DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 13     <-- 13 -->        PDF

šumama stvorena je tač. 2 § 78 zakona o šumama, istina kod izdanačkih
šuma za dobijanje kore. Međutim sa gledišta obnavljanja šume sasvim je
svejedno, na šta će se upotrebiti sečom dobiveni materijal. Ako bi ovakva
seča bila štetna kod ugljarskih šuma, onda ona mora biti štetna i kod
onih za dobijanje kore i obrnuto; ako ona nije štetna kod ovih šuma za
dobijanje kore, onda ne može biti štetna ni kod ugljarskih. Ipak slučaj
nije potpuno isti. Kod šuma za proizvodnju kore seča se vrši u proleće,
te izdanci imaju pred sobom manje više ćelu vegetacionu periodu. Kod
ugljarskih šuma seča u krajnjem slučaju treba da se vrši preko celog
leta. Usled toga bi nastali izdanci imali nejednako vreme za rašćenje i
zdrvenjavanje. Međutim seča u proleće bila bi ista kao i kod šuma za
proizvodnju kore. Seča usred leta dala bi izdanke, koji bi imali još prilično
vremena za rašćenje i zdrvenjavanje, te mi izgleda da se ne treba
bojati smrzavanja. Seča s jeseni pak ne bi dala izdanke, kako se to vidi
kod niskih lisničkih šuma. Dakle sa ove strane ovakav postupak ne
izgleda opasan. Međutim više opasan izgleda prigovor, da se ovakvim
radom gubi manje više jednogodišnji priraštaj. U stvari ne gubi se ništa.
Da se ovakav slučaj raspravi, treba uzeti idealan i normalan slučaj. Kod
nenormalnih slučajeva već se moraju činiti žrtve radi postignuća normaliteta,
pa žrtva ovakvoga oblika ne dolazi u obzir. Kod normalnog slučaja
sasvim je svejedno u pogledu priraštaja, kada se vrši seča. Ako se
ceo eta seče u proleće, onda ostaje cela vegetaciona perioda za prirašćivanje.
Tako kod obrta od 20 god. i pri prvoj seči u proleće 1931 god.
imamo 20 seča zaključno sa 1950 god. Te godine u jesen već je sečište iz
1931 god. doraslo za novu seču, te se u proleće 1951 god. može šeći. Ako
se seča vrši samo u jesen i zimi do kraja kalendarske godine, onda se
seča iz 1931 god. podmladi u 1932 god. i raste ćelu tu vegetacionu periodu.
Dvadeseta seča se u ovome slučaju svrši 1950 god. U 1951 god. već
je prva seča po novome obrtu i ona u jesen 1952 god. ima tačno 20 godina
priraštaja. Ako se seče pola u proleće. a pola u jesen 1931 godine, onda
stvar ostaje ista i 1951 godine. Ona polovina iz proleća 1931 god. ima u
proleće 1951 god. punih dvadeset priraštaja, a ona polovina iz jeseni


1931 ima to u jesen 1951 god. Takav je isti slučaj i sa sečom preko leta.
Posle svršenog obrta dolaze u 1951 god. postepeno za seču delovi onako
kako su sečeni i u 1931 god. Recimo deo, koji je posečen u mesecu julu
1931 god., imao je u toj godini samo delimičan priraštaj, naime od jula
do kraja vegetacione periode. Onaj deo od početka vegetacione periode
do seče izgubio se, ali prividno. Taj se deo nadoknađuje u 1951 god.
Krajem 1950 god. taj deo je imao 19 punih priraštaja i onaj ostatak od
vegetacione periode iz 1931. god. od jula do kraja. U 1951 god. taj deo
dolazi za seču opet u julu, te dakle stoji i prirašćuje od početka vegetacione
periode pa do jula. Tako se dopuni i taj dvadeseti deo. Isto tako
ništa se ne gubi ni kod onog dela, koji u godini seče ne tera izdanke.


Prema svemu iznetome ima dosta razloga, koji govore za letnju
seču, pa bi ona trebala i da se uzme, ako je to moguće prema zakonskim
propisima.


Kada je o svim ovim načelima za gazdovanje doneta odluka, onda
se pristupa određivanju godišnje količine drva za seču i pravljenju plana
seča. Obično se niske šume uzimaju kao školski primer za određivanje
etata po površini i delenjem cele površine na onoliko godišnjih sečišta,
koliko godina iznosi obrt (Schlageinteilung). Međutim to nije ispravno
tako bezuslovno, čak i kod teoretskog razmatranja. Da bi godišnje sect


or