DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 37 <-- 37 --> PDF |
SAOPĆENJA ISKORIŠĆAVANJE LUČA I KATRANA U JUŽNOJ SRBIJI. Iskorišćavanje borin c ili luč a u Južnoj Srbiji od vrlo malog je značaja u ekonomskom pogledu. Veći značaj ima u pogledu oštećivanja šume. Luč se dobije ili od panjeva ili od dubećih drveta. U ovom drugom slučaju istesuje se iverje ili treska sa drveta do one visine do koje se još sekirom može zgodno i lako. da dohvati. Ovo istesavanje vrši se samo sa jedne strane. Na ovaj način se drvo sve više i više dubi dok se jednog dana ne slomije i preturi usled svoje sopstvene težine ili usled vetra. Kako izgleda drvo sa koga se dobija luč, pokazuje si. 1. SI. 1: Drvo crnoga bora iskorišćavano za dobivanje luča kod sela Roždena (zaselak Arničko) u Kavadarskom. srezu. Za luč se najviše iskorišćava crni bor. Zbog toga iskorišćavanja luča ima manje ili više svuda onde gde ima prostranih šuma od crnog bora. Tako se luč nalazi u Mftleševu, Monihovu, Poreču oko Prizrena ´i južno od Plevlja (planine Zeleno Borje). U Maleševu se upotrebljava i beli bor, ali ovaj podatak treba još proveriti. U Qorskome srezu ispod Koritnika iskorišćava se i munika (Pinus leucodermis), ali samo u slučaju kada se nađe kakav, stari panj (selo Gornja Rapča). Luč se može naći i na pijaci u Prizrenu, ali taj se donosi^ iz Arbanije. Najbolji je luč od panja. Vađenje luča iz dubećih drveta očigledno je štetno, jer se upropašćava najbolji deo stabla- Bolje je drveta iskorišćavati za dobijanje smole, a luč ograničiti samo na panjove, ako se već luč mora iskorišćavati. U Morihovu je doste drveta crnog bora oštećeno na ovaj način. Dobijeni luč se upotrebljava za osvetljavanje; domova, potpalu vatre, a negde i za noćni ribolov. Više je bio u upotrebi za vreme svetskog rata (okupacije), nego danas usled oskudice u petroleumu. Za samu prodaju malo se iznosi na tržište. Tako se može naći na tržištu u Beranima gde ga donose seljaci iz sela Koluđre, prodajući 659 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 38 <-- 38 --> PDF |
ga po tri svežnja za jedan dinar. Za jedan dan može jedan čovek da spremi jedno breme luča (oko 25 kgr.). Kod kuće zatim pravi on svežnjeve, vezujući ih vrbovim prućem. Od jednog bremena može da se istera 30 do 40 svežnjeva. Iz ovoga je jasno, da je iznošenje l"ča na tržište samo izraz teškog ekonomskog stanja i nemo gućnosti zarade na koji drugi bolji i korisniji način. Usi~n u Beranima može se još luč naći i na tržištima u Prljenoliu, Novoj Varoši i Priboju. Tu se takode prodaje na tovare i tada po ceni od 60 do 80 din. (1929). Katran se još proizvodi samo u Maleševu i . okolini Priboja. Već istorii´ pri pada proizvodnja katrana u Morihovu. Katran se oko Priboja proizvodi na isti način kao i na Zlatiboru u predratnim granicama Srbije. »Katran se peče« od luča, koji nije podesan za osvetlenjc, zatim od iverja dobivenog iz panja i korenja. Pečenje se vrši u katrani , koju na Zlati boru nazivaju s a n t r a č ili d o g a n j a. Za katranu se izabira naročito mesto. To je obično nagnuto zemljište, koje po mogrćstvu ´reba da bude što bolje zaklonjeno od vetra. Vetar dvojako utiče štetno. On može da izazove eksploziju katrane. Zatim on može da utiče nedovoljno na količinu dobivenog katrana. Prilikom vađenja uglja iz dela u kome je pečenje katrana svršeno može nenečeni deo iverja da gori pla menom, pa da se na taj način izgubi za pečenje katrana. Sama katrana je po svome obliku jedna četvorostrana izvrnuta piramida sa zaobljenim ivicama. Kod pravljenja katrane prvo se na izabranom tnestu iskopa zemlja sa gornje strane, koliko to b ide -otrebno. Pravi se od borovih talpi na način koji se vidi na si ?, 3 i 4. Kada s. tal e -.. dobro složene, onda se unutrašnjost dobro oblepi blatom i ostavi