DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 9 <-- 9 --> PDF |
tipa šume u predelima širokog reona, ali nikako na prostoru ćele evropske Rusije, kako to radi A. A. Krjudener.« Iz svega gornjega zaključujem, da je za nas ne samo neprihvatljiva definicija tipa po A. A. Krjudeneru, već i sam način rada kod utvrđivanja tipova, a također i klasifikaciju osnovanu na jednom karakteru (zemljištu) moramo uzeti kao veštačku, t. j . suviše udaljenu od našeg ideala, prirodno-genetičke klasifikacije. Da vidimo sada kako definiše tip i na čemu bazira svoju klasifikaciju finski tipolog Kajander. Prema Kajanderu: »u jeda n ti p šum e ubrajamo sve sastojine, čiji se biljni sastav u doba zrelosti (sa sklopom normalni m), karakteriše skoro istovetnim florističkim sastavom i ekološko-bio1 o š k i m osobinama. Tako isto pod jedan tip podređujemo sastojine, čiji se floristički sastav od spomenutih odlikuje takvim osobi na m a, koje mogu biti samo privremene i slučajne — nikako stalne; naprimer osobine koje su postale usled različite starosti drveća, proplanak a, uvođenja drugih vrsta drveća. Stalne razlike stvaraju nov tip šume, kada su osobine dovoljno primetne, a podtip, kada su manje primetne ali ipak imaju izvestan značaj.« Ova definicija ne može nas zadovoljiti sa formalne strane, jer sadrži dve osobine, koje ne može imati dobra definicija. Tu je suviše mnogo reci i neodređenih izraza, kao što su »dovoljno primetne«, manje primetne« i t. d. Ali sem toga ova definicija ne odgovara onoj stvarnoj jedinici, koju određuje. U svojoj definiciji Kajander govori, da tip karakteriše floristički sastav, dok kod izdvajanja tipova on kao jedini karakter uzima floristički sastav travnog pokrova, a sasvim zanemaruje sastav samih šumskih spratova. Kritikujući klasifikaciju Kajandera prof. Sukačev postavlja pitanje, da li je travni pokrov zaista toliko siguran znak za utvrđivanje tipa, da isključuje potrebu istraživanja uslova staništa. A daje i odgovor: »Ne, jer pokrov zavisi ne samo od uslova staništa, nego i od čitavog niza drugih uslova« (starosti sastojine, sklopa, uticaja čoveka i t. d.). »Sem toga mi i suviše slabo poznajemo uslove sredine, u kojoj može uspevati jedna ili druga biljka« (ekologiju trava). Kajander braneći svoju klasifikaciju navodi da se njegovu tipovi, osnovani samo na sličnosti travnog pokrova, u većini slučajeva poklapaju sa ruskim tipovima, kod određivanja kojih sem florističkog sastava uzeti su u obzir i uslovi staništa; ako je tako, zašto je potrebno komplikovati rad suvišnim istraživanjima. Na to bismo mogli odgovoriti, da u severnoj Rusiji i Finskoj životne prilike u glavnom zavise od tla i njegove vlažnosti. Ako uzmemo u obzir, da je u tim predemila broj glavnih vrsta drveća malen, a sklop i kod senkovitih vrsta veoma redak (skoro isti kao i kod svetloljubivih vrsta), onda je razumljivo da travni pokrov poglavito zavisi od tla i zaista izražava uslove staništa bez obzira na sastav šumskih (spratova. Kao što vidimo, na takvoj bazi osnovana klasifikacija zaista je primenljiva za severnu Rusiju i Finsku, ali nikako ne može biti proširena na srednju i južnu Rusiju, a pogotovo na Jugoslaviju, gde na maloj površini imamo sve biljno-geografske zone počev od Palmetum-a pa do Polaretum-a. Mislim da su nam suština i 631 |