DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1933 str. 66 <-- 66 --> PDF |
300.— za god. 1930. do 1932.; Lovrić Slavko, Pakrac za god. 1929. do god. 1932. (kao pomagač); Siter Georgije, Kalje Din 100.— za god. 1930. i 50 za I. polg. 1931.; Seljak Janko, Zagreb Din 250.— za god. 1930. do 1932.; Kauders Alfons, Din 100.— za god. 1933.; Radčenko Teodor, Aleksinac Din 100.— za god. 1933. Redovitih članova sa područja podružnice Ljubljana: Ooederer Josip, Namršelj Din ....— za god. 1930. do 1932.; Jelinčić Leopold, Kostanjevica Din 100.— za god. 1932.; Novak Viktor, Ljubljana Din 100.— za god. 1933.; Scheithauer Robert, Brezice Din 100.— za god. 1933.; Fornezi Josip, Lehen Din 400.— za god. 1929. do 1932.; Hudovernik Vinko, Radovljica Din 300.— za god. 1929. do I. polg. 1932.; Knez Ante, Krško Din 100.— za god. 1928. Redovitih članova sa područja podružnice Beograd: Sarnavka Roman, Beograd Din 109.— za god. 1933.; Dr. Baien Josip, Zemun Din 100.— za god. 1933. Redovitih člaova sa područja podružnice Skoplje: Šalajev Nikola, Berovo Din 120.— za god. 1933. i upisninu. Uplata članova pomagača: Car Zvonko, Petrinja Din 50.— za god. 1932.; Bojić Blažo, Belo-Polje Din 100.— za god. 1930. i 1931.; Bojić Blažo, Belo-Polje Din 75.— za god. 1929. i 1932.; Radalj Marko, Kućište Din 60.— za god. 1933.; Drašković Rade, Zagreb Din 100.— za god. 1931. i 1932 .;Rožić Adolf, Bjelovar Din 40.— za god. 1933.;. Oreščanin Dušan, Zagreb Din 50.— za god. 1933. Uplata na pretplati na Šumarski List: Sresko načelstvo Kranj, Din 100.— za god. 193?.; Sresko načelstvo Ljubljana, Din 100.— za god. 1932.; Sresko načelstvo Kočevje, Din 100.— za god. 1932.; Sresko načelstvo Novo-Mesto, Din 100.—i za god. 1932.; Sresko načelstvo Krško, Din 100.— za god. 1932.; Sresko načelstvo Celje, Din 1001.— za god. 1932.; Sresko načelstvo Sloven-Gradec, Din 100.— za god. 1932.; Sresko načelstvo Maribor, Din 100.— za god. 1932.; Sresko načelstvo Murska Subota, Din 100.— za god. 1932.; Šumarski odsek Kr. banske uprave Ljubljana, Din 100.— za god. 1932.; Šumska uprava Kranjska-Gora, Din 99.25 za god. 1933.; Šumski odsek Kr. banske uprave Sarajevo, Din 100.— za god. 1933. KNJIŽEVNOST Prof. Dr. G. NEDICI: DIE KÜNSTLICHE FASANENZUCHT AUF NATÜRLICHER GRUNDLAGE ((Umetno gajenje fazana na prirodnoj osnovici). Ime g. Dr. Nedicia nije nepoznato i novo u stručnoj lovačkoj literaturi. S njime se susrećemo u raznim lovačkim stručnim listovima već pre rata, a posle rata obelodanio je u Rumuniji, gde je on (profesor lovstva na Šumarskom fakultetu u Bukareštu, sledeća dela : Ocrotirea vânatului mic (Uzgajanje niske divljači). Knjiga sa 429 str. sa predgovorom Nj. V. Kralja Ferdinanda izd. 1927. g. Hrana vînatului util in timpul ierni (Prehrana korisne divljaci u zimsko doba.) Str. 117. Distrigurea animalelor rapitoare prin otrava (Tamanjenje štetne divljači otrovom) Str. 85 izd. 1922. La chasse en Roumanie (Prikaz lova u Rumunijii´) Izd. 1929. g. Pored tih većih dela napisao je oveći broj stručnih lovačkih članaka, a na polju lovstva naročito je zapažen njegov rad oko uređenja lovačkog muzeja u Bjkareštu, koji je poznat evropskoj javnosti po nekim vanredno uspelim grupama divljači, izlože 352 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1933 str. 67 <-- 67 --> PDF |
