji i Južnoj Srbiji, gde je velik broj šum. uprava pasivan, nalazimo veći broj pomoćnog osoblja. Neke od tamošnjih uprava imaju blagajnika, 2—3 pisarske sile, skoro sve imaju služitelja, a one sa većim teritorijalna imaju i potšumara. Brojno stanje činovnika kod drž. direkcija i drž. šum. uprava za budž. godinu 1932/33 i 1933/34, koje je izneo u GJasniku šum. zvaničnika za Il/.. šef administrativnog otseka gosp. Vučetić, najbolje potvrđuje naše navode. U istom broju Glasnika izneseno je i brojno stanje zvaničnika, služitelja i dnevničara, ali se ne vidi, kolik broj tih službenika otpada na same direkcije, a kolik na šum. uprave, pa nam ti podatci (vidi priloženu tabelu 1.)) ne mogu korisno poslužiti. 99 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 22 <-- 22 --> PDF |
BROJNO STANJE Tabela 1. Činovnika kod drž. direkcija šuma i šum. uprava za budž. god. 1932/33 i 1933/34 (Glas. šum. zvan. za ./..). S s "O SI a «s >mCS es CO co >?» co S * ´S s? m ´S ´S Površina co M Direkcija 2p šumskog .. r^ S "* B c3 ^4 CS.Sr* sama zemljišta IM o J3 es ala o co es D. >SJ > P SB» 6 O eS > O t-o ´S > > CS >o CO eS CO hektara ´S1 M t. O .*. 2 . 03 CM S-l ° s oj Ci bjeco es O CL. beco .. 6 * °> a es t* y-< M « « 02 a: ^ Aleksinac . 194.918 17 11.465 il 12 31 34 42 46 + 4 Skoplje . . 622.907 17 36.641 13 14 31 31 44 45 + 1 Čaćak . . 215.186 13 16.553 11 12 26 28 37 40 + 3 Sarajevo 1,898.931 43 44.161 26 26 79 81 105 107 + 2 B. Luka . . 828.475 27 30.684 22 26 44 45 66 71 + & Vinkovci 67.683.82 9 7.520 15 13 9 10 24 23 — 1 Zagreb . . 82.736.50 12 6.895 21 19 19 14 40 33 — 7 Sušak . . . 205.511.74 15 13.701 15 17 11 15 26 32 + 6 Ljubljana , 28.563.19 4 7.141 9 8 18 17 27 25 — 2 Apatin . . 48.574.67 8 6.072 8 10 10 12 18 22 + 4 Ukupno . . 4,193.486.92 165 25.415 151 157 278 287 429 444 + 15 Čuli smo od stručnih kolega, da u Srbiji i Južnoj Srbiji ima i takvih šum. uprava, koje godišnje ne daju ni 50.000 dinara prihoda, a lični su rashodi četverostruki i veći. Prekobrojno i nepotrebno pomoćno osoblje moglo bi se premestiti i upotrebiti kod drž. šum. uprava, koje su aktivne i kojima je to osoblje od velike potrebe. Razume se, i ovde odlučuju političke ličnosti, bez obzira što je to na štetu drž. gazdinstva. Uzgred napominjemo, da administracija kod svih drž. šum. uprava (i pored svih propisa, raspisa, uredaba i upustava) nije istovetna, tako da starešina jedne šum. uprave premešten na drugu ne bi se mogao ,snaći. za duže vremena. I ova je činjenica štetna po drž. šum. gazdinstvo. Da bi svoje navode o pretrpanosti šum. uprava dokazali, mi ćemo se poslužiti ciframa, koliko predmeta prođe godišnje kroz ruku starešine šum. uprave, zatim ćemo navesti, koje se knjige vode kod drž. šum. uprava. Ove podatke crpeli smo kod poverene nam šum. uprave. Verovatno je, da su sa malim nijansama istovetni i .kod ostalih šum. uprava. U preglednom spisku (tabela 2) iznećemo brojčano predmete delovodnog protokola, zatim izdavanje uplatnica, paševnica i raznih iskaznica, a to sve mora rešavati sam starešina šum. uprave. Uzeli smo predratne godine od 1904 do 1913; zatim posleratne od 1919—1932, izostavljajući 100 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 23 <-- 23 --> PDF |
ratne godine, kada se manje radilo, u cilju da pregled bude jasniji i očigledniji. Tabela 2. PREGLEDNI SPISAK REŠENIH PREDMETA PO GODINI. ´3 Oj «n . . Godina , « Svega, Godina Svega Oj . S ´3 oj 43 , 2 tsi -a ^ o I* 0,o> cl S? z- t> "3 o OS t<» ´3 o il u a.´" o" 03 M . « . Fređr itne godine : Posleratne godine : l 1904 964 — 964 11 1919 952 1921 2873 ´2 1905 865 — 865 12 1920 1084 1781 2865 3 1906 836 — 836 13 1921 1083 1643 2746 4 1907 1094 — 1094 14 1922 1064 1019 2083 5 1908 891 — 891 15 1923 1186 3864 5050 6 1909 1047 — 1047 16 1924 1126 1611 2737 7 1910 906 — 906 17 1925 1184 2129 3313 8 1911 895 — 895 18 1926 1272 3758 5030 9 1912 1167 — 1167 19 1927 1544 2049 3593 10 1913 1315 — 1315 20 1928 1358 1894 3252 21 1929 1515 2793 4308 22 1930 1727 5320 7047 23 1931 1757 3602 5359 24 1932 1892 4702 6594 Nažalost za predratne godine nismo mogli naći broj izdanih uplatnica, paševnica i iskaznica, već samo predmete delovodnog protokola. Što