da se suši Blato mora dobro da naleže. Zato se ... nabija a to se vrši 1 u p a 1 j k o m. U najnižem delu ostavi se jedan otvor. Od ´toga otvora ispod prednjeg zida katrane nairavi se kanal, kojim se katran odvodi. Da se kanal ne bi kvario, s´avi se na n.ierra jedan ol k od borove kore lili izižlebljene borove oblice. Ispod donjeg kraja oluka namesti se ili iskona hvatalica . U nju se sliva katran. Hvatalica je ili obično korito, ili iskopana runa, čije su strane dobro obbpliene blatom. .. ne bi u hvatalicu i katran u njoj padala kiša i da bi se katran osir-rao od paljevine, ^okriva se hvatalica korom od drveta. ^atrane su različite po veličini. Veličina se odmerava prema količini drva iz koüh se ima katran da peče. katrana na crtežu 4 i na veličinu obične katrane. Jedna katrana služi 2 do 4 godine ili dok ima borine u blizini, ^ada se za oečenje katrana pređe na drugo mesto, onda se tu pravi nova katrana. Međutim za pokrivku katrane uzima se uvek nova zemlja. Dok se katrana suši skuplja se iverje i donosi do katrane i tu ostavlja. No da bi se, kada dođe vreme za punjenje, mogla katrana brzo i lako da naouni, sve iverke se ostavljaju u jednu naročiti ogradu. Ta ograda se nalazi iznad katrane do same njene ivice. Kakva izgleda vidi se dobro na si. 2 i 3. Pre nego što se lep od blata potpuno osuši, dok je dakle još nešto vlažan i lepljiv, obloži se cela katrana iznutra širim iverkama. Tako isto se i rupa na dnu katrane za odvod katrana pokrije sa nešto jačim iverkama, kako je docnije ne bi druge iverke zapušile. Kada se katrana osuši, onda se ona ograda od oblica razruši zbog čega se i iverje sruči u katranu delom samo, a deloti uz pomoć čoveka. Da bi se iverje što bolje složilo nabija se malje m (si. 4). Iverje se naslaže plastasto. Posle ovoga se iverje pokriva. To se vrši šušnjem, četinjastim grančicama, najzad i korom od drveta. Preko ovoga pokrova stavi se sitna zemlja do 10 cm. debljine. Za palenje se obično ostavlja jedna rupa na vrhu, i to je u stvari jedan čist, nepokriven deo. Umesto ove jedne rupe na vrhu mogu se napraviti nekoliko rupa sa strane. Palenje se vrši pri suvom i tihom vremenu. Vatra se od rupe ili rupi. širi pod pokrivačem. Kada ona obuzme ćelu površinu pod pokrivačem, onda se rupa ili rupe zapuše. Pečenje katrana odnosno suva destilacija napreduje dalje usled proizvedene. 660 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 39 <-- 39 --> PDF |
toplote prilikom sagorevanja. Pečenje katrana dakle prodire odozgo na dole. Proizvedeni se katran sliva kroz iverke na dno katrane gde se skuplja, jer je kanal za oticanje zapušen drvenim klinom. Kanal se drži zapušen sve dok se ne nakupi dosta i dobro pečenog katrana. Ovo se obično dogodi posle dva dana, a poznaje se obično po tome što se na klinu pojavi malo crnoga katrana. Tada se kanal otpuši, te katran oteče u hvatalnicu. Zatim se nanovo zapuši i otvori tek posle 24 časa. Ovako se dalje radi sve do kraja pečenja katrana, koje traje oko sedam dana. Pored katrana kao proizvod ove sude destilacije dobija se još i ugalj1 koga upotrebljavaju kovači. Za vađenje ovoga uglja obično se ne čeka svršetak suve desti- Sl. 2: Planina Crni Vrh u Pribojskome srezu, izgled katrane. lacije ćele količine iverja. Obično se ugalj vadi čim je jedan sloj iverja ispečen. Pri ovome se pokrivka skida samo delimično. Kada se otkriveno mesto očisti, onda se nanovo pokrije, pa se tek onda pokriva drugi deo i tako dalje dok se ne očisti ceo sloj. Ovako pažljivo mora da se radi, da se ne bi luč zapalio. Za pribiranje uglja služi se g r e b 1 o m čija se slika, kao i drugog alata, vidi na sl.