DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 44 <-- 44 --> PDF |
bakrač zagrejanom vodom i tako ostavi da stoji 24 časa pa i više, što zavisi od količine galice. U koliko ove ima manje, u toliko se duže mora držati. Najzad se pređa izvadi, opere i osuši. Mesto jasenove kore može da se upotrebi kora od jove, zatim mladi hrastovi lastari, najzad kora od merelke. U s. Jehlovcu u Kičevskom srezu za crno se uzima kora od jove i crnog jasena i lišće i kora od oraha sa karabojom. Sela Divjaci, Pusta Reka i Cer u Kruševačkom srezu nose koru od crnog jasena za bojenje u Bitolj radi prodaje. U Poreču u s. Qornjem Krušju upotrebljava se za crno kora od crnog jasena i crne jove i ljuske od oraha sa kara-bojom. Kora i ostalo upotrebljava se da boja ne izbledi. Selo pusta Breznica u Skopskom srezu upotrebljava za crno lišće i »korupki« od crnog jasena i žguru ili trusku, koja se dobija kod cigana kovača. Radnja bojenja naziva se »vančenje«. U s. Dušanovcu Preševskog sreza »crno se masti sa korke od orasi«. Ostale se boje kupuju. Ljubičasta boja naziva se »vanil-boja«. U s. Kamenici u Gnjilanskom srezu boji se crno sa kara-bojom i lišćem ili korom od jasena ili korom i ljuskama od oraha. Selo Koračića Podrinskoga sreza upotrebljava kara-boju i lišće od žešljike. U s. Budiću Deževskog sreza »vrani se« sa korom od crne jove i sa kara-bojom. Tako se isto radi u s. Izvoru istoga sreza, ali se upotrebljava i kora od jasena. Na isti se način radi i u s. Zlataru pa i u Graničanima u Mitrovačkom srezu, gde se upotrebljava i lišće od jasena i od ruja. Ovo naročito i za prtene stvari. Sela Plašće i Podjavorje u Pribojskom srezu upotrebljavaju za crno takode koru od od crne jove i od crnog jasena sa kara-bojom. Tu se smatra da je kora od crne jove bolja od jasenove kore. Na isti se način radi i u okolini samoga Priboja. U s. Baću i okolini u gornjem toku lbra »mrči se« sa korom i kara-bojom. Pored ostalih upotrebljava se i kora od trešnje. U okolini Požaja već u izvornom delu lbra, za mrčenje ili »mošćenje« upotrebljava se kara-boja i kora od jasena i jove. U s. Zahumu u Plevaljskom srezu prvo se boji sa kara-bojom. Boja se rastvori u mlakoj vodi, zatim se pređa potopi u nju i ostavi da tako stoji jednu noć. Usled ovoga pređa dobije žutu boju. Ako ne bude dobro, onda se ponovi još jednom. Zatim se osuši, pa stavi u vodu, u kojoj je skuvano jasenovo lišće ili jovova kora, i tu ostane jednu noć. Zatim se ohladi i osuši. Može da se primeša i rujevo lišće. Najbolje je lišće od crnoga jasena oko Vidov-dana. Oko Bijelog Polja mrči se jovovom korom. Najzad u s. Rovcu Beranskog sreza upotrebljava se za mrčenje kora od jove. U Beranima se boji na interesantan način. Tu se »mrči« (izraz samo za bojenje u crno) preda sa lišćem od crnog jasena u proleće. Lišće se uzima sa tankih grana. Za jedan kilogram pređe uzima se jedna .kanta (od petroleja) lišća. Ovo se lišće skuva u vodi, pa se onda u tu vodu potopi pređa i ostavi da vri jedan čas. Zatim se pređa premesti u hladnu vodu. Za to vreme zasebno se skuva kara-boja do vrenja. Posle toga se u tu još vrelu kara-boju stavi preda (sada iz mlake vode) i pritisne kamenom, da ne izlazi iz boje. U kara-boji ostane pređa jednu noć. Za ovim se ocedi, popari vre lom vodom i najzad ispere u hladnoj. Smatra se, da je ovo najbolji način za crnu boju. Isto se ovako radi i sa lišćem i sitnim granjem od crne jove ili zimi sa njenom korom. Međutim smatra se, da preda omračena na ovaj način nije tako lepo crna kao ona, koja je omračena po prvom opisanom načinu, i da se još ne drži tako dobro. Može da se mrči i sa rujem. Ruj se bere u jesen i može da se čuva i za docniji rad. Za bojenje u žuto upotrebljava se orah, verovatno ljuske od oraha. Tako isto upotrebava se i lišće od breze i to jedan do dva kilograma za jedan kilogram pređe. Lišće se prvo skuva, zatim se voda ohladi da bude mlaka. U takvu se vodu stavi šap (stipsa) i zatim ostavi da provri. Za jedan kilogram pređe stavlja se četvrt kilograma šapa. Dalje se radi kao kod crne boje, ali se ne pari, nego se samo ispere u hladnoj vodi. Obično se dodaje još za jedan dinar čaršiiske žute boje, ali to ne mora biti. Za modru boju kupuje se čivit, i to 20 gr. za jedan kgr. pređe. Čivit se zaveže u krpu i stavi u ćup sa ljudskom mokraćom. Tu stoji dok se ne rastvori. Mokraća 602 |