nam kažu te suvoparne cifre, koje ćemo oživeti? One nam pružaju sliku, da je kroz delovodni protokol poverene nam šumske uprave od 1904—1913 god. prošlo godišnje kako stručnih tako i administrativnih predmeta manje od hiljade ; samo u četiri godine broj tih predmeta premašio je hiljadu. Kako stvar stoji posle rata? Ovde nalazimo, da je samo u 1919. god. njihov broj ispod hiljade, inače iz godine u godinu taj broj raste, tako da smo 1932. god. imali 1892 predmeta. Dodamo li broju predmeta delovodnika i zbirove izdanih uplatnica, paševnica i iskaznica kroz četrnajest posleratnih godina, izlazi da je starešina naše šum. uprave morao resiti proseeno 4.060 predmeta godišnje. 101 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Uzmemo li u račun, da je proveo na terenu prosečno pet dana mesečno, zatim četiri nedeljna dana, ostaje mu za rad u kancelariji 21 dan, što čini godišnje 252 radna dana. Znači da je imao resiti 16) pred meta dnevno. No to nije sav kancelarijski rad. Da pobrojimo one knjige, koje mora da vodi sam starešina uprave kao jedino stručno, odgovorno i blagajničko lice. A zatim ćemo navesti knjige, koje vodi pisar uprave pod kontro lom i nadzorom šefa uprave. Starešina uprave vodi: 1. Dnevnik kase, u koji zavodi sva novčana dokumenta za primitak i izdatak. Po propisu zakona o drž. računovodstvu dnevnik kase se zaključuje svakodnevno, ali usled tehničke nemogućnosti zaključuje se mesečno. 2. Partijalnik razdeljen u više delova, u koji se unose po partijama sva primanja i izdavanja iz dnevnika kase, kao i depozit. Partijalnik se zaključuje mesečno. 3. Dnevnik materijala za glavne i sporedne šum. proizvode i to knjige za primitak i za izdatak. Obe ove knjige imaju više razdela. 4. Dnevnik izrađenog drv. materijala u režiji za gorivo i građu, u koji se najprije zavode kumulativno svi primici i izdaci, a zatim posebno za svaki šum. srez i za svako šum. stovarište. 5. Pomoćni dnevnik očevidnosti, u koji se zavodi sav drvni materijal po odelenjima i sekcijama pojedinih čuv. rejona. 6. Knjigu putovanja, koju zaključuje mesečno. 7. Mesečne obračune redov. budž. i vanrednih prihoda i svih predujmova (akontacija) sa izveštajima za svaki obračun. 8. Obračunava sve isplatne listine radnika, kirijaša, u kojima mora istaći dnevnu ili akordnu zaradu bruto, prinos okruž. blagajni od države, od radnika, radnički porez, zatim najzad neto-zaradu. 9. Prima lično sve prihode i vrši sve novčane izdatke kao jedino zakonsko odgovorno lice. 10. Izdaje u triplikatu uplatnice, paševnice i druge objave. 11. Rešava sve stručne i administrativne predmete. 12. Vodi knjigu statističkih podataka. 13. Prima stranke sa molbama i žalbama i daje im potrebna upustva. 14. Obračunava šum. prijavnice. Knjige, koje vodi pisar uprave pod nadzorom šefa uprave, jesu ove: 1. Delovodni protokol, 2. Knjiga inventara, 3. Knjiga nabavaka materijala, 4. Knjiga potrošenog materijala, 5. Registar delovodnika, 6. Knjiga goriva, 7. Knjiga građe, 8. Knjiga paše, 9. Knjiga sporednih prihoda, 10. Knjiga protokola licitacije, 11. Knjiga ugovora. Osim toga prepisuje pisar sva akta, zavodi šumske prijavnice u dve knjige, pomaže kod izdavanja uplatnica i raznih objava, pakuje i otprema poštu, prima i nosi novac sa dva amanetnika. Držimo, da pored ovoga nije od potrebe da zalazimo u sitnice. Dodamo li brojevima predmeta delovodnika i uplatnica sa paševnicama, iskaznicama i objavama još i brojeve onih akata, koji služe kao dokumenti i prilozi pobrojanih knjiga, sigurni smo, da će se broj od 4.060 predmeta udvostručiti, što znači da starešina šum. uprave rešava dnevno 32 koje stručna, koje administrativna predmeta. Razume se, da ima i takvih predmeta, koji se rešavaju šablonski, pa ih može resiti i po pedeset na dan; ali nije redak slučaj, da ima i takvih, koje jedva može da resi za jedan pa i više dana. Držimo, da smo stvarno dokazali, da kancelarijski rad oduzima šum. stručnjaku kao starešini uprave 8(./. radnog vremena. Kolege, koji su na čelu šum. uprava kao jedine stručne sile, potvrdiće da su naši navodi tačni i nepobitni. Kod takvog stanja stvari pitamo se, je li to u 102 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 25 <-- 25 --> PDF |
