DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Pravi uzrok leži, kako izgleda, mnogo dublje. To su promenjene prilike na tržištima gde se .katran sve manje i manje traži.. Katran se u glavnom upotrebljava kao kolomaz i pri gradnji i održavanju čamaca i manjih drvenih brodova. Uvođenjem veštačkog a jeftinijeg kolomaza katran je sve više potiskivan iz upotrebe. Sa druge strane uzrok je ovome i bolja konstrukcija kola. Katran se naime upotrebljava prvenstveno za podmazivanje kola sa drvenim osovinama. Za premazivanje čamaca i brodova upotrebljavaju se takođe i druga srestva. O kretanju proizvodnje katrana poslednjih godina ne može se na žalost ništa reći, jer ne postoji uređena statistika u ovom pravcu, koliko sam znam. U Maleševu se katran proizvodi u ovoj bitnosti isto kao i kod Priboja. Izgled katrane dli furune , kako je ovde nazivaju, vidi se na si. 5.. zato je neću podrobnije opisivati. Uslov je da u blizini treba da ima vode radi spravljanja kal a (blata). Katran se ovde proizvodi od crnoga bora (crna brica) i od beloga bora (lina brica). Bolji je katran od crnoga bora. Od ovih borova za katran se upotrebljavaju čekor i i mačke . Čekori su natrule klade, panjevi i korenje. Mačke su suva dub^ća drveta, ali i ona sirova koja već imaju izvesne delove sasušene. Izbegavaju se potpuno zdrava dubeća drveta, a upotrebljavaju se ona u kojima ima crv i koja i naju unutra crvenkasto drvo. Sa tih dubećih drveta dobija se potreban materijal istesavanjem iverja kao pri dobijanju luča. Takva se drveta nazivaju d e 1 a n k e, jer se sa njih delju iverke. Čekori se prenose s kolima do katrane i tu cepaju na iverke dužine oko 20 cm. Te iverke nazivaju se bor i ne. Jedan radnik može da izradi dnevno dva tovara borine, uzevši prosečno. Katranu ili furunu mogu da naprave dva radnika za jedan dan. Uostalom to zavisi od njene veličine, a ova opet od količine borine. Racionalnije je, ako se upotrebi veća količina borine. Jedna furuna može da se upotrebi više puta. Slaganje iverja u katranu vrši se uspravno. To radi majstor. On obično stavi u sredinu katrane jednu ponjavu, da ne bi kvario lep, stoji na njoj i slaže iverje, počevši od zidova i idući ka sredini. Pri tome se stara da složi što gušće, kako bi bilo što manje međuprostora. Tako on složi po nekoliko spratova. Tako naslagano iverje pokrije se busenom koga meštani nazivaju bas . Pri ovom se strana sa travom okreće na dole. Na vrhu furune ostavi se jedan deo nepokriven. To mesto služi za palenje iverja. Kada je sve ovo gotovo, zapuši se rupa za odvod katrana zatko m (šiklja od vrha bora)j Za paljenje je najbolje jutro, ali se ono može inače vršiti u svako doba. Radi paljenja uspe se žar u ostavljenu rupu na vrhu katrane. Kada se dobro zapali, onda se pokrije i ta rupa. Kada je gornji sloj iverja destilisan, slegne se bas. Majstor ga tada vatraljem još nabija, kako bi što bolje prilegao uz iverje. Posle 24 časa pojavi se na zatki još malo katrana. Ovo je znak da se već nakupilo dovoljno katrana za ispuštanje. Zato se kanal otpuši i katran iscuri u dupku. Za ovim se kanal opet zapuši, ali sada zatkom od bukovog drveta. Ova zatka ostaje do kraja rada. Kanal se međutim otvori i katran ispusti četiri puta za 24 časa. Iz dupke se međutim katran vadi tek po potpuno svršenom poslu. Katran se vadi zemljanim sudom nazvanim g r . i sipa u limene kante (od petroleuma) u kojima se prenosi do tržišta. Pri ovome poslu kao alat se upotrebljavaju obična sekira, motika za kopanje rupe i vatralj čiji se crtež vidi na si. 5. Katran se izrađuje u svako doba godine, ali najviše u proleće, jer je tada najveća potražnja. Za ćelo vreme rada jedan čovek mora biti kod katrane ili u njenoj » blizini. Jedna katrana od 10 tovara borine gori oko 2 dana, od 20´ tovara oko 3 do 5 dana, a od 30 tovara 4 do 5 dana. Ako dakle uzmemo katranu od 20 tovara borine, onda je potrebno za izradu katrana i sve ostale poslove, dok sav katran ne bude gotov, oko 28 nadnica. Katran se prodaje u Strumici, Berovu i okolnim selima, pa se 665 |