DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 5 <-- 5 --> PDF |
između samih tih fizičkih ili pravnih lica. Međutim iz obzira na hitnost i potrebu uređivanja šume ne može se čekati na rešenje ovih sporova, koji mogu i godinama trajati. U takvim slučajevima ne izgleda korisno meriti granicu sasvim točno. No ipak treba pokušati, da se granica utvrdi, pozivajući k tome i sve one, koji se spore između sebe, a susedi su. Kod onih šuma, koje je sopstvenik dobio posle spora sa državom otvorenog prilikom ograničavanja državnih šuma, postoji skica odnosno geodetski premer spornog graničnog poligona. Prirodno bi bilo, da se taj granični poligon upotrebi. No ja to ne bih preporučio prema onome, Što znam o načinu snimanja i crtanja takvih poligona. Bolje je držati se onoga načina rada, koji će biti izložen malo dalje. Često će svrsi najbolje odgovarati vojničke karte. Naročito su dobre one najnovije u razmeru 1:100.000 odnosno u originalu 1:50.000. One se mogu dobiti u Vojnogeografskom institutu. Ove se karte uvećavaju bilo fotografskim putem, bilo pomoću kvadratića, bilo pantografom na razmeru 1 : 10.000 do 1 : 25.000, što zavisi od veličine šume. Kako je oblik zemljišta u ovim kartama vrlo dobro pretstavljen, to će biti obično vrlo lako ucrtati granicu. Najčešće granica je prirodna t. j . ide grebenima, potocima i putevima. Ovo ucrtavanje vrši se pomoću eventualno postojećeg graničnog poligona iz spora sa državom prilikom ograničavanja, a zatim krokiranjem na samom terenu. To je rad kancelarijski i terenski, koji napreduje srazmerno brzo. Obično se prvo odrede i na karti označe najupadljivije granične tačke, pa se zatim između njih umeću ostali delovi poligona. Sa uvećanom kartom izlazi se na teren, sravnjuje se i ispituje, eventualne greške popravljaju i potrebni detalj unosi. Ovaj će se detalj obično sastojati iz puteva i staza, kojih nema u vojničkim kartama ovako sitne razmere, zatim iz eventualnih privatnih enklava i golih nepošumljenih mesta po šumi. Dobru pažnju treba obratiti na privatne enklave, naročito gde katastar nije sproveden. Tu će biti najbolje snimiti ih sve busolom, po mogućstvu vezujući se za markantne tačke. Enklave prostijeg oblika mogu se snimiti i običnim merenjem sa mer- nom trakom, razdvajajući ćelu površinu na trouglove. Kod sasvim ravnog zemljišta, gde ima mnogo manje oslonskih tačaka i prirodnih znakova za unošenje granice i drugog detalja, neće se često moći da izbegne geodetsko snimanje. Kada je ovako rešeno pitanje karata, onda se pristupa izvršenju prostorne podele. Kod potpunog geodetskog premera ova prostorna podela kao i izlučivanje sastojina može se vršiti pre merenja, kako bi se zatim prilikom merenja snimile i granice odeljenja i sastojina. U Južnoj Srbiji su ugljarske šume obično prostrane čiste hrastove ili čiste bukove. Prema nadmorskoj visini mogu biti u jednom kompleksu i delovi pod hrastom i delovi pod bukvom, ali retko u mešavini. Prirodno je, da se delovi pod bukvom imaju da odvoje od delova pod hrastom. No tu ne treba cepidlačiti. Manji bukovi delovi u hrastu neće se izdvajati, kao ni u obratnom slučaju. Tu će se samo u opisu sastojina označiti, koliko ima bukovine odnosno hrastovine (drvne mase), ceneći od oka i naznačujući, gde se ona nalazi. Ovakvi manji delovi pod bukvom mogu se nalaziti u hrastovim šumama na onoj nadmorskoj visini, koja već omogućava pojavu bukve, ali na najpovoljnijim mestima. To su obično severne strane, a kraj nekoga potoka ili rečice, gde je dakle hladnije i vlažnije. 503 |