DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 14 <-- 14 --> PDF |
F šte iznosilo po površini tačno —, treba da je celokupno zemljište istog l1 boniteta, što se još najviše može zamisliti u ravnici. Ali u takvoj šumi se može sasvim lepo zamisliti i određivanje etata po masi. Istina, to iziskuje tačno poznavanje drvne mase i priraštaja, što je jedna prilična otežica. Ode u jednoj šumi ima više boniteta,, izračunavanje godišnjeg etata dobija već drugi izgled, ako se hoće stroga potrajnost, t. j . da svake godine bude isti prinos u drvnoj masi. Tada se već moraju vršiti izvesna računanja i svođenja na srednji bonitet. Taj srednji bonitet, što u stvari znači srednja drvna masa i srednji priraštaj po hektaru, služi kao merilo za određivanje etata. Tu se dakle prema godišnjoj površini za seču srednjeg boniteta i drvne mase na njoj uzima za seču tolika površina drugih boniteta (manje ili više), dok se ne dostigne tražena drvna masa. Tu je u stvari opet određivanje etata po masi. O tome se u istini uvek i radi. U stvarnosti međutim mi ćemo imati obično da radimo sa nenormalnim razmerom dobnih stupnjeva. Određivanje etata ima da se vrši tada prema stvarnom stanju u šumi, a normalni eta ima da služi samo kao jedan ideal, kome će se težiti i pokušavati u prvi mah da se približi. Eta se može odrediti težeći odmah uspostavljanju normalnog stanja i to onako, kako je izneto u prethodnom pasusu; ali to je skopčano sa velikim žrtvama, kako se vidi kod rasprave o obrtu, pa se ne preporučuje. Nemoguće je ovde izneti jedno opšte rešenje za sve moguće slučajeve, niti pak nabrojati i raspraviti sve slučajeve, koji mogu postojati ili postoje. Ipak ću navesti neke glavnije slučajeve, da se vidi način kalkulisanja. Onaj koji uređuje ovakve šume, može to držati pred očima, a rešenje da traži i donosi uvek od slučaja do slučaja prema postojećim prilikama. Ako bi imali pred sobom šumu doraslu za seču na celoj površini, onda možemo, kako je rečeno kod obrta, da je posečemo svu za jednu godinu, za nekoliko godina ili kroz ceo obrt, ako se odbace svi ooziri na žrtve, koje bi se imale pri tome da učine. Kod prvoga slučaja godišnji eta je stvarno cela postojeća drvna masa. Još bi se samo moglo dodati nešto priraštaja, ako bi se seklo za vreme vegetacione periode. Taj bi priraštaj iznosio najviše polovinu godišnjeg tekućeg priraštaja, ako bi se seklo samo za vreme vegetacione periode. Tačno bi se imalo to da odredi prema toku i dobi seče. Međutim to neće imati velikoga značaja, kao što ne bi imalo smisla određivati ni drvnu masu uopšte. I onako će se drvna masa doznati, kada se sve poseče. Smisla može imati, ako će se na osnovi te drvne mase praviti kakve kalkulacije za investiciju. Ako se pak odlučilo za seču od nekoliko godina, onda će se godišnja seča sračunati na ovaj način. Postojeću drvnu masu treba uvećati za priraštaj, koji će se još dobiti do kraja seče, pa tako dobivenu celokupnu drvnu masu podeliti sa brojem godina, koliko je određeno da traje seča. U obzir dolazi tekući priraštaj, koji je određen kod procenjivanja drvne mase, a vidi se u opisu sastojina. Razume se, da ne dolazi u obzir ceo tekući priraštaj, nego smanjen, jer se postepeno sečom smanjuje i drvna masa, koja daje tat priraštaj. Obično se sračunavanje vrši tako, da se jednogodišnji tekući priraštaj pomnoži sa polovinom vremena određenog za iskorišćenje cele drvne mase., ili što je isto, polovina priraštaja sa punim brojem godina. Jednogodišnji tekući priraštaj dobija se iz opisa sastojina, gde treba da je kod svake sastojine označen. Ako dakle u jednoj dvadesetgodišnjoj hrastovoj šumi ima sada 100.000 m3pn., tekući je godišnji priraštaj 5.000 m3pn. i vreme za seču drvne mase sa cele površine 10 ,5W |