DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 34 <-- 34 --> PDF |
16´2%). Najveći stepen vlage pokazala je centralna proba II/5 i to 19´4%, najmanju vlagu daje III/l — samo .´1%. Dakle je diferencija u stepenu vlage kod jedne te iste piljenice jednaka 8´3%. Drugi tanji komadi pokazali su manju razliku, naročito komad br. 11, gdje je razlika samo 8*5 — 8´2 = 0*3%-. Uzrok razlikama u procentu vlage treba tražiti ne samo u debljim i voluminoznosti komada već i u načinu parenja i vremenu njegova trajanja. Može se predmnijevati, da se kod postupka suviše naglo počelo sa visokom temperaturom odnosno sa premalenom vlagom uzduha, čime je bio spriječen normalan tok difuzije. Na osnovu gornjih razlaganja dolazimo do ovih zaključaka: I. Pojam prosušenosti drveta nije stabilan. Uzimajući za ishodište zakon o higroskopskoj ravnoteži, stepen vlage prosušenoga (lufttrocken) drveta kreće se za naše klimatske prilike u granicama od cea 10 do 20% (naučni). Nije opravdano za svaki konkretni slučaj tražiti za prosušeno drvo jednoličan procenat vlage od 15%. Procenat vlage prosušenoga drveta morao bi se određivati za pojedina mjesta i krajeve na bazi zakona o higroskopskoj ravnoteži i na osnovu poznavanja konkretnih meteoroloških elemenata. II. Ne može se smatrati pouzdanim utvrđivanje stepena vlažnosti drveta higrofonom. Naročito se ne može to uzimati u obzir u spornim slučajevima. III. Za prosuđivanje stepena vlažnosti jedini je ispravni način mjerenja vlage vaganje proba i njihovo sušenje u sušionicima. I ovdje treba oprezno postupati sa reguliranjem temperature. IV. Treba razlikovati naučni postotak vlage od komercijalnog. Brojčano uzevši, komercijalni je uvijek manji od naučnog. V. Za vještačko sušenje ili parenje drveta neophodno je, da se uporedo sa sušenjem i parenjem proučava upliv temperature, vlage i promaje na kvalitet dobijene robe. VI. Od velike bi teoretske i praktične važnosti bilo početi sa proučavanjem utezanja i bujanja naših vrsti drveta i njihove specifične težine paralelno sa proučavanjem procesa sušenja drveta. LITERATURA. 1) Arnold : »Russkij Les« H/2 1899. 2) Birkeland u. Föyti: »Handbuch der Klimatologie« B. III T. L. 3) Geofizički Zavod u Zagrebu: Meteorološki izvještaj« za o. 1931. 4) Ko 11 mann : »Künstliche Holztrocknung und Holzlagerung« 1932. 5) Kollmann : »Trocknen und Dämpfen« — »Sperholz« 1932 No 11—12 str. 86. 6) Press : »Šuška dereva« .23. 7) Ugrenović : »Tehnologija drveta« 1932. 8) Warlimont : Das künstliche Holztrocknen« 1929. Résumé. Sur la base des investigations de l´Institut pour l´utilisation des forets a Zagreb, l´auteur conclut spécialement: 1° que la notion de la siccité de bois n´est pas stabile; 2° que le grade de l´humidité de bois varie chez nous dans les limites de 10 a 20 pourcents; 3° que la détermination de l´humidité de bois a l´aide des hygrophones ne peut pas etre considérée comme assez sure et en particulier dans des cas des litiges; 4° que le grade de l´humidité de bois ne peut pas etre apprécié d´une maniere assez juste que par le pesage des probes desséchées dans les appareils — sécheurs. 532 |