DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1933 str. 48 <-- 48 --> PDF |
dočekuju Francuzi« što je doprinelo »da učinim jedno putovanje koliko prijatno toliko interesantno«. Putovanje je otpočelo sa Deliblatskim Peskom, na kome su pregledani važniji objekti, karakteristični tipovi vegetacije na području šumskih uprava Banatski Karlovac, Deliblato i Bela Crkva i to: livade, pašnjaci, pašnjaci-šume, starija i skorašnja pošumljenja i kulture, sklopljene sastojine bagrema i bora. Izložena je i pokazana tehnika pošumljavanja sa bagremovim sadnicama po prethodnoj preradi zemljišta. Posećen je »prirodni spomenik« sa prvobitnom neobično bogatom florom. U već formiranim bagremovim sastojinama izložen je način uređenja i eksploatacije sa dvadesetpetgodišnjom ophodnjom i prirodnim podmlađenjem. Pregledane su sastojine svih dobnih razreda od najmlađih do najstarijih. Isto su tako pregledana dva rasadnika kod Devojačkog Bunara i kod Pajtasova odnosno u blizini stogodišnjih kultura beloga bora. Međutim u brošuri g. Perrina nema ni reci o Deliblatskom Pesku. Studija naših šumarskih prilika obuhvata u glavnom dva dela: hrastike i krš. Razmišljajući o razlozima, koji su pisca rukovodili da prećuti pesak, i ako je raspolagao svima potrebnim podacima, i ako ga je skoro celog pregledao, došao sam do zaključka, da po sredi može biti samo nesumnjiva skromnost rezultata. Jer ako uzmemo kao početak radova na pesku 1807. godinu ili još kasnije 1818. godinu, dakle punih sto godina samo austro-mađarske vojne i šumarske administracije, te da je po ondašnjem premeru bilo u to doba 40.662 ha živog peska, od čega 25.054 ha državne svojine, a da je od toga pošumljeno svega 8.71212 ha, od kojih veći deo predstavlja niske bagremove šume sa relativno malom ekonomskom vrednošću, i da prema poslednjim podacima ima još oko 66.000 ha golog peska, onda moramo priznati skromnost rezultata. Ta skromnost biva u toliko izrazitija, u koliko je čitav problem posmatran od jednog Francuza, koji dobro poznaje svoje Lande, Gaskonju i Žirondu, na kojima je za nešto preko 100 godina, dakle za skoro isto vreme, stvoreno oko 1,000.000 (jedan milion)* hektara visoke borove šume sa velikom ekonomskom vrednošću. Poznato je, da su šume primorskog bora u Francuskoj veoma rentabilne, da ne kažemo najrentabilnije šume u toj zemlji, a pusti baroviti i peščani predeli Landa, Oaskonje i Žirondc da su postali najživopisniji, bogati i za turizam privlačni krajevi. Kada se baci jedan takav paralelan pogled, koji se jednom izvežbanom šumarskom oku i nehotice otima — pa čak i kad se uvaže one olakšavajuće okolnosti o opštim ekonomskim i socijalnim prilikama, o nivou narodne privrede i poljoprivrede, o kolonizacionom problemu i večitoj gladi za zemljom jednog mladog naroda, koji je neobično prolifičan, o večitim teškoćama sa pašarenjem, a osim toga i o fizičkim i mehaničkim osobinama toga peska — ipak se ne može drugačije zaključiti, već da je sve to veoma čedno i skromno. To izgleda u toliko skromnije, što su Madžari i njihova šumarska administracija podigli dosta veliku i neukusnu reklamu sa svojim radovima na pesku. Moram ovde spomenuti, da je dosta nelagodno delovalo kako na našeg gosta tako i na nas činjenica, koja nije samo dokaz naše slavenske širokogrudnosti i tolerancije već i jednog nerazumljivog nehata i javašluka: sve karte, sve sekcije šumarskih srezova kao i većina slika, formulara i podataka, sa kojima smo se sretali na pesku, imale su tada madžarske inskripcije i madžarski tekst. Ovo se ne može ni sa čim opravdati. Po ovom malom skretanju na pesak da se vratimo utiscima gosp. Perrina. Na početku zbijenom frazom učinjen je opšti prikaz šumarskih prilika u našoj zemlji sa * Le Traitement du Pin Maritime et ses variations dans le Sud-Ouest de l.a France, par M. Louis de Lapasse; Paris 1931. Isto tako vidi: Premieres études sur le gemmage des pins en France, par M. M. Oudin, Biquet, Salvat; Rome 1926, Institut International d´Agriculture. 402 |