DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 15 <-- 15 --> PDF |
štu, dokazuje već i ta okolnost, da je na ovaj način bilo nađeno 6 tipova na istom mestu, gde je po drugoj metodi izdvojeno samo 3 tipa. Sem toga je izdvajanje tipova prema zemljištu teže izvodljivo, jer do sada još nemamo detaljno razrađenu klasifikaciju zemljišta. Postoji još i jedna otežavajuća okolnost kod utvrđivanja tipova po zemljištu, a to je, da na istovetnom zemljištu zbog nekih drugih faktora može biti 2 i više sasvim različitih tipova. Takvi prema zemljištu utvrđeni tipovi i dali su prof. Orlovu pravo da tvrdi, da je bonitet mnogo detaljnija jedinica od tipa i bolje izražava taksacione osobine sastojina. Metodika, koju daje V. N. Kutše u knjizi »Nauka o tipovima šuma«, teži da izmiri pravac šumsko-uzgojni sa pravcem fitosociološkim. Toliko detaljna istraživanja, kako ih predlaže V. N. Kutše, bila bi naravno, od koristi i tipovi tako izdvojeni bili bi najtačnije utvrđeni,, ali takav je posao suviše težak i skup. Toliko detaljna istraživanja mogu se vršiti samo u naučne svrhe, kad se ne traži da uloženi kapital bude što pre amortizovan i da praksa što pre dobije potrebna za nju upustva. Za što veći i brži uspeh mislim da je najbolje uzeti način utvrđivanja tipova sličan onom, što ga primenjuje G. I. Poplavskaja, osim toga podelu rada A. Turundajevskog, više klasifikacione jedinice klimatskopedološkog karaktera slično G. F. Morozovu, a nomenklaturu i podelu na grupe asociacija V. Sukačeva. Flora nekog mesta (ne u smislu pojedinih biljaka, već u celini, t. j . biljno udruženje) je najosetljiviji instrumenat za određivanje uslova spoljne sredine. Za našu šumarsku praksu potpuno je dovoljna tačnost očitanja, koju mi sada možemo da postignemo. Kao što smo pre videli, »čitanje po fitosociološkoj metodi G. I. Poplavske dva, puta je tačnije od očitanja po zemljištu B. I. Ivanjenka. Sa napretkom tipologije i ekologije biljaka naša očitanja biće sve tačnija, lokalni karakter klasifikacije tipova sve više će se gubiti i ona će se sve više približavati prirodnogenetičkoj klasifikaciji u svetskom maštabu, slično onoj koju zamišlja prof. Sukačev. Koliko je važno unapred izraditi tačan program rada, imao sam prilike da se uverim. Prvi opis borove sastojine, koji sam izradio na Avali, bez tačno određenog plana, morao sam baciti, jer kad sam kroz neko vreme hteo da ga sredim, nisam mogao da se snađem u tom opisu. Da se takvi slučajevi ne bi ponavljali, izradio sam tablice prema metodici V. N. Kutšea. Spoljni oblik tablica takode je od velike važnosti, jer one moraju biti tako sastavljene, da budu pregledne i zgodne za upoređivanje. Ceo opis treba podeliti prema Kuntšeu u dva dela: 1. Uslovi staništa i 2. opis šumske asociacije. Biogenetski pak uslovi, u koliko su poznati i od važnosti, mogu biti uneseni u rubriku »primedba« na kraju formulara. U rubrici »datum« mora biti tačno označen dan istraživanja, jer je to od velikog značaja po sastav travnog pokrova. Mesto gde je probna površina uzeta označuje se sa približnom tačnošću, ali tako da može biti nađeno, jer to može biti potrebno u trećoj fazi rada, detaljnog utvrđivanja znakova i osobina tipa. Oblast, podoblast i grupu asociacija označivao sam prema šemi prof. Stebuta iz pomenutog njegovog dela. Nadmorska visina može se uzeti iz karte. Nagib terena određuje se sa najvećom mogućom tačnošću, 637 |