DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Ruj se nabavlja iz bliže okoline, ali se može donositi i sa veće daljine. Tako se za potrebe Prilepa donosi iz okoline Kavadara, a za Skoplje iz Prizrena. Kako i u Prizrenu ima dosta kožara, to se u njemu i kupuje dosta ruja. Kod s. Geđa u Podrinskom srezu ruj se za skupljanje seče srpom i to samo tanko granje. Ova seća vrši se svake godine. Isečeno granje suši se dva dana. Zatim se tuče štapom radi odvajanja lišća od granja. Najzad se to lišće puni u vreće i nosi u Prizren radi prodaje. U 1928. god. prodavalo se po 1.20 din. od jedne oke (1.280 kgr.). Stabljike ostaju za loženje vatre. Ako se desi da pri sušenju preti kiša, onda se granje skupi u stog slično lisniku. U okolini Kavadara bere se lišće i plod u mesecu septembru. Pošto se osuši, prodaje se u Kavadaru po 2 din. od oke (1928 god.). Radi privrednog značaja dobro bi bilo da se zna, koliko se godišnje sakupi rujevog drveta. Međutim za ovako šta nemamo nikakve statistike. Za bojenje prede i tkanja rede se upotrebljavaju samo biljni delovi. Mnogo se više upotrebljavaju razne boje za bojenje, a njima se na dosta mesta samo dodaju biljni delovi, ali ne uvek. Zadatak tih biljnih delova u glavnom je u tome, da boju od drugih raznih srestava za bojenje utvrde, t. j . da spreče da ona ne otpušta docnije prilikom pranja pređe. Upotreba biljnih delova raširena je po celoj J. Srbiji. Upotrebljava se kora od crnog jasena (Fraxinus ornus), crne jove (Alnus glutinosa), hrasta (Ouercus), merelke (Acer obtusatum), vrbe (Salix), divlje jabuke (Pirus malus), trešnje i oraha. Kora bele jove (Alnus incana) ne upotrebljava se, jer ne valja. Lišće se upotrebljava od crnog jasena, žešljike (Acer tataricum), breze, crne jove (dok je mlado, ali je kora bolja), mladog hrasta, ruja (Rhus) i oraha. Plod se upotrebljava od crne jove i oraha (ljuske t. j . spoljašni mesnati omot oraha). U selima G. Jabučište i Aldince ispod planina Karadžice i Dautice upotrebljava se i jedna zeljasta biljka imenom mlečika, verovatno iz familije Euphorbiaceae. Kao što se vidi, najvećim je delom ovo bilje, koje je poznato po svome sadržaju treslovine. Svim ovim srestvima najvećim se delom bojadišu vunene tkanine i sukna, a druga manjim delom. Oko Bercva se tako kora i plod od jove upotrebljavaju i za bojenje pamučnih tkanina, ali to ide teže. Za lanene pak tkanine upotrebljava se lišće od mladih hrastova. Od Kosovske Mitrovice na severozapad k Novom Pazaru za bojenje prtenih (kudeljnih) stvari upotrebljava se ruj. U raznim delovima Južne Srbije bojadišu se prede i tkanine na razne načine. Ja ću navesti nekoliko primera za razne krajeve. Time, mislim, nisam iscrpeo ovaj predmet, jer je ostalo još dosta krajeva, gde .bi se ovaj materijal imao da sakupi. U okolini Berova za bojenje u crno upotrebljava se kora od crne jove (ele), ali se može upotrebiti i plod zajedno sa grančicom, na kojoj je. Kora se guli u svako doba godine. Plod se bere samo dok je zelen. Kora ili plod potopi se u jedan bakrač sa vodom, pa se zatim kuva ceo dan. Uveče se u tu vodu potopi preda i ostavi da u njoj prenoći. Ujutro se izvadi i osuši. Zatim se u ovu zaostalu vodu (od jove) stavi kara (crna) boja, pa se kuva dok ne provri. Onda se u nju stavi pređa. U ovoj vodi opet prenoći. Ujutro se izvadi, ispere i zatim suši. Ako se nije dovoljno obojilo, t. j . nije dobro crno, onda se ceo postupak ponovi. U proleće se za bojenje upotrebljava i mlado hrastovo lišće. Ovako se isto sa jovom boji i lan. Pod planinom Belasicom u Strumičkom srezu za crno se upotrebljava kora od jove i crnog jasena sa kara-bojom, a za žutu boju ljuske od oraha. U selima Drenu i Radnji u Negotinskom srezu za crno se uzima kora crne jove, a za žuto kora od merelke. U selu Mrežičko u Kavadarskom srezu (Morihovo) »masti se« pređa ovako: Prvo stoji pređa dva dana u vodi sa orahovim ljuskama. Ova voda mora biti stalno mlaka. Ovim stajanjem postigne se da pređa požuti. Zatim se izvadi i osuši. Posle ovoga se u drugom bakraču naslaže red kore od crnog jasena, pa onda red pređe, a na ovaj red zelene galice. Ovako se slaže sve do vrha. Kad je slaganje gotovo, nalije se 601 |