DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 6 <-- 6 --> PDF |
neophodno je imati potpuno jasan pojam o biljnoj zajednici. Prema prof. Aljohinu biljnu zajednicu karakteriše: 1. razmeštaj po spratovima, 2. difuzni razmeštaj u prostoru, 3. potkrepljivost. Ad 1. Aljohin razlikuje dva oblika razmeštaja po spratovima: a) razmeštaj po spratovima u prostoru i b) razmeštaj po spratovima u vremenu. Ad a) Raznovrsne biljke, koje naseljavaju izvesnu površinu, sklapaju zajednicu, u kojoj je do krajnih granica mogućnosti iskorišćeno stanište (t. j . vazduh, svetio i tlo), a da se proizvede najveća količina drvne mase. Između pojedinih biljnih vrsta i biljaka iste vrste razvija se borba za gore navedene faktore staništa; pojedini biljni individui uginu potišteni od drugih jačih i to traje sve dok se ne utvrdi izvesna ravnoteža i svaki biljni individuum ne zauzme svoje određeno mesto. U takvoj donekle stabiliziranoj biljnoj zajednici postignuta je težnja njihova za iskorišćavanjem (do krajnih granica) prirodnih faktora staništa i postignuta je maksimalna produkcija biljne mase. Da analiziramo takvu jednu biljnu zajednicu, kako bi nam postalo jasno, na koji je način postignut navedeni cilj svake biljne zajednice. Najpre pada u oči razmeštaj biljaka po spratovima u nadzemnom delu biljnih organa. Uzmimo kao primer najvišu (najsloženiju) biljnu zajednicu t. j . šumu. I apsolutno nevešt posmatrač odmah može primetiti, da gornji deo (gornji sprat) sačinjava neka svetloljubiva vrsta (na pr. bor), ispod nje da dolazi neka manje svetloljubiva vrsta (na pr. smrča), a zatim različito džbunje, trave i mahovine. Ovakav raspored biljaka po spratovima u cilju što većeg iskorišćavanja vazduha i svetla prof. Aljohin zove razmeštajem (po spratovima) nadzemnih biljnih organa za razliku od razmeštaja (po spratovima) podzemnih biljnih organa (korenja). I biljno korenje, u težnji biljne zajednxe da do kraja iskoristi prirodne faktore staništa, takođe se raspoređuje po spratovima. Na primjer u kompaktnu zajednicu biljaka sa plitkim korenjem ne može da se doseli neka biljka isto sa plitkim korenjem, jer će biti ugušena od strane biljaka zajednice, koje bez ostatka iskorišćavaju gornji sloj zemljišta, dok bi se biljka sa dubokim korenjem mogla u ovoj zajednici nesmetano razvijati. Mislim da je sada dovoljno jasno, što podrazumeva prof. Aljohin pod nadzemnim i podzemnim razmeštajem biljaka po spratovima. Ad b) Razmeštaj po spratovima u vremenu t. j . promena sastava biljne zajednice u vezi sa godišnjim dobama ne vidi se nigde sa tolikom jasnoćom kao u stepi. U proleće, čim se otopi sneg, priroda počne da se budi. Najpre se pojavljuje skoro bezbojni nostok, zatim iza toga sočne trave i stepa se pretvori u šareni sag od cveća; sa približavanjem suvog vremena ove biljke izumiru, a kao njihova smena dolaze trave prilagođene suvom tlu; na kraju leta i one se osuše i stepa postane mrtva. Tu opet vidimo težnju za maksimalnim iskorišćavanjem prirodnih faktora, putem zamene jedne vrste biljne zajednice drugom, koja više odgovara novim prilikama. Biljne zajednice menjaju se u vezi sa sezonama u jednoj vegetacionoj periodi, kakav je slučaj u gore navedenom primeru, ili (u pojedinim godinama) u vezi sa meteorološkim prilikama. Promené u sastavu i sklopu biljnih zajednica u pojedinim godinama naročito su upadljive u godinama sa ekstremnim meteorološkim prilikama. Tako u izuzetno suvoj i u izuzetno vlažnoj: godini na istoj površini stepe i u isto godišnje doba naći ćemo apsolutno različite biljne zajednice. Kako do 628 |