DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 11 <-- 11 --> PDF |
ovome načinu gazdovanja, te ga zato treba odbaciti. Dokaz za ovo shvatanje dobiće se, kada se razmotre i kritički ocene svi oni činioci, koji su od uticaja na seču, proizvodnju uglja i poslove, koji su s njome u vezi. U ovoj našoj pokrajini ugljari proizvode ugalj u srazmerno malim ugljenarnicama, sa manjim količinama drva i uglja. Zato ugljari teže da brzinu proizvodnje kod većih količina drva postignu obrazovanjem više ugljenarnica, u kojima rade gotovo jednovremeno. Ugljenarnice moraju biti stalno pod nadzorom. Ovaj nadzor može da se olakša ili da se uopšte postigne samo onda, ako su ugljenarnice blizu jedna drugoj, a i sami ljudi više na okupu. Više ljudi tada nadgleda rad. Ovakva je seča za ugljare potrebna još i zbog lakšeg snabdevanja ljudi i tovarne stoke, radi organizacije odbrane od požara i samog njegovog suzbijanja, na šta se kod rada sa vatrom mora uvek misliti, radi lakšeg iznošenja uglja iz šume i daljeg prenosa, najzad radi same bezbednosti ljudi. Sa gledišta sopstvenika šume, dakle i same šume, ovakva je seča potrebna zbog lakšeg premera i predaje drva, zbog lakšeg nadzora nad izvođenjem same seče i najzad zbog čuvanja mladih izdanaka od stoke. Seča mora da se vrši pažljivo i po svim propisima, kako bi se što sigurnije obezbedilo teranje izdanaka. Ta sigurnost u kakvoći seče najbolje se postiže, kada se neprestano nadgleda rad radnika. Prvih godina treba mlade izdanke čuvati od brsta stoke, dok ne izrastu toliko, da izbegnu zubima stoke. Ovo se čuvanje najbolje postiže, ako je celokupna godišnja seča skupljena na jednoj površini. Ovakvim je sečama najzad olakšana preglednost samoga stanja šume i gazdovanja, a to je u stvari uprošćavanje rada. Kao razlozi protiv ovakve seče mogu se navesti samo štetno dejstvo vetra i sunca na samo zemljište. Vetar može da nanosi štetu izvaljivanjem i lomljenjem drveta, pa i čitavih delova šume, a zatim isušivanjem zemljišta. Kod ovakvog tipa šume ne postoji prvi način štete, pa se nikako ne mora ni misliti na odbranbene mere, niti ih stvarati. Međutim ne može se odreći, da postoji isušivanje ogoljenog zemljišta usled vetra. No ta je šteta s obzirom na svoje dejstvo dosta mala. Zemljište se već u prvoj godini zaodene izdancima, a oni znače već veliku zaštitu. U drugoj godini zemljište je već toliko pokriveno, da se ova šteta, mislim, potpuno gubi, bar sa praktičnog gledišta. Sa druge strane ono što treba učiniti, da se spreči ovo dejstvo vetra, ne stoji ni u kakvoj snošljivoj razmeri sa žrtvama, koje za to treba učiniti. Tu zaštitu može dati samo odrasla šuma. Zato bi trebalo voditi seče tako, da posečena površina stoji upravo na pravac vetra i da je vrlo uzana, onoliko koliko preostala šuma može da čini zavetrinu. S obzirom na visine ovakvih šuma taj pojas seče može biti uzan. On se mora svesti i na nekoliko metara, imajući pred očima često brdovitost i isprelamanost zemljišta, na kome se ove šume nalaze. Zbog toga, da bi se dostigla određena godišnja površina za seču, moralo bi se otvarati vrlo mnogo uzanih sečišta, što bi veoma rasplinulo celo gazdovanje i značilo njegovo veliko otežavanje. I najzad zar se možemo na ovaj način čuvati od svih vetrova?! Ovo bi zahtevalo rad jednog dobrog šumarskog stručnjaka, a to bi značilo za mnoge šume nepodnošljivi finansijski teret. Za dejstvo sunca važi isto, što je rečeno i kod vetra, samo u još većoj meri. Pruge bi ovde morale da budu još uže s obzirom na senku koju mogu dati zaostale šume. A to znači još veći broj sečišta. Zatim šta treba raditi, ako se pravac vetra ne poklapa sa najopasnijim pravcem sunca? U takvom slučaju nastala bi zamršenost, koja bi se teško rasplitala. 509 |