DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Imajući sve ovo pred očima, nalazim, da su pomenuti razlozi za velika sečišta daleko važniji i uticajniji nego negativni razlozi, pa da dakle o ovim drugima kod ovakvih šuma ne treba voditi računa. Sa koga će mesta početi seča i kako će dalje ići, ima da se odredi prema starosti šume, transportnim srestvima i obliku zemljišta. O godišnjem dobu, u kome ima da se vrši seča, izgleda da bi imalo malo da se govori, jer je to pitanje uređeno zakonom o šumama. Po § 78 toga zakona vreme za seču je od 1 oktobra do 1 aprila, dakle to je zimska seča. Izuzeci od ovoga pravila, koji su tamo pobrojani, teško da, bi se mogli primeniti na ovaj slučaj. Tačka 4 mogla bi se primeniti samo onde, gde bi se kojim slučajem vršile prorede. Tačka 3 mogla bi se već više primeniti, ali ipak ne na sve šume. Najzad šta je to »nemoguća zimska seča«? To je jako širok pojam. Ta je seča moguća svuda i kod svih šuma, samo je pitanje srestava i troškova, koje treba primeniti i učiniti. Ako bi se ta nemogućnost merila prema normalnim žrtvama ili troškovim kod ljetnje seče, onda bi s obzirom na poslednji stav toga paragrafa bilo moguće na mnogo mesta primeniti tačku 3. Ali je opet sigurno, da usled promenljivosti meteoroloških prilika ne bi za jedno isto mesto bilo stalnosti u primeni ove tačke, jer jedne godine može biti snega, a druge ne, i zatim vreme samoga držanja snega može biti različito. Nesigurnosti ima dosta. To bi prouzrokovalo rešenja i odobrenja od slučaja do slučaja, a to opet ne može da podnese jedno gazdovanje, koje treba da počiva na stalnosti rada i prihoda. Za ovakve šume, imajući u vidu način izrade uglja, bolja je letnja seča. Naime smatra se, da je bolji ugalj izrađen od sirovih drva, da dakle treba drva odmah posle seče prerađivati u ugalj. Osim toga u leto se lakše izrađuje i više dobija. I poslednji stav § 78 više govori za ljetnju, nego za zimsku seču. Po toj odredbi deblo se mora šeći što niže do zemlje, tako da panj ne bude viši od jedne trećine toga debla. Prema debljini drveta u ovakvim šumama ta će visina panjeva biti mala, najviše do 5 cm. Za ovako nisku seču treba da bude zemljište oko panja čisto. Već vrlo mali sneg tu znači smetnju, a kod većeg snega to je već znatna otežica. Da bi se zadovoljio propis pomenutog paragrafa, biće u takvim slučajevima potrebno razgrtati sneg oko drveta. Ovo znači potkupljivanje samoga rada, dakle i proizvodnju uglja. Kako iz J. S. naročito njenog južnog dela, može da ide dosta uglja u Grčku, to ova otežica može imati možda priličnog uticaja na moć konkurencije toga uglja na stranim pijacama. Sa ovim je donekle u vezi i pogodnost trenutka kada se ugalj iznosi na prodaju. To je od interesa za samoga sopstvenika šume, ali kod prodaje u inostranstvu i za samu državu, jer se može dobiti veća količina stranoga novca, ako se više uglja izvozi. Pri izradi uglja preko leta pristiže on za prodaju pred početak jeseni ili u jesen, dakle pred zimu, kada je potražnja najveća. Razumljivo je, da se tada mogu postići i najbolje cene. Potrebno je još razgledati ovo pitanje i sa tačke održanja šume. Ni sa te tačke gledanja letnja seča ne izgleda nepovoljna. Za što veće osiguranje izbijanja izdanaka potrebno je šeći drvo što niže, po mogućstvu do same zemlje. To je i uzrok propisa poslednjeg stava § 78 zakona o šumama. Za podmlađivanje je bolje da izdanci teraju iz žila, a ne iz panja. To će pak biti onda slučaj, kada je panj što niži, a najsigurnije onda, kada panja i nema ili ga skoro nema. Ovakvu seču pak mnogo je lakše i jeftinije izvesti leti, kako je već rečeno. Zatim u zgodno vreme izvedena seča preko leta daće opet izdanke. Mogućnost ovakve seče u izdanačkim 510 |