interesu drž. šum. gazdinstva i može li se očekivati kakav prosperitet toga gazdinstva? Nismo li u očiglednoj protivnosti sa šumarskim naukama, šum. politikom i sa vođenjem trgovine i industrije kod drž. šum. gazdinstva? Starešine šum. uprava neprestano se pozivaju, opominju i od Ministarstva i od nadležnih Direkcija, da ulože sav svoj trud i volju i sve svoje stručno znanje, kako bi drž. šum. gazdinstvo što bolje unapredili i sačuvali od devastacija i šum. krađa, a da se pri tome ne vodi računa o tome, da li ti ljudi mogu to postići kod tolikih nepotrebnih formalnosti, kod ovako razgranate administracije? Kao izvršni organi oni su dužni, a i moraju savladati sav taj posao. Ako su na čelu šum. uprava šum. stručnjaci sa dužom praksom, iskusniji i vredni, oni će otpravljati taj posao, ali ako su to mlađe sile sa slabom ili nikakvom praksom,_ i pored njihove najbolje volje, usled ovakvog stanja šum. gazdinstvo će mnogo trpeti. I Odelenje za Šumarstvo i Odelenje za Računovodstvo, a i Direkcije su vrlo osetljive, ako se ma i najbeznačajniji administrativni predmet ne resi na vreme. Ima i takvih predmeta, koji se moraju rešavati po dva i tri puta godišnje. Da navedemo samo jedan konkretan slučaj, jer bi nas daleko odvelo nabrajanje više takvih slučajeva. Ministarstvo šuma raspisom br. 5.803 od 18. II. 1925. propisalo je 17 formulara za vođenje statističkih podataka, koji se moraju svake godine ispunjavati. Rešenjem br. 52.481 od 24. II. 1929. god. izdalo je raspis, da se sastave statistički podaci o iskorišćavanju drž. šuma prema drugim formularima, koji se također moraju godišnje sastavljati i slati. Najzad rešenjem br. 15.330/32 izdalo je i treći raspis za sastavljanje statističkih podataka o iskorišćavanju i prihodima drž. šuma, te se i oni moraju godišnje pregledati. Formulari za ispunjavanje statističkih podataka po rubrikama, koje treba ispuniti, jesu dosta slični, s malim razlikama, pa nam ne ide u glavu, zašto stvarati trostruki posao šum. upravama, kada se to može uraditi u jedamput. Potrebno je malo truda, da se tri obrasca ujednostave i napravi od njih jedan. Promenom referenta za statistiku kod Odelenja za šumarstvo menjaiu se i obrasci za statističke podatke. Kao što smo napred spomenuli, za terenski rad starešini uprave ne preostaje više od 20% radnog vremena. No kresanjem i stalnim smanjivanjem putnih troškova ni to se vreme ne može utrošiti na terenski rad. A od kolike je štete za jedno gazdinstvo, ako se njime rukuje i upravlja iz kancelarije i na osnovu izveštaja čuvara šuma, nije potrebno dokazivati. Sad nam je jasno, zašto u jednom udžbeniku o uređivanju -uma stoji napisano ovo: »Iskorišćivanje šum. zemljišta po najvrednijoj vrsti drveća mora se provoditi po stalnoj osnovi, a ne valja da se to prepušta samovolji pojedinca upravnika šume. Nije dobro, a ni svrsishodno, da se osoblju na upravi šuma, koje se često mijenja, pa bilo ono stručno najbolje kvalifikovano, daje na volju, da po svom nahođenju određuje sastojine i mjesto, gdje će se ustanovljeni etat iskorišćavati, kako to Pfeil zgodno kaže«. Držimo da ovakav pasus nije trebao ući u jedan udžbenik za studente šumarstva. Zašto bi upravitelj šume provodio svoju samovolju? Nije njemu poveren državni imetak od nekoliko milijuna, da s njim upravlja po svojoj volji, već kao stručno kvalifikovan i po zakonu odgovoran mora raditi kako nalažu propisi. Najzad i kad bi hteo da tako radi, tu su nadzorne vlasti. Ko bi onda bio nadležan da vodi brigu o iskorišćavanju šum. zemljišta i da određuje mesto, gde će se iskoristiti ustanovljeni etat? Direktor ili taksator? Zar oni ne mogu provoditi svoju 103 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 26 <-- 26 --> PDF |