´i 4. Ohlađeni se katran sipa u kozje mešine čime je spremljeni za dalji prenos. Ove mešine se tovare na konje i nose radi prodaje u okolne, pa i dalje varoši. U mešine se katran sipa pomoću ka r lice . Ovo je u stvari jedna vrsta levka. Iz hvatalice se katran zahvata i u karlicu sipa kutom . U jednu mešinu može stati 50 do 70 kg katrana. Da je katran dobar t. j . dobro pečen poznaje se po boji. Kad je crne boje, onda je dobar, a nedovoljno pečen je žućkast. 661 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Za pečenje katrana je potrebno suvo vreme. Ovo naročito važi za palenje. Doćnije kada pečenje pode i ide svojim tokom rad je znatno nezavisniji od vremena. Pečenje katrana može vršiti samo jedan čovek, ali se dosta puta udružuju po dva. Katranu mogu da naprave dva čoveka za dva dana, dakle sa četiri nadnice, ako je potrebni materijal već spremljen. Ako to nije slučaj, onda se za to spremanja materijala mora upotrebiti jedna, pa i dve nadnice. Spremanje iverja je dosta mučan posao. Jedan čovek obično spremi za dan tri do pet vreća po 40 kg težine otprilike. Za jednu katranu veličine one na si. 4 treba spremiti 100 vreća iverja, dakle treba upotrebiti 20 do 30 nadnica. Kako se iverje nabavlja u najbližoj okolini katrane, to SI. 3: Isto kao i slika 2. se njegov prenos može izvršiti sa pet nadnica. Za slaganje i pokrivanje iverja trebaće dve nadnice, a za samo pečenje katrana sedam nadnica, kako je već ranije rečeno. Dakle za pečenje 100 vreća ili 4000 kg iverja, sa svtima radovima računajući potrebno je 40 do 50 nadnica. Kada se jedna i ista katrana upotrebljava više puta, onda kod docnijega rada otpadaju onih šest nadnica za pravljenje katrane. Iz jedne ovakve katrane dobija se najmanje 500, a najviše 900 kg katrana. Ova količina zavisi od samoga načina rada, od vremena koje je vladalo za vreme pečenja, i najzad od samoga iverja t. j . od količine smole u njemu. Dobija se dakle 12% do 212% katrana u pogledu težine. Pored ovog katrana dobije se još i četiri vreće kovačkog uglja. U rashode bi so moglo računati još i kupovanje iverja, ako proizvođač nema svoga zabrana. Prihod je novac od prodatog katrana i uglja. Kako kovači ne smatraju ovaj ugalj dobrim, to i prihod od njegove prodaje nije od velikog značaja. U 1929 godini stajao je na mestu izrade 1 kg katrana 2 din. (12 do 13 groša 662 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 41 <-- 41 --> PDF |
jedna oka). U 1923 god. bila je mnogo bolja cena — 4 din. od jednog kilograma (5 din. od oke). Proizvođač može sam da nosi katran u varoš radi prodaje, a može da ga proda kod same katrane kiridžijama, koji ga zatim nose dalje u varoš. Napred iznete cene plaćali su kiridžije kod katrane. Ako se uzme da opisana katrana daje prosečno 700 kg katrana, onda je u 1929 god. bio bruto prihod od nje 1400 din., a u 1923 god. 2800 din. Računajući da je proizvođač imao svoj zabran i da je na proizvodnju potrebno 40 nadnica, onda je bruto prihod od jedne nadnice bio 36 din. kod nove katrane, a 41 din. kod stare katrane u 1929 god., a dva puta više u 1923 god. U 1929 god. ova 663 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 42 <-- 42 --> PDF |
nije bila naročito povoljna, jer se smatra da je ovo jedan od najtežih poslova. U 1928 god. međutim ovaj posao morao se smatrati kao dobro plaćen. Za vreme Turaka radio se ovaj posao mnogo više, pa se i katran više proizvodio. Pogrešno bi bilo misliti da je ovome opadanju jedini uzrok povećani nadzor nad šumama, pa dakle i otežano dobavljanje sirovina. Tome bi se moglo lako pomoći. 