DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1933 str. 76 <-- 76 --> PDF |
. zajednici, odnosno šumi). — E. Gaisberg-H . Schmid : Über Fichten-Standortstypen in Württemberg. (0 stojbinskim tipovima smrekovih ;uma u W. Institut za šumsk^ istraživanja u W. ispitivao je g. 1930. u okolišnim smrekovim šumama primjenu rezultata finske tipologije. Isttaživanja su vršena na 126 pokusnih ploha. Floristička snimanja obavljena su kvadratnom metodom. Osim toga proučavani su profili tla. Istraživanjima je utvrđeno da se na osnovu florističkog sastava dade bolje odrediti pravo stanje sastojine nego po tipovima tla.) — L. Tschermak : Die Mischung Lärche-Buche in den Ost-Ostalpen. (Mješovite šume ariša i bukve u istočnim Alpama. U ovom članku iznosi pisac konstataciju da ariš ne mora biti samo drvo visokih planina, kako se to redovno drži, nego da on uspijeva i u vrlo dobro sklopljenim šumama bukve, jele i smreke u istočnim Alpama. Što više, u regionama bukve i jele pokazuje ariš ljepši oblik nego na visokim eksponiranim položajima.) Hft. 5 — K. Pi o u da : Energie- und Zeitverbrauch beim Rücken iii der Ebene. (0 potrošku energije i vremena kod iznošenja drva u ravnom terenu. U članku su opisani rezultati istraživanja Instituta za znanstvenu organizaciju rada u šumi o potrošku energije i vremena prigodom iznošenja drva upotrebom ljudske snage. Ispitivano je pri tom iznošenje 1 pr. m borovih cjepanica i to: na ramenu, u rukama, ispod obadviju ruku i pomoću nosiljka. Utvrđeno je da se upotrebom dvokolice postizava znatna ušteda na energiji i vremenu. Takve uštede mogu u pojedinim slučajevima i kod većih udaljenosti iznositi više od 200%. Za iznošenje 1 pr. m odnosno 37 kom. ili 650 kg borovih cjepanica na udaljenost od nešto preko 100 m utrošeno je energije u kalorijama i to kod nošenja: a) na ramenu 282, b) u rukama 313, c) ispod ruku 296, d) pomoću nosiljka 245, e) sa tačkama 136, f) običnim dvokolicama 135 i g> dvokolicama gumenih kotača 125. U istu svrhu utrošeno je vremena u minutama kod iznošenja na udaljenost od 105 m i to: a) na ramenu 38,5, b) u rukama 46,31, c) ispod ruku 37,67, d) pomoću nosiljke 32,45, e) sa tačkama 15,87, f) dvokolicama 14,29, i g) dvokolicama gumenih kotača 13,94.) — C. Hampe : Rückverfahren für Brennholz am Hange. (O iznošenju ogrijevnog drva u nagnutom terenu. Institut za šum. istraživanja u Braunschweigu vršio je u Harzu pokuse o iznošenju bukovog ogrijevnog drva, i to: 1) izvlačenje saonicama i 21) izvlačenje dužih komada vezanih lancem. Istraživanjima je doka zano da do udaljenosti od 35 m daje izvlačenje drva vezanog lancem lošije rezultate nego izvlačenje saonicama. Na veće udaljenosti izvlačenje saonicama znatno zaostaje za izvlačenjem pomoću lanca.) Hft. 6 — Dr. Gläser : Neue Kulturgeräte. (Novo oruđe za obrađivanje tla i njegovanje kultura. U članku su opisani noviji jedno i dvoprežni šumski plugovi^ motorne drljače, strojevi za sijanje i presađuju, oruđe za kopanje i čišćenje jaraka i dr.) — Weismüller : Wirtschaftlichkeit im Kamp- und Kulturbetrieb. (Nešto o gospodarenju u šumskim rasadnicima i pri podizanju kultura. Autor opisuje najvažnije radove koji su preduzimani u jednom rasadniku velikom 10 ha. Zagovara jesenju presadnju. Navada razno oruđe za presađuju biljaka u rasadnicima, te razne strojeve za obrađivanje tla u rasadnicima i kulturama.) — Schmidt : Ein Grosskamp im Hau bergsgebiet. (Veliki šumski rasadnik u H. U svrhu pretvaranja niskih Hrastovih šuma guljača, koje se nalaze oko H., u smrekove visoke šume osnovan je ondje 1931. g. rasadnik sa površinom od 2,5 ha. U njem je podignuta oveća naprava za polijevanje. l´om napravom proizvodi se umjetna kiša. Za jedan sat može se njome raspršiti 6 m3 vode. Voda se prije raspršivanja mlaci u bazenu. Biljke se uzgajaju u razmacima redova od 20—22 cm. Sjetva se obavlja rukom. Brazdice se prave Spitzenbergovim strojem ove vrste. Ariševe i duglazijine biljke pokrivaju se preko zime smrekovim granjem, koje se prislanja na žicu napetu u visini od 60 cm iznad tla uzduž sredine gredice. Presadnja četinjavih biljaka vrši se Hackerovim strojem u razmacima od 3x20 i 5x20 cm. Na 1 ar upotrebljava se 0,5 kg sjemena. — A. M e n d e : Über die Abdeckung der Saat und Verschulbeete. (O zastiranju u šumskim rasadnicima. U članku se ističe 762 |