volju kod toga posla? Zar jedan Direktor ili taksator bolje poznaje stanje sastojina od upravitelja dotične šum. uprave? Direktor i taksator mogu godišnje najviše jedamput da obiđu sve šum. uprave, a ima i slučajeva da pojedine šum. uprave ne vide ni godinama. No pretpostavimo, da redovno obilaze svaku šum. upravu, mogu li oni dospeti da pregledaju i svaku sastojinu? Svakako se oni moraju osloniti na podatke upravitelja šum. uprave, jer je ovaj u stalnom dodiru sa šumom; on će i za kraće vreme upoznati sve sastojine svoje uprave. Što se tiče nestalnosti, videli smo da se ,u posleratno vreme često menjaju direktori i taksatori. Mi bismo pre rekli, da upravitelji šum. uprava nemaju vremena, ne mogu dospeti da iziđu na teren, a stručan rad imperativno zahteva da se ide u šumu, da bi se na osnovu nastalih promena moglo provesti podizanje i uređivanje sastojina. U prvom delu predavanja istakli smo, da zakon o drž. računovodstvu stoji u tesnoj vezi sa drž. šum. gazdinstvom, pa je potrebno da i o njemu progovorimo koju reč iznoseći dobre i loše strane njegove primene na drž. šum. gazdinstvo. Nije samo šumska privreda ona, koja oseća težak udarac zakona o drž. računovodstvu sa svima pravilnicima za njegovo sprovođenje. Taj je zakon zahvatio sve resore i sva ostala privredna preduzeća. Nama nije poznato, kakvo dejstvo vrši taj zakon kod ostalih preduzeća. Ako uzmemo u obzir, da je drž. šum. gazdinstvo privredno preduzeće sa dugim rokom t. j . da se u njega ulažu investicije često puta kroz dvadeset i više godina, da bi se glavni prihod dobio posle 80—140 godina, onda skrupulozna primena zakona o drž. računovodstvu sa budžetskim promenama može, ako ne katastrofalno, a ono u dosta jakoj meri da deluje negativno na ovakvo privredno preduzeće. Upravo kao što periodiciteti sušnih godina, invazije insekata, ciklona i druge elementarne nepogode ostavljaju duboko obeležje kod šum. gazdinstva, takav isti slučaj može da nastupi i usled striktne primene zakona o državnom računovodstvu. Nismo mi protiv zakona o državnom računovodstvu; ne tražimo mi, da drž. šum. gazdinstvo zauzme izuzetan položaj u državi. Mi smo za zakon o državnom računovodstvu, koji bi bio specijalan, elastičan, prilagodljiv, koji svojim propisima ne bi delovao negativno na uspeh drž. šum. gazdinstva. Potrebno je da kod primene toga zakona na drž. šum. gazdinstvo bude što tešnja saradnja između šumara stručnjaka i šumara računarca. Rekli smo već napred, kakve su sve zakonske formalnosti potrebne po zakonu o drž. računovodstvu, da bi se mogli prodavati šum. proizvodi. Pomenimo i režijsko poslovanje kod šumskih uprava i direkcija, zatim izvođenje kulturnih radova kao i drugih, za izvođenje kojih su potrebne znatne novčane svote. Koliko i kakvih sve teškoća moraju savlađivati šum. stručnjaci, da sve stavke troškovnika budu u saglasnosti sa zakonom o državnom računovodstvu? Kod sastavljanja proračuna mora se predvideti sve u tančine, obrazložiti stručno i računski svaki izdatak, predvideti sve promené i sve eventualnosti kod izvođenja radova. Zakon o državnom računovodstvu zahteva od nas šum. stručnjaka, da sklopimo ugovor sa prirodnim pojavama. Ako nismo to predvideli, onda dolaze do primene njegove sakncije sa teškim poslcdicama za režisera, stručnjaka, koji je prekoračio kakvu stavku, a da prethodno nije tražio virmanisanje. Ako ga pak naknadno traži, mora se znojiti, dok uveri računarce, koji primenjuju zakon o drž. računovodstvu, 104 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 27 <-- 27 --> PDF |
da je virmanisanje u interesu posla i da se moralo tako raditi. Među knjigama, koje se vode kod šum. uprava, naveli smo dnevnik kase, partijalnik, knjigu inventara, knjigu nabavaka materijala, knjigu potrošnog materijala, sastav mesečnih obračuna, obračunavanje svih akontacija. Ove knjige trebalo bi da vodi lice sa blagajničkim kvalifikacijama. Kod najvećeg broja šum. uprava pobrojane knjige i blagajničke poslove vodi šum. stručnjak. Znači da šum. stručnjaci moraju imati i blagajničke kvalifikacije. I te kako su još potrebne ove kvalifikacije! Od šum. stručnjaka na čelu šum. uprave zahteva se detaljno poznavanje propisa zakona o drž. računovodstvu. Skoro je redak slučaj, da se kod računskih predmeta ne upozori na koji paragraf zakona o drž. računovodstvu ili pak pravilnika o primeni toga zakona. Da li su starešine šum. uprava kao šumarski, a ne i računarski stručnjaci po zakonu o drž. računovodstvu sposobni da vode blagajničke knjige, da vrše primanje i izdavanje novca? Cl. 53 Zakona o drž. računovodstvu izričito nalaže, da samo