DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 10 <-- 10 --> PDF |
te dve krajnosti, do čega će se doći savesnim procenjivanjem svih ovih činjenica. Kod prve krajnosti dobili bismo opet jednodobnu šumu, pa time ni koraka ne bismo otišli napred ka normalnosti dobnih stupnjeva. Kod druge skrajnosti postigla bi se normalnost dobnih stupnjeva, ali na račun izbojne snage panjeva i kakvoće i količine drva. Po svoj prilici biće najpravilnije kod većih šuma odrediti nekoliko godina za sečm cele drvne mase. Na taj bi način dobili nekoliko dobnih stupnjeva. Od veličine toga vremena zavisi, da li će se posle toga propisati izvesno vreme mirovanja da se pređe na neki način u treći slučaj, pa posle toga tek propisati opet jedno vreme za seču cele drvne mase, veće nego što je bilo prvo vreme. Ili će se, ako je vreme duže, odmah preći u treći slučaj. To ima da se odlučuje od slučaja do slučaja. Kod trećeg slučaja mogu biti dve varijante. Ili će se glavna seča odložiti za nekoliko godina, da šuma još odraste, ih će se odmah pristupiti seči cele drvne mase, određujući eta prema veličini obrta. Prvi slučaj biće kod mlađe šume, a drugi kod one, koja je već poodrasla, ali još ne potpuno. Kod prve varijante treba gledati svakako da se pribavi neki prihod. To je moguće putem prorede, ako se dobiven? materijal može unovčiti bilo za ogrev, bilo za izradu ćumura ili najzad za lisnik. Pri tome bi se napravio plan proređivanja, po kome bi se cela šuma proredila za nekoliko godina. Tek posle toga bi došao plan konačne seče. Proredom bi se uzuzeo slabiji materijal, ali i nešto jači, što je moguće, jer će biti obično po nekoliko izdanaka iz panjeva. Po potrebi mogu se poseći i svi izdanci sa jednoga panja. Drugim recima, mogu se proređivati i izdanci jednoga panja kao i sami panjevi. lzuzimanje ove mase nadoknadilo bi se novim izdancima iz panjeva (onde gde su posečeni svi izdanci) i povećavanjem priraštaja zaotalih izdanaka. Kod već poodrasle šume odrediće se seče za ceo obrt odmah ili za jedno kraće prelazno vreme. Ovde su samo u glavnom izneti slučajevi, koji se mogu pojaviti, i načela, od kojih bi se moglo poći kod njihovog rešavanja. Ovo izdvajanje nema oznaku sistematizacije, koje bi se moralo držati. Sama ova rešenja mogu se kombinovati, a to će često i biti slučaj, već prema prilikama, pod kojima se radi. Tako se kod odrasle šume može cela drvna masa poseći u kraćem vremenu, ako je konjunktura dobra, pa ođ dobivenog novca stvoriti rezervni fond, iz koga će se podmirivati rashodi u godinama mirovanja. Stvaranju ovog rezervnog fonda treba težiti u svakom slučaju, kada se ima posla sa doraslim šumama, koje treba i koje se mogu u što kraćem vremenu unovčiti. Međutim propisanim merama za normalizovanje stanja u daljoj budućnosti ne treba dati strogo obavezan karakter. One treba više da služe kao ideja, kao uzor, prema kome će se raditi, ali pod pretpostavkom prilika, koje su vladale u vremenu uređivanja. Niko ne može tačno predvideti, kakve prilike mogu biti i u budućnosti od nekoliko godina, a za dalju budućnost to je potpuno neizvesno. Treba ostaviti da se data ideja prouči prema prilikama kod prve revizije, a to znači na neki način da treba nametnuti, da se kod te prve revizije i ove osnovne odredbe pretresaju. Pre nego predem na raspravljanje o etatu, potrebno je raspraviti o načinu, vođenju i vremenu seča. Kod ugljarskih šuma u Južnoj Srbiji kao pravilo treba da važi, da se seča godišnjeg etata treba da vrši na jednome mestu, dakle da površina za seču bude velika ili bar veća. Izuzetno, kad ima više kupaca (ugljara), koji hoće zasebno da rade, može se šeći na nekoliko mesta, ali obično ni tada neće biti potrebno da se ta posebna sečišta odvajaju, šta više biće bolje da se to ne čini. Delenje celokupne seče na mnoga manja sečišta, rasturena po svoj šumi, nikako ne odgovara SOS |