664 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Pravi uzrok leži, kako izgleda, mnogo dublje. To su promenjene prilike na tržištima gde se .katran sve manje i manje traži.. Katran se u glavnom upotrebljava kao kolomaz i pri gradnji i održavanju čamaca i manjih drvenih brodova. Uvođenjem veštačkog a jeftinijeg kolomaza katran je sve više potiskivan iz upotrebe. Sa druge strane uzrok je ovome i bolja konstrukcija kola. Katran se naime upotrebljava prvenstveno za podmazivanje kola sa drvenim osovinama. Za premazivanje čamaca i brodova upotrebljavaju se takođe i druga srestva. O kretanju proizvodnje katrana poslednjih godina ne može se na žalost ništa reći, jer ne postoji uređena statistika u ovom pravcu, koliko sam znam. U Maleševu se katran proizvodi u ovoj bitnosti isto kao i kod Priboja. Izgled katrane dli furune , kako je ovde nazivaju, vidi se na si. 5.. zato je neću podrobnije opisivati. Uslov je da u blizini treba da ima vode radi spravljanja kal a (blata). Katran se ovde proizvodi od crnoga bora (crna brica) i od beloga bora (lina brica). Bolji je katran od crnoga bora. Od ovih borova za katran se upotrebljavaju čekor i i mačke . Čekori su natrule klade, panjevi i korenje. Mačke su suva dub^ća drveta, ali i ona sirova koja već imaju izvesne delove sasušene. Izbegavaju se potpuno zdrava dubeća drveta, a upotrebljavaju se ona u kojima ima crv i koja i naju unutra crvenkasto drvo. Sa tih dubećih drveta dobija se potreban materijal istesavanjem iverja kao pri dobijanju luča. Takva se drveta nazivaju d e 1 a n k e, jer se sa njih delju iverke. Čekori se prenose s kolima do katrane i tu cepaju na iverke dužine oko 20 cm. Te iverke nazivaju se bor i ne. Jedan radnik može da izradi dnevno dva tovara borine, uzevši prosečno. Katranu ili furunu mogu da naprave dva radnika za jedan dan. Uostalom to zavisi od njene veličine, a ova opet od količine borine. Racionalnije je, ako se upotrebi veća količina borine. Jedna furuna može da se upotrebi više puta. Slaganje iverja u katranu vrši se uspravno. To radi majstor. On obično stavi u sredinu katrane jednu ponjavu, da ne bi kvario lep, stoji na njoj i slaže iverje, počevši od zidova i idući ka sredini. Pri tome se stara da složi što gušće, kako bi bilo što manje međuprostora. Tako on složi po nekoliko spratova. Tako naslagano iverje pokrije se busenom koga meštani nazivaju bas . Pri ovom se strana sa travom okreće na dole. Na vrhu furune ostavi se jedan deo nepokriven. To mesto služi za palenje iverja. Kada je sve ovo gotovo, zapuši se rupa za odvod katrana zatko m (šiklja od vrha bora)j Za paljenje je najbolje jutro, ali se ono može inače vršiti u svako doba. Radi paljenja uspe se žar u ostavljenu rupu na vrhu katrane. Kada se dobro zapali, onda se pokrije i ta rupa. Kada je gornji sloj iverja destilisan, slegne se bas. Majstor ga tada vatraljem još nabija, kako bi što bolje prilegao uz iverje. Posle 24 časa pojavi se na zatki još malo katrana. Ovo je znak da se već nakupilo dovoljno katrana za ispuštanje. Zato se kanal otpuši i katran iscuri u dupku. Za ovim se kanal opet zapuši, ali sada zatkom od bukovog drveta. Ova zatka ostaje do kraja rada. Kanal se međutim otvori i katran ispusti četiri puta za 24 časa. Iz dupke se međutim katran vadi tek po potpuno svršenom poslu. Katran se vadi zemljanim sudom nazvanim g r . i sipa u limene kante (od petroleuma) u kojima se prenosi do tržišta. Pri ovome poslu kao alat se upotrebljavaju obična sekira, motika za kopanje rupe i vatralj čiji se crtež vidi na si. 5. Katran se izrađuje u svako doba godine, ali najviše u proleće, jer je tada najveća potražnja. Za ćelo vreme rada jedan čovek mora biti kod katrane ili u njenoj » blizini. Jedna katrana od 10 tovara borine gori oko 2 dana, od 20´ tovara oko 3 do 5 dana, a od 30 tovara 4 do 5 dana. Ako dakle uzmemo katranu od 20 tovara borine, onda je potrebno za izradu katrana i sve ostale poslove, dok sav katran ne bude gotov, oko 28 nadnica. Katran se prodaje u Strumici, Berovu i okolnim selima, pa se 665 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 44 <-- 44 --> PDF |
