DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 10 <-- 10 --> PDF |
.principi finske tipologije dovoljno jasni, da bismo mogli zaključiti, da i ova klasifikacija, isto kao i Krjudenerova, bazira na jednom karakteru, dakle je veštačka i nikako ne može biti uzeta kao osnova za rad u širokim razmerama. Prema šumsko-uređajnoj instrukciji od 1926 godine: »Tipom šume zovemo takve predstavnike čitavog niza ujedinjenih delova šume, koji u potpunoj meri reprezentuju biološke i ekološke osobine ovog ujedinjenja, izražene sastavom, porastom, kvalitetom i uslovima staništa.« Nedostatak ove definicije je u tom što u njoj nisu zasebno navedeni znakovi za izdvajanje tipova i osobine tipova. Ova definicija ostavlja suviše mnogo slobode istraživaču u tome, što on upravo treba da uzme kao kriterij za utvrđivanje tipa. Ovo isto možemo ponoviti i u pogledu Kutšeove definicije, koja glasi: »Pod tipom šume razumevamo zbir delova šume vezanih zajedničkim osobinama staništa, koji daju tim delovima određen stalan oblik i određene unutrašnje osobine, te određuju pravac gazdinstva i način podmlađivanja.« Sem gore rečenog u ovoj je definiciji nesrećno izabran izraz »zbir delova šume«, jer tip je apstraktan pojam, koji .nikako nije vezan za izvesnu površinu. Kao kod prethodne tako i kod ove definicije već se oseća uticaj fitosociološke škole. Za površinu rasprostiranja tipa prof. Sukačev predlaže naziv »kompleks«. Analogno tome možemo reći »kompleks tipa. Najboljom smatram definiciju prof. Sukačeva, koju on navodi u članku »O nekim osnovnim pitanjima tipologije šuma« (časopis »Lesnoje hozjajstvo« Br. 2 1928 g.). »Tip šume ili šumska asociacija ujedinjuje sva šumska udruženja istovetna prema florističkom sastavu, složaju i životnim osobinama svih spratova i okarakterisana biološki istovetnim staništem. Ovde kaoposledica proističe, da ti ujedinjeni u tip delovi šume hoće da imaju podjednake šumsko-uzgojn ej šumsko-taksacione i šumsk o\-i e h-» ničke osobine. Ako tip odgovara pojmu vrsta, onda bi, kako smo! već govorili, sasvim dosledno bilo, da veće klasifikacione jedinice odgovaraju genusu, familiji i t. d. Prof. Sukačev predlaže ovakav progresivni red: 1. asociacija (tip), koji bi pojam odgovarao pojmu species; 2. grupa asociacija, što bi odgovaralo rjojmu subgenus; 3. formacija, što bi odgovaralo pojmu genus i t. d. Što se tiče raspodele asociacija po ovim grupama, prof. Sukačev ne govori ništa određeno. Jedino je u njegovom radu »Biljne zajednice« naveden primer raspodele asociacija u grupe asociacija, što je jedino i moguće kod sadašnjeg stanja nauke. Prot Morozov za osnovu tipološke klasifikacije u Rusiji predlaže sledeću zonalnu podelu: 1. Zona: a) tundra, b) šuma, c) stepa, d): pustinja; 2. podzona: a) četinarska, b) četinarska i liščarska, c) šumo-stepa i t. d.; 3. Oblast: a) zapadna (od zapadne granice do reke Dnjepr), b) centralna (od reke Dnjepra do Volge) i t. d. ; 4. podoblast: 5. tip šumskog masiva (pojam sličan grupi asociacija prof. Sukačeva). Kao što vidimo, zona i podzona su veličine širinskog protezanja, oblast đužinskog protezanja, a podoblast i tip šumskog masiva lokalnog značaja. Takva je podela u Rusiji 632 |