DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Većina ruskih tipologa izvršuje ta dva posla istovremeno. Sa gledišta ekonomije rada mnogo bi bolje bilo najpre utvrditi tipove i posle istraživati njihove osobine, jer na taj način ne bismo morali bezbroj puta ponavljati istraživanje osobina jednog istog tipa. Toga principa rada držala se i finska škola Kajandera. Iako nas ne zadovoljava celokupni pravac rada te škole, nalazim da bi bilo korisno zadržati se na tom principu. Nije dovoljno znati, kakvi su tipovi u određenoj oblasti, već je potrebno još i tačno odrediti njihovo rasprostiranje t. j . sastaviti tipološku kartu. Zato posle utvrđivanja tipova treba pristupiti njihovom ograničavanju. Definicija prof. Sukačeva, koju smatramo kao najbolju, potpuno određuje pravac našeg rada za postizavanje prvog cilja to jest određivanje tipova. Morozov nije uspeo da da ma kakvu metodiku za tipološka istraživanja. Svaki je od njegovih đaka radio na svoj način. Nažalost ne mogu ništa određeno reći ni o metodici Morozovljevog đaka barona Krjudenera, jer nemam u rukama njegove klasifikacije. Pisati pak o njoj po sećanju i recima njegovih protivnika neću. Mislim da ova praznina nije tako velik gubitak, jer i sam prof. Morozov potcenjuje klasifikaciju barona Krjudenera i njegov metod rada. Slučajno mi je došao u ruke rad jednog od predstavnika šumsko-uzgojne Morozovljeve škole (B. I. Ivanjenko: »Tipovi sastojina državnog krimskog zabrana). Evo šta govori B. I. Ivanjenko o glavnom smeru svojeg rada. »Proučavanje tipova sastojina mora se vršiti u dva pravca: s jedne strane neophodno je proučiti uslove staništa, koji su rezultat skupa različitih faktora {reljefa, geološke formacije tla, klime i drugih), a s druge strane treba proučiti sastojine različitog oblika, sastava, starosti i t. d.« Dalje veli: »treba razlikovati dva momenta: utvrđivanje klasifikacije tipova sastojine i proučavanje tipova, što je dalji zadatak, za koji su potrebna stacionarna istraživanja.« Dakle on razlikuje ta dva momenta, koje pre njega, a i sada još neki spajaju i tako otežavaju rad. Svoj rad B. I. Ivanjenko počinje opštim opisom položaja, reljefa, granica, geološke strukture, klime i zemljišta masiva. Zatim prelazi na opis pojedinih probnih površina, koje prema njegovom mišljenju karakterišu tip. Ako ove površine zaista karakterišu tipove, onda bi prethodno morala biti izvršena podela na tipove. Zaista, on je putem ekskurzija najpre izvršio preliminarnu podelu na tipove i u njima odabrao mesta naročito karakteristična, koja je i uzimao za probne površine. Podelu na tipove vršio je prema mehaničkom sastavu zemljišta, ekspoziciji, nagibu, nadmorskoj visini i dominantnoj vrsti drveta, t. j . uslovima staništa, a fitosociološki karakter skoro nije uzimao u obzir. Takva je podela naravno suviše subjektivna i neki drugi istraživač mogao bi doći do sasvim drugih rezultata. Odabiranje probnih površina karakterističnih za određen tip također je stvar subjektivne procene, jer nema nikakve kontrole. Da pređemo sada na opis tipa. Uzmimo kao primer njegovu probnu površinu IX. Naziv tipa: Hrast na sitnom šljunkovito-glinovitom tlu, na podlozi glinovite stratifikovane stene, na strmoj južnoj padini. Veličina probne površine: 70,00 X 35,70 = 0,25 ha. Nadmorska visina: 850 m. Nagib: 17°. Ekspozicija: S. Prv i sprat : .. Quercus, 2. Acer, 1. Fraxinus, 1. Tilia, Pinus i Betula. Drug i sprat : Carpinus betulus, carp. orientalis, Cornus mas. Starost prvog sprata: 150 —180 god. Sklop: 0.7. Kružna ploha prob, površine: 24, 229 m2. Bonitet: IV. Dobrota: 3. Podmladak slab. Džbunje: Carpinus orientalis, Cornus mas, Acer italum, Crataegus 634 |