nadležni i zakonima ovlašteni organi mogu pribirati i prikupljati drž. prihode na osnovu generalnih naloga, koji im mogu biti dati pri sprovodu odobrenog budžeta na izvršenje u njihovom delokrugu. Samo nadležni računopolagači mogu primati i držati prihode države odnosno materijal državni, ma kako se ovi prihodi odnosno materijal zvali i ma otkud dolazili, član 62 istoga zakona glasi: »Računopolagači su oni administrativni činovnici države, koji primaju, drže i izdaju novac, vrednosti i materijal državni, i oni koji daju potvrdu (vizu) i izveštavaju o stanju i upotrebi zakonom odobrenih kredita o angažovanjiu i izvršenju izdataka«. Najzad čl. 56 toga zakona govori: »Dužnost naredbodavca, odnosno administratora i računopolagača, ne mogu se spajati. Naredbodavac odnosno administrator ne može u isto vreme biti i računopolagač, niti računopolagač može biti naredbodavac ili administrator niti stalno ni privremeno«. Da li su šefovi šum. uprava zakonom ovlašteni i kojim, da primaju i izdaju novac i da vrše dužnost računopolagača? Imaju li oni potrebne kvalifikacije za računarskog činovnika? Po čl. 62 zakona o državnom računovodstvu računopolagači su administrativni činovnici, a šefovi šum. uprava su šum. stručnjaci sa potrebnim kvalifikacijama prema uredbi od 1921. i zakonu o šumama. Dakle sâm zakon o drž. račun, jasno propisuje, da šefovi šum. uprava ne bi mogli da vrše dužnost blagajnika niti stalno niti privremeno, fer) nemaju potrebne kvalifikacije za taj posao. Ali konkretno stvar stoji drugačije. Ne samo da su blagajnici i računopolagači, već se može reći, da 50% kancelarijskog rada troše na blagajničke poslove. Držimo da nije potrebno ponavljati te poslove, jer smo ih već napomenuli i nabrojali. Kod vršenja blagajničkih poslova šefovi šum. uprava kao šum. stručnjaci sa univerzitetskom spremom podleže kontroli računarskih činovnika, budući da su ovi merodavni za tumačenje zakona o drž. računovodstvu. I tako su šum. stručnjaci dovedeni u podređen položaj. Oni moraju izvršivati i naređenja, koja u okviru zak. o drž. računov. izdaju računarski činovnici bilo direktno ili indirektno. A da računarski činovnici izdaju naređenja šum. stručnjacima kod šum. uprava, i ako na to nemaju pravo, citiraćemo dva raspisa. Jedan računarski činovnik u svojstvu ministarskog izaslanika izdao je god. 1931. svima šum. upravama jedne direkcije ovakvo naređenje: »Uprava je primila na ime akontacije razne sume, koje nije do danas opravdala. Kako je ovo protivno zakonu i zakonskim propisima, to se uprava po 105 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 28 <-- 28 --> PDF |
živa, da u roku od 48 sati, po prijemu ovoga akta, odmah likvidira sve akontacije primljene do konca februara. U protivnom iste će se sume naplatiti od prvomesečnih aprilskih prinadležnosti šefa uprave, a za ostale više izuzete sume bit će optužen disciplinskom sudu, za neizvršenje naredaba pretpostavljenih joj vlasti i krivičnom sudu, za poslugu državnim novcem — Izaslanik Ministar. Š. i R. N. N.«. Dakle ništa manje nego ultimatum sličan onome, što ga je biv. dvojna monarhija stavila predratnoj Srbiji. Koliko li nepromišljenosti u ovome naređenju. Naredbodavac bi morao znati, da su takve pretnje smešne i iluzorne. Pre svega šefovi šum. uprava nisu lupeži niti drumski razbojnici. Mi bi pitali toga gospodina, po kojem zakonskom propisu, kod žive Direkcije, pretstavlja on vlast pretpostavljenu šum. upravama? Radi ilustracije donećemo još jedno naređenje drugog računarskog činovnika u svojstvu Ministar, izaslanika Šumskoj upravi N. N.: »Izvolite mi odmah podneti izveštaj — izvod svih suma primljenih od Direkcije i poslanih po direkciji od 1. VI. 1931. do zaključno 10. X. 1932. god.