gornjem broju nadnica može dodati još koja za prenos katrana. Ako se ide u Strumicu, potrebno je dva dana za odlazak i povratak. Od 130 kg (100 oka, jedan tovar) iverja dobija se prosečno 13 kg (10 oka) katrana od belog bora (10%), a oko 20 kg od crnog bora (20%), ako je borina »mrsna«, inače manje. Prema ovome od 20 tovara iverja od crnoga bora dobije se oko 400 kg katrana. Za njegov prenos do Strumice potrebna su 4 konja. U 1928 god. bila je cena katrana 6 do 8 din. od 1 kg (8 do 10 din. od jedne oke). Kupovanje borine obično ne dolazi u obzir, jer ovde ima mnogo privatnih šuma, te postoji mogućnost da proizvođači uzimaju borinu iz svojih šuma. Ali ako bi se i kupovalo, ipak to .. bi mnogo uticalo na rentabilnost posla pri navedenoj ceni. Kao što se vidi> posao je dosta rentabilan. 1 pored ovakve rentabilnosti proizvodnja katrana nije velika, te nema mnogo ljudi, koji se njome bave. Tako se ovim bave svega 10 kuća u Berovu i 5 kuća u Ratovu (1929 god.). Ovo sigurno zato što se radi samo za lokalnu potrebu. Prema svemu ovome sudeći, ova proizvodnja nije od velikoga ekonomskoga značaja. Po šumu je ova proizvodnja više od koristi nego od štete. Korisno je što se iskorišćavaju i panjevi i drugo što se ovim putem dobija izvestan prihod od ovih šuma kod kojih je usled udaljenosti iskorišćavanje drveta ograničeno. Korisno je što se iz šume čiste bolesna i suva drveta. Štetno je kad se krče panjevi na bezobziran način, ne vodeći računa o zaštiti zemljišta. U Morihovu katran se više ne izrađuje. Izrađivao se za vreme Turaka i dosta se dobro prodavao u Kavadaru i Prilepu. Uzroci ovome prestanku su isti kao i kod Priboja. Ovaj način izrade katrana razlikuje se od prošla dva. Iz ovoga razloga a i same intercsantnosti radi opisaću ga. Za ovaj katran upotrebljava se luč, dakle crni bor u glavnom i to samo deblovina a ne koren. Izuzetno može da se upotrebi i beli bor. Katrana je svoje vrste. Prvo se izberc ravno mesto. Onda se uravni ii utaba. Zatim se u jednom krugu nešto izdubi, te dokle dobije nagib ka svome središtu. To je u stvari onda jedan izvrnuti čunj sa vrlo blagim omotačem. U središtu toga kruga se iskopa rupa nazvana kazan . Taj kazan može biti i od kamena ozidan. I krug i kazan se dobro olepe blatom i uglačaju. Pre slaganja luča zatvori se kakvom kamenom pločom otvor kazana, da ne bi iverje upadalo. Ipak mora se tako zatvoriti da katran curi u njega. Ostaci ovih katrana mogu se još i danas naći po Morihovu. Na si. 6 vidi se kako je izgledala ovakva katrana. Na ovako spremljenom mestu slaže se najzad luč. Slaže se uspravno dakle kao i u Malešu. Komadi luča dugački su ovde 1 m. Naslagani luč pokrije se prvo slamom ili papraću, pa onda suvom zemljom (busen ili inače). Na vrhu se i ovde ostavi rupa gde će se luč zapaliti. Pokrivka od zemlje debela je 25 do 30 cm. Slame se meće malo tek toliko da zemlja ne propada u luč. Kada se luč zapali i dobije potrebna toplota za destilaciju, onda se rupa zatvori. Dalje upravljanje destilacijom vrši se otvaranjem rupa d usnic a gotovo isto onako kako se to vrši kod stojećih žežnica za ugalj. Ove dušnice se otvaraju i zatvaraju kako se i destilacija kreće postepeno na dole. Katrane su bile raznih veličina. To je zavisilo od količine luča, koji se imao odjednom da destiliše. Obično se uzimalo 10 do 201 tovara luča za jednu katranu. Od 20´ tovara luča dobijalo se 200 do 210 kg katrana (160 do 160 oka). Utrošak radne snage je otprilike kao i ranije. Kiša može da smeta, jer može da prodre u kazan. Tok destilacije mora stalno da nadgleda jedan čovek, jer se može desiti da pokrov prsne, pa da se zbog toga luč zapali i izgori. Kao što se vidi, ovaj način rada je manje savršen nego prošli. Katran se ne može uzimati sve dok se destilacija potpuno ne završi i katrana ne očisti. Značaj ove proizvodnje bio je u tome, što je ipak