DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 45 <-- 45 --> PDF |
mora uvek biti vruća, ali ne treba da provri. U mokraću se zatim stavi pređa da leži dva do tri dana ili koliko već treba prema jačini (tonu) boje, koja se želi. Pošto se ocedi i osuši, dobro se pari da ne smrdi, pa se posle ispere. Zeleno se bojadiše ovako: pređa se prvo ožuti sa rujem. Zatim se metne u ćup sa mokraćom, kojoj se ništa ne dodaje. U ćupu stoji jedan čas ili više već prema ja čini boje, koja se želi postići. Za alen-boju uzima se na ;2< kgr. pređe za 10 dinara boje (alen) i četvrt kilograma šapa. Šap se rastvori u hladnoj vodi. Boja se rastvori zasebno u čaši vode ili još bolje u rakiji. Zatim se pomeša sa stipsom. Za ovim se greje i pusti da vri jedan dva minuta. Tada se pređa potopi i kuva 5 minuta, pa se ostavi da se hladi. Ovako stoji ćelu noć. Za vreme toga stajanja pokupi pređa svu boju pa voda ostane skoro bezbojna. Najzad se voda ocedi i pređa ispere, ali se ne pari. Iznad Kosovske Mitrovice oko Ibra (selo Špilje) upotrebljava se kora od jove i crnog jasena, ruja, hrasta i divlje jabuke. Kaže se »hoću da mrčim« za crno i »hoću da bojadišem« za druge boje. Jovova se kora ljušti sa svih delova i to do Preobraženja. Po ljuštenju suši se na suncu. Upotrebljava se obično zimi. Leti može da se upotrebi »mlada šuma«, a to je mlado lišće sa najtanjim grančicama. Međutim ona nije tako dobra kao kora. Kod samoga bojadisanja kuva se jovova kora u vodi jedan dan. Zatim se voda ocedi i kora baci. Kada se voda ohladi, onda se u nju stavi kara-boja (za 8 aršina tkanja jedna oka), pa se onda stavi na vatru da provri. Posle ovoga se u nju potopi tkanina i kuva dalje dok se dobro ne omrči. To kuvanje obično traje jedan dati. Ako posle ovolikog kuvanja ne bude dobro, onda se doda još karaboja i kuva dalje još jedan dan. Iskuvana tkanina ili pređa ispere se zatim dobro u hladnoj vodi (»da ne pušta mrč«), pa se popari i opet ispere u hladnoj vodi. Tek posle ovoga se suši. Na isti se način radi i sa jasenovom korom. Ruj se upotrebljava za bojenje kučine i radi se na isti način. Kod bojadisanja međutim ne upotrebljavaju se šumski proizvodi, Tako za bojadisanje u alen-boji uzimaju se 4 kašike te boje za 4 vretena prede, a pored toga i nešto »tipse«. Ovo se sve rastvori u vodi i stavi na vatru da uzavri. Posle toga se u tu vadu stavi pređ a i ostavi da tako stoji 3 do 4 časa, a može i da prenoći. Najzad se ispere u hladnoj vodi i suši. Za dobijanje moravne boje (zatvoreno ljubičasto) uzima se na 5 vretena pređe za 5 dinapa moravne boje (1929 godine) i kara-boje »na esap«, jednu šačicu i manje. Ovo se rastvori u hladnoj vodi, pa voda stavi na vatru da provri. Zatim se u tu vođu, potopi pređa i ostavi da tako stoji oko 3 časa. Najzad se ispere u hladnoj vodi i izloži suncu radi sušenja. Za rastvaranje uzima se vode upravo toliko, da pređa sva ogrezne u njoj. Kada se uzima kara-boja, onda se stipsa ne meće. Za bojenje u zeleno uzima se za 2 dinara zelene boje i za 2 dinara žute boje, One se rastvore u vodi i ova stavi na vatru da uzavri. Ostali je posao kao i ranije. Može da se stavi i malo stipse, ali ne mora. Za žuto — rujno — uzima se žuta boja i malo stipse, pa se radi kao i ranije. Kafena se boja dobija, kada se crveno pomeša sa malo kara-iboje. U Sredačkoj Župi (c. Mušnikovo) za bojenje u crno ili »vapčenje« upotrebljava se kora od crne jove. Kora se kosirom guli sa mlađih drveta ili mlađih delova starijih drveta, jer se upotrebljava kopa, koja nije ispucana. Drvo se prvo otseče, pa se tek onda guli. Za jednu oku pređe uzima se u jedan kotao 10 oka vode. U tu vodu stavi se jedno rešeto t. j . 5 do 6 oka korube od jovove kore. Zatim se voda kuva od jutra do podne. Ovako iskuvana kora izvadi se, voda zatim iznova uzavri, pa se onda doda pola oke kara-boje (ako se hoće crno da oboji). Odmah zatim stavlja se u ovu vodu i pređa i kuva jedan čas. Prokuvana pređa se vadi i ispira u hladnoj vodi. Najzad se »bari« t. j . prelije vrućom vodom. Kada bi se bojilo samo sa kara-bojom, 603 |