DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 17 <-- 17 --> PDF |
janje trava, kako su to radili predstavnici Morozovleve škole, ne može nas zadovoljiti, zato nalazim da je najpodesniji metod, što ga predlaže Kutše, koji nije suviše komplikovan, a u isto vreme daje dovoljno jasnu predstavu o travnom pokrivaču. Procenjuje se od oka stepen zas-trtosti tla travama (gustina travnog pokrivača), koja se označuje desetinkama (sa 1,0 označuje se potpuno biljem obraslo tlo). Zatim se pristupa određivanju florističkog sastava travnog pokrivača i raspoređivanju biljaka u postepeno padajući niz prema ulozi, koju igraju pojedine vrste u aspektu. Najpodesnija je za ovo skala Drude: Soc (Socialis) — u masama; Cop3 1 ^ Cop" ) (Copiosus) — obilato (u padajućem nizu); Cop1 J Sp. (Spansus) — razbacano; Sol. (Solitarius) — pojedinačno; Un (Unicum) — slučajni primerci; Gr. (Gregarius) — grupimično (ova oznaka može biti upotreb- Ijena kao dodatak ma kojoj gornjoj oznaci). Pod opisom mahovina gustina se označuje obično kao i kod travnog pokrivača, a što se tiče opisa vrsta, V. N. Kutše predlaže podelu u 3. grupe: 1. Granate zelene mahovine sa dlakastim rizoidima (Giloconium, Dycranium) ; 2. Rizoidne mahovine, sa rizoidima sličnim korenju (Polvtrihum) ; 3. Barske mahovine, sa plitkim rizoidima (Sphagnum). Evo u kratkim potezima metodike opisivanja, po kojoj sam radio. Prilazem jedan primer ovakog opisa (Vidi priloženi obrazac). V. Praktični značaj i ciljevi tipologije. »Očigledno je, da sadašnja nauka o šumama strada zbog jednog važnog nedostatka. Kod velikog broja načina podizanja, uzgoja i seče sastojina nauka ne daje kategoričkih i potpunih znakova objekata, na koje te načine treba primenjavati.« (Kutše: Nauka o tipovima šuma). Jedino tačno utvrđeni i proučeni tipovi mogu dati odgovor na pitanje, gde i kakve načine uzgoja i uređenja treba primenjivati. Sastojina kao veštačka jedinica ne može dati odgovor na to pitanje, jer sastojine istog boniteta mogu imati različite uzgojne i šumsko-gospodarske osobine. Utvrđivanje tipova i njihovih osobina ´može biti postignuto samo napornim radom i dosta velikim materijalnim žrtvama. Prema tome pitamo se, ima li smisla preduzimati taj rad i da li će on doneti rezultate, koji bi nadoknadili podnesene žrtve? I ako tipovi i njihove osobine još nisu dovoljno proučeni, možemo navesti mnogo primera, gde je tipologija donela veoma mnogo koristi kako kod uzgoja, tako i kod uređenja šuma. Neću nabrajati klasične primere, iz kojih se jasno vidi velik značaj i počasna uloga, koju će igrati tipologija među praktičkim šumarskim disciplinama. Dovoljno je reći, da i neprijatelji tipologije, kao prof. Orlov, sada već priznaju njenu praktičku važnost, ako i ne u toliko apsolutnoj formi, kako bi to hteli tipolozi Morozovljeve škole, koji preteravaju u ovom smislu. Ma da osobine tipova još nisu dovoljno proučene i klasifikacija izrađena, neki tipolozi traže da se uvede odmah uređenje i uzgoj šuma po tipovima. Sasvim opravdano prof. Orlov podvrgava uništavajućoj kritici klasifikaciju 63.9 |