«. I ovaj gosp. izaslanik, obilazeći direkciju kao pretpostavljena vlast, izdaje direktna naređenja šum. upravama i zahteva da mu se pošalju izveštaji — izvodi svih primljenih i poslanih suma sa svim potrebnim podacima, kad je koja primljena — poslana, pod kojim brojem, u ime čega je primljena i poslana i kako. I onako pretrpan poslom, šef uprave je morao propustiti dva radna dana, da bi izvršio to naređenje. Nije nam poznato, čega radi je zahtevao takav izveštaj, kad se sve novčane svote šalju sa sprovodnim aktima, koji se zavode i kod direkcije i kod uprava, pa je izaslanik mogao dobiti te podatke kod direkcije za svaku šum. upravu. Gosp. izaslanik je posumnjao, da nisu možda pojedini šefovi šum. uprava u dogovoru sa blagajnikom direkcije utajili koju svotu novaca? Izlišna bi bila daljnja nabrajanja. Da računarski činovnici kod Odelenja za računov. i finansije, kod direkcija, a naročito kod mesnih kontrola, kao tumači zakona i pravilnika o drž. računovodstvu često puta bezrazložno koče stručan rad šum. stručnjaka i da prelaze granicu svoje kompetencije, činjenica je opšte poznata. Računovodstva i Mesne kontrole kod Ministarstva i Direkcija vode računa, da li se svi prihodi i izdaci vrše strogo po zakonu o drž. računovodstvu. Za takav postupak nalaze opravdanje u čl. 6. toga zakona, koji propisuje: Sve drž. blagajnice i računovodna Odelenja koja pribiraju i primaju drž. prihode, drž. rashode i čine isplate za državu stoje pod vrhovnom upravom Ministra finansija, od njega primaju upustva koja on u granicama zakona bude davao i njegovim se zakonim naredbama pokoravaju. Nad svima njima on ima disciplinsku vlast kao nad svojima organima«. Čl. 8. alineja 2. propisuje: »Ministar finansija ima dužnost starati se, u granicama ovoga zakona, sva potrebna upustva davati i knjige i formulare propisivati za računovodstva svih drž. nadleštava«. Računarske činovnike kod Odelenja za rač. i finansije, bar one više i glavnije, postavlja Ministar finansija. Oni primaju upustva od Olav. đrž. računovodstva. Rač. činovnici kod Direkcija, i ako ih postavlja Ministar šuma, odgovorni su za svoj stručni rad Odelenju za rač. i finansije. Šefovi šum. uprava u pogledu rukovanja blagajnama, vođenja blagajničkih knjiga, svih primanja i isplata stoje pod kontrolom računovodstva Direkcije. 106 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Smatramo da smo dovoljno jasno* istakli, u kakvom odnosu stoji drž. šum. gazdinstvo kod šum. uprava sa zakonom o drž. računovodstvu. U .glavnim smo linijama podvukli, da starešine. šum uprava, koji upravljaju i vode nadzor nad drž. šum. gazdinstvom, gube mnogo vremena u nestručnim poslovima, kao što je razgranate i komplikovana administracija, a naročito u blagajničkim poslovima. Drž. šum. gazdinstvo, bez potrebnog broja stručnih sila, sa glomaznom administracijom, a čije je gospodarenje podvrgnuto tolikim formalnostima zakona o drž. računovodstvu, ne može dati one rezultate koje daju privatna preduzeća, osnovana na čisto trgovačkoj bazi. Kad tako stoji stvar, onda drž. šum. gazdinstvo dolazi u sukob sa principom intenzivnog gazdovanja i racionalnog iskorišćavanja šum. proizvoda uz čuvanje produktivne snage šum. zemljišta. Naše predavanje ne bi bilo potpuno, ako ne bismo, bar u glavnim potezima, predložili i mere, kojima bi se uklonile istaknute greške kod drž. šum. gazdinstva. Videli smo napred, da su šum. uprave osnovne jedinice za samostalno vođenje šum. gazdinstva. Potrebno je početi sa reorganizacijom šum. uprava. Ta bi se reorganizacija imala izvesti tako, da bi. se kod šum. uprava do 7.000 hektara pored šumarskog stručnjaka kao starešine postavilo i računsko-blagajničko lice sa potrebnim kvalifikacijama i ,po zakonu odgovorno. Kao veličinu teritorije za jednu šum. upravu uzimamo 7.000 hektara, jer mislimo, da se kod takvih šum. uprava može sprovoditi intenzivno šum. gospodarstvo. Blagajnik bi vodio sve računske i blagajničke knjige, sve knjige materijala, vršio sva novčana primanja i sve isplate. Time bi starešina uprave bio oslobođen kase i nestručne administracije. Za vreme jačih sezonskih radova dodeljivao bi se šum. pripravnik u cilju ispomoći. Kao pomoćno osoblje, pored čuvarskog, potrebne su dve pisarske sile, koje bi svršavale administrativne poslove, pomagale starešini uprave i blagajniku. Kod šum. uprava u tako zvanim prečanskim krajevima treba postaviti služitelja kao i kod ostalih nadleštava istoga ranga, a što je slučaj kod uprava u Srbiji, čija bi dužnost bila da se stara o čistoći, da pakuje službenu poštu i da je otprema. Na ovaj način šef uprave, rasterećen od suvišnog kancelarijskog