moglo da se dobije nešto prihoda od ovih udaljenih šuma. 666 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Kako se iz svega izloženoga vidi, proizvodnja katrana nije od osobitoga značaja u J. Srbiji. No ipak ju ne treba zanemariti, jer daje ipak nešto prihoda gde je drugo iskorišćavanje teško. Samo ovu proizvodnju treba urediti tako, da se šuma ne pustoši, nego da kao sporedno iskorišćavanje šume iskorišćava panjeve i druge otpatke bez štete po kakvoću zemljišta. Ovo je naročito važno kod Priboja, gde bi se šuma mogla iskorišćavati intenzivnije s pogledom na blizinu železničke pruge. Dragoljub S. Petrović PRIZNATE GODINE SLUŽBE I § 86 CIN. ZAKONA. Državno pravobranioštvo Ministarstva Finansija dalo je tumačenje § 86 činovničkog zakona, kojim je regulisan godišnji odmor državnih službenika. To je tumačenje dostavljeno svim šumarskim nadleštvima raspisom Ministarstva Šuma i Rudnika broj 14813/1933 i glasi: »U odgovoru na pismo od 29. pr. mjes. Br. 14570 čast mi je izvestiti, da sam mišljenja, da se za određivanje godišnjeg odmora činovnicima grupa nižih od III. imaju uzimati u obzir samo godine efektivne službe, pošto bi uračunavanje i priznatih godina službe predpostavljalo jednu beneficiju, koju bi zakonodavac izrično naveo u § 86, koji govori o odmoru, kao što je to na pr. urađeno u § 270 koji govori o određivanju penzija, gdje je izrično rečeno, da će se ratne godine računati dvostruko za> penziju i t. d.« Sa ovim bi se tumačenjem mogli saglasiti, da je pojam efektivne službe i priznati h godin a malo jasnije određen. Uslijed te nejasnosti nisu neka nadleštva prigodom podjeljivanja godišnjeg odmora uzimala u obzir godine vojničke službe, u koliko su te godine bile priznate poslije rata riješenjem resornog Ministra. Ovakvo shvatanje gornjeg tumačenja neće biti na mjestu. Ratne vojničke godine priznaju se naime za penziju dvostruko t. j. jedanput efektivno, a tek drugiput su p r iznat e kao beneficij. Prema tome vrijeme provedeno efektivn o na vojnoj dužnosti u ratu i priznato prigodom stupanja u civilnu državnu službu po specijaln´m zakonima, a koje je pravo konstatovano i ministarskim: riješenjima, imalo bi se uzimati ü obzir prigodom podjeljivanja godišnjeg odmora po § 86 čin. zakona. Pod priznato m službom mogu se smatrati samo povišeni iznosi godina službe iz tač. 4, 67 i 13 § 270, te priznata nedržavna služba iz tač. 8—12 i 14 istog paragrafa. Kad tome ne bi bilo tako, mogao bi nastati slučaj, koji ćemo ilustrirati ovim primjerom: Godine 1914 jula mjeseca absolviraše svoje nauke tri druga. Jedan je bio bolešljiv i nije uzet u vojnike, pa je odmah dobio i nastupio civilnu službu. Drugi je bio toliko sretan, da je do regrutacije dobio državno namještenje i nastupio dužnost, a slijedećeg dana morao je u vojsku. Treći, jer je već otprije regrutiran, morao je odmah u vojsku i u rat, a da nije dospio (bez svoje krivice) da dobije i nastupi civilnu državnu službu. Nakon rata, budući da je imao pravo po specijalnom zakonu, gosp. Ministar priznao je ovome trećem vojnu službu za napredovanje i penziju. Na prvi pogled jasno se vidi, da je najbolje prošao onaj prvi, jer osim toga što je bio pošteđen od teškoća i opasnosti ratne službe — njegova je državna služba neprijeporna. Neprijeporna je i služba drugoga, akoprem je civilnu državnu službu samo nastupio, a ne i vršio. Na trećemu se pak kola slomiše. Pored svega zla, što ga je pretrpio u najdržavnijoj (ako je stepenovanje dozvoljeno) službi i pored toga, što,je njemu odmor možda i najviše potreban — baš njega nastoji gornje tumačenje da prikrati. Mislimo, da bi bilo nepravedno pripisivati zakonodavcu ovakve intencije kod donošenja § 86 čin. zakona, pa očekujemo, da ćemo uskoro čitati povoljnije tumačenje toga paragrafa. Ing. J. Ambrinac. 66? |