DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Posebno označavanje bukovine od hrastovine potrebno je s obzi rom na razne kakvoće uglja, koji se dobija od njih, kao i radi same procene drvne mase. Kod većih površina bukve u hrastovom kompleksu biće uzrok za izdvajanje i eventualni različiti postupak sa bukvom. Izdvajanje sastojina unutar odeljenja može i mora biti i kod jedne iste vrste drveta, ako se sa pojedinim delovima treba sasvim drukčije da postupa, nego sa delom ili delovima, koji obrazuju osnovu iskorišća vanja. To su delovi, koji se moraju oglasiti za zaštitne. Oni mogu obra zovati i zasebni razred za gazdovanje. Starost će poslužiti za izdvajanje sastojina samo onda, ako su razlike velike, naime tolike da iziskuju različite dobe za seču. Prema obrastu ili gustini obično se neće izdvajati sastojine, kako bi se izbeglo suvišno cepkanje, sem ako je veoma velika razlika. Obično će biti do voljno u opisu sastojina opširnije izneti podatke o raznolikosti gustine unutar odelenja. Tako isto obično neće biti potrebe vršiti izdvajanje unutar odeljenja još i po bonitetu. Koliko to bude od uticaja, treba ozna čiti u opisu sastojina kod opisa zemljišta i opisa same sastojine. Prostorna podela na odeljenja vrši se samo u svrsi orijentacije pri izvođenju seča, pošumljavanju i celome gazdovanju uopšte. Ovo je naročito slučaj u ravničkim šumama, gde zemljište daje vrlo malo znakova za orijentaciju. U ravnici će se zbog toga morati da izvede i veštačka podela na već uobičajeni način. U brdovitom i planinskom zemljištu treba izbegavati što više veštačku podelu i stvaranje proseKa. Kao pravilo treba postaviti, da se iskoristi sve što zemljište daje, dakle grebeni, jaruge, potoci i putevi. Treba postupiti što štedljivije i u pogledu novčanih sretstava za stvaranje prošeka i njihovo održavanje, kao i u pogledu smanjivanja zemljišta bez šume. O obzirima na transport uglja pri ovome obično ne treba voditi računa, jer se on najviše vrši konjima i magarcima (tovarnom stokom), a za njih uvek ima puteva. Pristup pak do tih puteva vršiče se preko sečišta. Ovo ne znači, da se treba odreći kolskih puteva. Ako je moguće već postojeće konjske puteve sa malo popravke osposobiti za kolski transport, onda to treba i učiniti. No ovi putevi obično idu grebenima i potocima ili rečicama, pa ni tako popravljeni ne dobijaju ništa u pogledu svoje važnosti za prostornu podelu. Veličinu odeljenja treba određivati prema potrebama orijentacije, obliku zemljišta i eventualnom docnijem pretvaranju u visoku šumu. Kod suviše velikih odeljenja orijentacija je otežana. Kod suviše maiih odeljenja stvara se prenatrpanost, što opet smeta preglednosti. Obzir na oblik zemljišta ima svoj uzrok u želji da jedno odeljenje ne obuhvati više raznih ekspozicija, naročito jako suprotnih. Može se docnije u toku gazdovanja ukazati potreba različitog postupanja na različitim ekspozicijama, pa je onda bolje da ti delovi budu i odvojeni. Posle svršene prostorne podele vrši se opis sastojina i zemljišta. Tom se prilikom uzimaju podaci, koji se mogu odmah nnsma+ranjem odrediti, a delom služe i za određivanje ostalih podataka u kancelariji. Naporedo sa ovim opisom vrši se i određivanje drvne mase. Teoretski može se drvna masa odrediti procenom od oka, procenom na osnovi upoređivanja sa podacima izvesnog merenja drvnih masa, sa prinosnim tablicama i najzad merenjem celokupne drvne mase. Merenje celokupne drvne mase, ni kad je celokupna šuma dorasla za seču, ne dolazi u obzir s pogledom na vreme, koje je zato potrebno, i na novac, koji bi se za to morao dati. Te je skupo i nikakva tačnost ne bi mogla da 504 |