DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1933 str. 49 <-- 49 --> PDF |
opštim podacima o klimi, o reljefu, o istorijskim, političkim i gospodarskim prilikama, o posumljenosti pojedinih delova naše zemlje, zatim o vrstama drveta i tipovima uzgoja i uzrasta. Posle toga opšteg prikaza, sasvim dovoljnog za strance da dobiju opšte pojmove o tipovima naših šuma i o našim šumarskim prilikama, pisac je naglasio, da »nema ni namere ni sredstva da obavi jednu detaljniju studiju jugoslavenskih šuma«, već se ograničava »da opiše prema kompleksima, koje je pohodio, najizrazitije tipove: 1. slavonske hrastike; 2. šume i pošumljavanje krša.« Za predstavnike slavonskih hrastika, kroz koje je prošao gosp. Perrin, izabrane su sledeće šume: Trizlovi, Radiševo, Rastovo, Banov Dol, Orljak i Prašnik. U ovim šumama kao i do ovih šuma, gost je imao prilike da vidi čitav sistem regenerisanja, podizanja i seče slavonskih hrastika. Pokazane su i velike površine čistih seča, stavljenih pod zabranu i podmladenih delimično prirodnim putem, a delimično sadnjom žira pod motiku. Preko branjevina prešlo se u mlađe sastojine, zatim u srednjodobne, do starih i najstarijih. Sve uzgojne radnje — od čišćenja, sitnih proreda i proreda, pa do stavljanja u predzabranu najstarijih dobnih razreda radi podmladenja — detaljno su pregledane. U poglavlju slavonskih hrastika izneta je u brošuri opšta situacija i položaj tih šuma, podneblje i klima, geološka podloga, karakteristika tla, odnos svojine, vrste glavne i sporedne, koje prate hrast u Slavoniji, izvesne asociacione biljke pratilice hrasta u Slavoniji; zatim specifične osobine slavonskog hrasta, uzrast i dimenzije, karakteristika drveta, način podmladenja, način uzgoja i proreda, karakteristika masiva i skica strukture sastojina, istorijat intenzivnih eksplotacija, pitanje pašarenja i drvarenja pravoužitnika. Kao završetak toga poglavlja čini pitanje sušenja hrastika. Lična opažanja propraćena su podacima i literaturom na našem jeziku (Sajvert, P. Manojlović, A. Petračić, Pauza, Langhofer, Škorić, Lj. Marković, M. Manojlović). Diveći se lepoti i uzrastu naših starih veterana, njihovom zdravlju i otpornosti, gosp. Perrin — izgleda — nije bio isto toliko oduševljen mladim i srednjedobnim hrastovima. Još na terenu gosp. profesor je primetio, da bi te sastojine prema francuskom shvatanju i načinu negovanja i podizanja hrastovih sastojina trebalo jače proredivati u visini krošanja. U brošuri na strani 9 kaže se sledeće: »prorede su kasne, obično slabe niske prorede u širokim intervalima vremena i koje imaju za cilj obrazovanje sastojina sa jednim spratom dominirajućeg hrasta i sa po nekim jasenom i brestom.« To se opravdava time, što te šume u stvari nisu nikad ostavljene na miru usled stalnog pašarenja, drvarenja pravoužitnika, te uklanjanja iz šume svih sporednih vrsta drveta, podstojne sastojine, suetaža kao i ležećeg drveta. »Iz toga sleduje sistematsko uklanjanje svog podstojnog drveća i neka vrsta stalne niske prorede, što sprečava šumara da operiše onako, kako bi trebalo, i što opravdava donekle slabost i veliki razmak tih intervencija.« »Masivi su jako gusti do srednjeg doba; stabla imaju uske krošnje, debla dugačka, vrlo dobro očišćena, prirast je znatno niži nego što bi mogao biti, ali u celimi sastojine izgledaju veoma lepe i daju drvo uskih i pravilnih godova značajne kakvoće i visoke vrednosti (560» do 880´ dinara m3 tvorivog drveta 1930. godine u predelu Vinkovaca).« Izlaže se zatim raspodela dobnih razreda danas, koja je rezultat slabog iskorišćavanja do 1870. godine i veoma intenzivnog iskorišćavanja od te godine pa na ovamo. Za te eksploatacije gosp. Perrin kaže, da nisu bile ni u koliko diktirane stanjem sastojina, već se to može objasniti jedino »obzirima neposrednog ekonomsko« interesa«. Posle toga dodiruje i pitanje sušenja. Izlažući istorijat sušenja u glavnim crtama pominje gotovo sva mišljenja, koja su se po tom pitanju čula kod nas. Naglašujući, da je veoma delikatno za jednog stranca, da daje svoja mišljenja po ovakvim pitanjima posle nedovoljnog proučavanja, profesor uzgoja u Nansiju ipak mora da kaže, da je u našim hrasticima imao »utisak, da je u prisustvu jednog od onih slučajeva, gde je 403 |