DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 16 <-- 16 --> PDF |
nost, nego se želi postepeno povećavanje ili smanjivanje seče, onda će se prema toj želji i praviti plan. Obnova šume i pošumljavanje uopšte mora se takode urediti planom. Iako je ovo izdanačka šuma, ne znači to da čovek nema ništa da pomogne njenom podmlađivanju i održavanju u kreposti. Pre svega treba posumiti šumske čistine, ako takvih ima uopšte ili u onoj površini, koja se hoće. A zatim treba raditi i na samoj pošumljenoj površini. Ovaj posljednji rad može biti dvojak. Jedan pravac rada je popunjavanje razređenih delova šume, dakle popravak gustine. Drugi je pravac osvežavanje šume novim biljkama iz semena, bilo da se seje sam žir, bilo da se sade sadnice iz rasadnika. Dok se ovaj prvi deo rada treba da uredi, jer je to potrebno i za samo njegovo izvođenje kao i osiguravanje srestava za to, dotle kod ovoga drugoga rada nije potrebno nikako naročito uređivanje. Taj posao ima da se vrši uzgredno, kod većih šuma eventualno putem samog čuvarskog osoblja. Pregledom šume i rada u toku godine može se videti, koji su panjevi rđavi, pa kraj njih sejati žir ili staviti sadnicu. Kod popunjavanja razredenih delova treba planom predvideti, koje će se godine gde raditi i na kojoj površini i to stvarno onoliko, koliko će se posumiti, kao kada bi bila sasvim čista (reducirana) površina. Eventualno može se navesti radna površina, t. j . ona na kojoj će se uopšte raditi (konkretna površina). Kod čistina treba prvo odlučiti, da li se te čistine neće moći bolje upotrebiti za poljoprivredne ili druge svrhe. Zatim treba izdvojiti i za deputat osoblja, ako takvo postoji. Tek kada se ovo odluči, može se pristupiti izradi plana pošumljavanja. Tako isto treba raspraviti i čime će se posumiti, kako i kada. To je potrebno, jer sopstvenici šume, sem države, obično neće imati takve šumarske organe, koji će taj zadatak moći dobro da rese. Prilikom toga izbora može se uzeti ista vrsta drveta, od koje je i cela šuma, ali se može izabrati i što drugo, što bi odgovaralo mesnosti, a bilo bi povoljno za rentabilitet šume i potrebe okoline. Tako ako u blizini nigde nema visoke šume, dakle ni krupne građe, može se uzeti koji četinar za visoku šumu. Kako i kada će se pošumljavati, treba dobro proceniti. No ipak sve ove mere ne treba da imaju strogo obavezan karakter, nego treba ostaviti mogućnost da sopstvenik šume uzme i što drugo, ako se to pokaže kao potrebno i bolje, o čemu će potražiti saveta kod nadležne nadzorne vlasti. Ako će se odgajivati sadnice, onda treba odrediti i mesto za rasadnik. Najzad treba proceniti i odrediti vreme, za koje ima da se svrše sva pošumljavanja. Kod ovoga treba strogo voditi računa o mogućnostima sopstvenika šume. pa ga godišnje ovim radovima samo toliko opteretiti, koliko on može da podnese s obzirom na prihode od šume. Najzad treba proučiti i mogućnost kakvog sporednog iskorišćavanja, pa ako je potrebno i to urediti posebnim planom, inače dati ideju i glavna uputstva. Jedno takvo sporedno iskorišćavanje može biti popaša u šumi, bilo da sopstvenik tu popašu izdaje okolnom_stanovništvu, bilo da napasuje svoju stoku. U hrastovim šumama biće uvek trave, makar da su ovako mlade, pa je popaša sasvim moguća. Razume se, da se od popaše moraju isključiti delovi, u kojima je seča skoro prošla i to sve dotle dok izdanci toliko odrastu da im vrh bude izvan zuba stoke. Drugo sporedno iskorišćavanje može biti u lisniku i brstu, ako se seča vrši za vreme leta. Prilikom seče padne dosta i lista, pa bi taj list mogla stoka odmah da brsti. Međutim kod seče u avgustu i septembru, kada se sprema lisnik za zimu, može taj list sa grančicama da se 514 |