posla, posvetio bi više vremena .terenskom radu, te bi unapređivao drž. šum. gazdinstvo, čime bi prihodi bili znatno uvećani i pored uvećanih personalnih rashoda. Razgranatu administraciju neminovno bi trebalo svesti na pravu meru i sve nepotrebno ukinuti, broj stručnih knjiga za vođenje materijala treba također reducirati, čime bi bili smanjeni i materijalni troškovi. Koliko se troši papira i mastila na nepotrebne stvari, a da se pri tome ne vidi koristi? Za starešinu uprave treba postaviti stručno lice sa potrebnom spremom po zakonu o šumama, koje bi pored položenog stručnog ispita imalo najmanje četiri godine praktične službe, od ovih dve godine kod šum. uprave, gde bi imalo prilike da se upozna sa celokupnim radom na upravi, a kad dođe na položaj šefa uprave, znalo bi rukovati drž. šum. gazdinstvom bez teškoća. U interesu službe i samog šum. gospodarstva potrebno je da starešine šum. uprava ostanu kod istih uprava kroz duži niz .godina, jer to zahteva kontinuitet rada. Ako je kod šum. uprava, pa i sa manjim površinama, razvijen intenzivan rad, kao na pr. pošumljavanje, režijsko poslovanje, trgovačke seče, potrebno je dodeliti šum. upravi šum. pripravnika, koji bi vršio jedan deo stručnih radova i upoznavao se sa jstima, dok bi šef uprave posvetio 107 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 30 <-- 30 --> PDF |
pažnju drugim stručnim radovima i prikupljanju prihoda. Kod šum. uprava sa većim površinama treba dodeliti starešini šum. uprave onolik broj šum. pripravnika i pomoćnog osoblja, koliko to zahteva potreba uspešnog gospodarenja. Budžetom treba osigurati potreban kredit za izlaske u šumu, najmanje osam dana mesečno, kako bi starešina uprave mogao često pregledavati sastojine, na vreme uočiti nastale promené i preduzeti potrebne stručne radove. Mogao bi se odrediti i pristojan mesečni paušal. Od velike je štete, što se krediti za službena putovanja smanjuju i dovedeni su tako nisko, da šef uprave ne može provesti na terenu prosečno 3—4 dana mesečno. Time se oseća znatan gubitak ne samo za šum. gospodarstvo, yeć i za drž. kasu. Kod nekih direkcija, usled nedovoljnih kredita i bojazni za njihovo prekoračenje, šefovi šum. uprava u 1922. godini nisu smeli ići na teren ,bez prethodnog odobrenja Direkcije. Razgranata administracija smanjila bi se sama od sebe, ako bi šum. uprave imale onu samostalnost, koju im daju upustva o primeni zakona o šumama, a ne da za svaki kubni metar građe od suvara ili 10 pr. metara ogrev. drva moraju stavljati obrazložene predloge Direkciji i od nje čekati odobrenje za prodaju. Takav je bar slučaj kod nekih Direkcija, a to nije potrebno. Direkcije su dužne da kontrolišu rad šefova uprava, a nikako da koče, ako je takav rad izvršen po zakonu. Čuvarsko bi osoblje moralo imati potrebnu kvalifikaciju, kao što to propisuje zakon o činovnicima. Za službu zvaničnika dva razreda gimnazije, čuvarsko osoblje treba da provede dve „godine u lugarskoj školi, gde bi dobilo najpotrebniju teoretsku spremu i gde bi se obratila najveća pažnja na praktičnu .stranu. Dvogodišnjom školskom spremom steklo bi veći i bolji pojam o šumi, imalo bi više razumevanja za šumu, a bilo bi i pismenije. Sem toga i iz razloga što je uložilo i materijalnih žrtava i više truda za sticanje potrebnog znanja, postojala bi manja verovatnoća da bude koruptivno. Da bi se drž. gazdinstvo sačuvalo od devastacije i krađe, čuvarski rejoni ne bi trebali biti ,veći od 600 hektara, a rejoni opkoljeni selima trebali bi da budu još i manji. Šume u ravnicama treba dobro opšančiti, a pristup ostaviti na kapijama. Isto tako i kod brdskih šuma treba dozvoliti pristup u šumu samo na određenim mestima. Ovakav način osiguranja šum. gazdinstva zahteva stalne investicije, ali .se i količina ukradenog drv. materijala smanjuje za hiljade. Trebalo bi jednom prestati sa otpisivanjem šum. šteta i opraštanjem kazni. Ovakav način nanosi ogromnu štetu drž. šum. gazdinstvu, a upravnom i čuvarskom osoblju krnji ugled. Mnogo je bolje, da se siromašnijim slojevima građanstva, koji će to dokazati uverenjima, prodaje drvni materijal po znatno sniženoj taksi, a u doba velike krize daje i besplatno, ali