DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1933 str. 58     <-- 58 -->        PDF

oko 7% tare kod teretnih automobila (150—300 kg), a kod turističkih se težina gazožena
kreće između 60—100 kg za motor od 20—40 KS. Gubitak na nosivosti daleko je
nadmašen dobitkom kod upotrebe drvnog uglja namjesto benzina (uz današnje cijene


t. j . g. 1931. 0-56 Dim. naprama 2-40 Din, oboje po K´Sh). U Francuskoj konačno plaćaju
vozila s gazoženima samo trećinu takse (ili iznos od oko 700 fr. fr. godišnje) uz uvjet,
da nemaju za benzin veći rezervoar od 5 1. Inače u Francuskoj državna uprava pomaže
rad oko usavršavanja gazožena i svega, što se dade primijeniti za poboljšanje
upotrebe drvnog uglja (a i treseta) za pogon motornih vozila. Istina, g. A. P o s k i .,
profesor belgijskog poljoprivrednog instituta, veli, da je šumski plin od interesa samo
za stabilne strojeve i teške traktore, ali ing. Ch. Rou x završuje jedno svoje predavanje
s ovim zanosnim riječima: »Velim vam, da tvrdo vjerujem u budućnost gazožena
i to ne samo za industrijska vozila, nego i za sportska kola očekujući dan, koji
je bliži, nego se i mlisli, kad će i avioni biti gonjeni šumskim plinom ...«
III. Nekoliko pogleda na naše prilike.
Uz godišnju potrebu naše države na benzinu 150.000 q (bez potreba zrakoplovstva)
i uz stalan porast uvoza nafte i benzina pitanje pogonskog sredstva za motorna
vozila od naročitog je značaja. Benzin se dade danas zamijeniti posve dobro
(bar u polovici) sa špiritom i upojnim plinom, koji se najbolje dobiva iz drvnog uglja.
Jedno i drugo može da sirovinama zadovolji poljoprivredna i šumarska proizvodnja
naše države. Šumsko gospodarstvo moći će za drvni ugalj iskoristiti naročito proredni
materijal, što će biti od koristi i s uzgojne i financijske strane.


Upotrijebljena literatura (u cijelosti ili u izvacima):


1. Bugg e dr. G.: Die Holzvcrkohlung und ihre Erzeugnisse.
2. Fan to n i ing. R.: Gospodarsko strojarstvo, Zagreb 1929.
3. G u e 1 dn e r H.: Die Entwerfung und Berechnung der Verbrennenkraftmaschiiien
und Gaskraftanlagen, 1922.
4. (H e m m e 1 m a y e r dr. F.: Chcmische Technologie fur Maschineningenieur
und verwandte Berufe, 1930.
5. Koudclka dr. V. i Bombe les grof J.: Alkohol kao pogonsko sredstvo
u inostranstvu i kod nas, Zagreb 1930.
6. Ullmann : Enziclopedie der chemischen Technologie, 1930.
7. Bulletin de la Société Centrale Forestiere de Belgique, de septembre 1928.
8. Comptes-rendus du 1-er Congres International Carburant et Exposition —
concours de Carbonisation et de Gazogenes, 1930.
9. Revue des Eaux et Forets (razna godišta). — L´Echo forestier, 1925. —
Šumarski´ List, 1927. i 1931.
10. Prospekti firme Deutz A. G.: Hoffner-Schrantz-Clayton.
U pogledu literature bili su mi na ruku gg. sveuč. prof. Ing. R. Fantoni i Dr. B.
Šolaja, sveuč. docent g. Dr. N. Neidhardt, kao tajnik J. Š. U., te im se ovom prilikom
najljepše zahvaljujem.


. O 3 . .
.......... .......... .............. ......... ........ .. ..... ....... ......
........., .... ke ce ....... 23. ...... ...... ...... y .........


. .. . . . . . .:


1. ........ ......... y 9 ...... . ....... ........... ....... . ..........
.. .........;
2. ........ ...... . .... y ...... 1932/33, ..... ......., ........ .........
......, .. ...... .......... ........ . ......... ...... ..........;
272