nim na prošloj izložbu u Leipzigu, gde su Rumunji sa svojim trofejama odneli pobedu, a sa svojim izloženim predmetima pobudili pravu senzaciju. Velik deo izložaka ovog muzeja dot. izložbe potekli su iz karpatskih i drugih lovišta g. Nediöia, koji se po svojoj teoretskoj spremi i praktičnom radu na polju lovstva ubraja danas medju najpoznatije evropske kapacitete. Sada je g. Nediči napisao jednu vrlo uspelu priručnu knjigu o uzgoju fazana na prirodnoj podloziis služeći se kod toga svojim bogatim iskustvom. Autor je ispravno konstatovao izvesne činjenice, koje otežavaju uzgajanje ove, za poljoprivredu veoma korisne, a lovcu toliko drage divljači. To je u prvom redu , skupoća umetno podignutih uređaja za fazanerije i u drugom redu okolnost, što su teškim trudom i mukom podignute fazanerije obično na jedanput opustile — usled prirodnog nagona ove ptice za selenjem. Zato je pisac u svojoj knjizi obratio najveću pažnju na ova dva pitanja : kako da se s preči selenje fazana i ....^ daše unapredi vesta č ko podizanje fazanerija sa što manjim materijalnim žrtvama. Na jedno . drugo pitanje autor je odgovorio vrlo iscrpno obrađujući u prvom delu svoje knjige uzroke selenju fazana i načine, kako da se to spreči, a u drugom delu i samo umetno gajenje fazana po vlastitoj metodi. Polazeći sa stanovišta, da je cilj umetnom gajenju fazana ili osnivanj e nove ili popunjavanj e već postojeće divlje fazanerije, on podvrgava iscrpivoj analizi uzroke, zbog kojih sele fazani iz veštačkih, skupim srestvima podignutih fazanerija? Pri istraživanju tih uzroka pokazuje oštro opažanje :i u tančine proučenu biologiju ovih ptica. Izloživši potanko i ubedljivo razloge, koji gone fazane, da jednog lepog dana otkazu gostoprimstvo svome hranitelju i odlete u »beli svet«,, često na velike udaljenosti od svojih dotadašnjih revira, prelazi autor na detaljno upoznavanje staništa, prikladnog za uzgajanje fazana i pri tome opisuje položaj terena, ishranu, zemljište, klimu, način najbolje obrade okolnog zemljišta te konačno sastav i oblik šume, u kojoj se nalazi fazanerija ili koja leži u neposrednoj blizini jedne fazanerjie. Pri tome opisu pokazuje pisac veliko poznavanje stvari ali i retku sposobnost, da svoje znanje i iskustvo na lak i razumljiv način prikaže čitaocu, upozorujući ga na sve moguće detalje i dajući mu korisne savete za pojedine slučajeve, koji dolaze u praksi. U drugom delu pisac dokazuje potrebu, da pored divlje fazanerije treba osnovati i umetnu i to s razloga, da se brojno stanje popravlja ili da se divljač očuva od degeneracije. Ispravno konstatuje, da na mnogim mestima, prikladnim za uzgoj fazana, nisu iskorišćeni povoljni prirodni uslovi, jer je umetno uzgajanje fazana po dosadašnjim metodima bilo skopčano s velikim troškom, a uspeh nije bio uvek povoljan. Ovo najviše s razloga, što se pri tome poslu nije nastojalo približiti prirodi1, već su fazani uzgajani kao pitome kokoške. Usled toga on u svojoj knjizi opisuje svoj prokušani metod gajenja fazana, koji se u glavnom razlikuje od dosadašnjih po jeftinoći´ i po akomodiranju prirodni m zakonima . On odbacuje skupe volijere, zgrade, personal, prekomernu hranu itd., što je sve bilo skopčano s velikim troškovima, te predlaže jedan sasvim neznatan izdatak za jednostavni sanduk, u kojem će se leći i odgajati mladi fazančići. Taj sanduk može si svako sastaviti po detaljnom nacrtu u knjizi. Po njegovom metodu uzgojeni fazani već su za 6—8 nedelja potpuno divlji, te daju uz minimalne investicije vrlo zdravu i otpornu generaciju. Pored detaljnog opisa njegovog izuma, sanduka za leženje fazana, opisuje istim detaljima kao i u prvom delu sve radove oko sakupljanja i pregledanja jaja, nasađ:vanja kvočaka, leženja i odgoja mladih sve do onog momenta, kada podivljali fazančići napuste legla. Na svakoj stranici´ autor daje po nekoliko praktičnih i korisnih 353 |