DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 16 <-- 16 --> PDF |
jer ovaj faktor veoma jako utiče na tip sastojine. Rubriku »reljef« treba popunjavati s obzirom na makroreljef (reljef čitavog kraja) i mikroreljef (reljef probne površine — lokalni). Detaljno istraživanje zemljišta na svakoj probnoj površini je nepotrebno. Za ovo je dobro iskoristiti prirodne preseke zemljišta (obronke). Ako takvih prirodnih preseka u blizini probne površine nema, može se iskopati pedološka rupa. Geološki substrat je takođe od velike važnosti, jer naročito u brdskim krajevima on određuje hranljivost tla. Za opis sastojine najpre se treba odlučiti odnosno podele šume na spratove. Ja sam se držao šeme predočene na priloženoj slici. U toj šemi imamo 2 šumska sprata, zatim podrast (sastavljen od vrsta, koje ulaze u sastav šumskih spratova i koje su već izašle ispod uticaja š. džbiraja), podšumu (koju sačinjava džbunje i džbunjasto razvijene vrste drveća), podmiadak (sastavljen od vrsta, koje ulaze u sastav šumskih spratova, a koje su još pod uticajem podšume) i prizemni sprat (sastavljen od trava i mahovina). I ..... ...... ....... ...- IJIBVKIE non ../...., ..... Naravno u nekoj određenoj šumi mnogi elementi ove šeme mogu izostati, a isto tako može biti i više šumskih spratova. Posle ovakve podele šume pristupa se opisu svakog pojedinog sprata. Za određivanje karaktera smeše najbolje je poslužiti se ovim gradacijama: 1. difuzan — ravnomeran, 2. difuzan — neravnomeran, 3. grupimičan, 4. pojedinačan. Od oka se ocenjuje i označuje sklop i sastav pojedinih spratova, onako kako je to primljeno u taksaciji. Treba takođe približno proceniti visinu, srednji prečnik i starost srednjeg stabla za svaku vrtu drveća. Za podšumu takođe treba proceniti njen sklop i navesti za svaku vrstu stepen učešća u aspektu desetinkama, na isti način kao i kod šumskih spratova. Kod opisa podmlatka treba označiti njegovo zdravstveno stanje, količinu na jedinici površine i saodnošaj između pojedinih vrsta. Za opisivanje travnog pokrivača postoji mnogo veoma detaljnih i vog niza drugih fitosociologa ruskih i zapadno-evropskih. Prosto nabrakomplikovanih metoda. Na primer Alehina, Ramenskog, Pačeskog i čita 638 |