šum. štetu ne treba otpisivati niti opraštati. U protivnom slučaju kvari se građanstvo, a naročito seljaštvo, i navikava na krađu, jer je u stalnom uverenju, kao što se to uobičajilo u posleratno vreme, da će se šum. odštete oprostiti. Davanje pomoći Jhumanim, dobrotvornim i javnim društvima u drvnom materijalu sa taksom sniženom za 50—75% treba ukinuti. Kod davanja drvnog materijala dobrovoljcima, kolonistima i pogorelcima treba proveriti na licu mesta, kakve zgrade misle podići i gde i jesu li nabavili potreban materijal, pa im se onda tek može da izda potrebna građa, ali ne i prvoklasni trupci. Stručno treba proceniti potrebu građe, kao i da li imaju odobrenje za gradnju, a eventualno treba tražiti i nacrt; uopšte 108 |
ŠUMARSKI LIST 3/1934 str. 31 <-- 31 --> PDF |
je potrebno preduzeti sve mere, da dobivenu građu ne bi prodali. Davanje olakšica drvarskoj industriji i malopilanarima treba podvrći strogim zakonskim propisima i često puta kontrolisati, da li je dobiveni drvni materijal upotrebilo zaista poylašćeno lice. Najzad moramo spomenuti odredbe čl. 52 zakona o šumama, koji u tač. 1—3 nabraja, kome se sve može prodati drvni materijal bez licitacije za domaću potrebu. Svi siromašni građani, državni i ostali službenici, radnici i zanatlije, koji nisu zemljoradnici, moraju podmiriti svoje potrebe u ogrev. drvima samo ,putem licitacije. Ovo je jedna očevidna nepravda, koju treba ispraviti. Po selima ne žive samo zemljoradnici. Takvu beneficiju treba dati i ostalim građanima, koji imaju iste dužnosti i obaveze prema državi kao i zemljoradnici. Kao važnu smetnju za vođenje drž. šum. gazdinstva smatramo opšti zakon o drž. računovodstvu, te bi trebalo doneti poseban zakon o državnom računovodstvu, koji bi se prilagodio načinu vođenja drž. šum. gazdinstva. Službenici, koji bi primenjivali zakon o državnom računovodstvu kod drž. šum. gazdinstva, morali bi poznavati, bar u osnovi, šumarsku struku. Ovim merama smatramo da bi se administracija uprostila i svela na pravu meru, a time i donošenjem specijalnog zakona o državnom računovodstvu za šum. gazdinstvo smanjili bi se rashodi, povećali prihodi, smanjile bi se duge procedure po sadanjem zakonu o drž. računovodstvu, koje se moraju preći kod predaje drv. materijala. Drž. šum. gazdinstvo dovelo bi se u neku ruku na trgovačku osnovu i dalo bi jednako pozitivne rezultate kao i ostala privredna preduzeća, koja rade po principu savremene ekonomije. Naše je dakle mišljenje, da drž. šum. uprave treba da se reorganizuju, t. j . da se odbaci sve što je zastarelo i nepotrebno, pa da se uvede ono što odgovara sadašnjim i budućim prilikama. Sa reorganizacijom šum. uprava trebalo bi početi što skorije, jer od toga zavisi napredak drž. šum. gazdinstva; time bi se mnogo ublažila današnja kriza i uklonile sve one greške i teškoće, koje ometaju napredak ove privredne grane, a uklanjanje kojih nije izvan naše moći. Potrebno je nešto volje i pronicavog duha kao i rada za opšti interes države i nacije. Nadamo se da će ´poštovane kolege izneti i druge mere, koje bi doprinele uklanjaju grešaka i teškoća. Uvereni, da će ove iznesene misli biti od koristi za napredak drž. šum. gazdinstva, upućujemo svoj apel skupštini Beogradske Podružnice J. Š. U., a preko nje i ostalim podružnicama kao i samom Udruženju, da se što pre preduzmu koraci kod nadležnih faktora u Odelenju za Šumarstvo, kako bi se obrazovala stručna komisija, koja bi proučila sadanju organizaciju drž. šum. uprava i to kod većeg broja i u raznim krajevima naše otadžbine, pa bi na osnovu izjava šefova šumskih uprava, nadležnih Direkcija i objektivnog posmatranja na licu mesta stavila konkretan predlog, u kojem pravcu treba izvesti reorganizaciju šumskih uprava. Résumé. L´auteur explique les difficultés extraordinaires avec lequelles se bat, sous les poids de la Loi de comptabilité publique, l´économie forestiere daws nos forets domaniales. Il demande une modernisation de cette loi l´assouplissant et l´accommodant aux exigences de l´économie moderne. 11 propose, en outre, quelques innovations administratives pouvant rendre l´Administration forestiere beaucoup plus efficace qu´ a présent. 10.9 |