DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 65     <-- 65 -->        PDF

Schweizerische Zeitschrift für Forstwesen, 1932. N06. — t Fritz Graf, Präsident


des Schweiz. Forstvereins. — H. Tanner: Gerbstoffuntersuchungen an Schweiz. Fichtenrinden
(0 taninu u smrekovoj kori).
No 7/8. — 0. Winkler: Der Nussbaum in der Schweiz auf dem Aussterbeetat?
(0 iznestajanju oraha u Švicarskoj. U ovom članku osvrće se autor na prebrzu i bezobzirnu
sječu orahovih stabala u Švajcarskoj. Napominje, da je prema statističkim podacima
iz 1929. g. bilo u cijeloj zemlji te godine 349.294 orahovih stabala. Međutim taj
broj smanjuje se iz godine u godinu jakim tempom. Prema navodima pisca iznosio je
broj orahovih stabala u Švajcarskoj 1886. god. 660.000, a 1926. god. 460.000. Dakle
za ovih 40 godina smanjen je broj oraha za i200.000 ili 30,3% spram stanja u 1886. god.
Može se uzeti, da godišnje opada broj stabala prosječno za 5.000. Kako se pak podizanju
ove plemenite vrste drva ne posvećuje nikakva pažnja, upućuje nas pomenut!
tempo sječe na posvemašnje uništenje tog drva. Autor ističe, kako bi se moralo što
prije uspostaviti racionalno gospodarenje sa orahom, jer on može da pretstavlja znatan
narodni imetak kako obzirom na veliku vrijednost svojeg drva, tako i obzirom na koristi
od ploda. Od važnosti je spomenuti i ´to, da kod iskorišćivanja orahova drva
dolaze u obzir i oni dijelovi, koji se kod drugog drveća upotrebljavaju jedino za ogrijev
a to su kvrge, gule, rašlje i si. Iz tih se naime dijelova dobivaju naročito traženi furniri.
Autor ističe veliku narodnu štetu, koja nastaje odatle, što se orahovo tehničko drvo
mora uvažali u zemlju, a moglo bi se bar u tolikoj mjeri producirati u zemlji. Zbog
tog bi trebalo spriječiti sječu orahovih stabala i povećati njegovu proizvodnju. U tu
svrhu predlaže on: 1.) Putem štampe i predavanja treba u prvom redu upoznati narod
0 pravoj važnosti podizanja orahovih kultura. 2.) Valja posvetiti osobitu pažnju pomlađivanju
orahovih stabala odnosno kultura, koje su propale od zime ili su posječene


3. Uzduž cesta, kanala, pa u alejama i parkovima treba forsirati uzgajanje oraha. 4.
Treba paziti na uzgoj što povoljnijih vrsta, t. j . treba gojiti samo domaće vrste, budući
da one ondje najbolje uspijevaju. 5. Sortiranjem plodova treba pridići njihovu vrijednost.
6. U šumama treba forsirati uzgajanje oraha, gdjegod to dopuštaju klimatske prilike).
— H. A. Meyer: Über den Verlauf des Stärkezuwachses als Funktion des Durchmessers
(Prirast u debljinu kao funkcija promjera). — E. Hess: Die Föhrenaufforstung von
Fürgangen (Pošumljivanja sa borom u F.).
No 9. — Jahresversammlung des Schweizer. Forstvereins in Zürich von 26. und


27. August 1932. (Godišnja skupština Švajcarskog šumarskog društva u Z. u augustu
1932. Gd. izvještaj. Knobel: Predavanje.0 značenju šume šum. škole; H. Knuchel: Predavanje
0 obrazovanju debljinskih stepena i razr.).
No 10. — H. Knuchel: Über Stärkestuffen- und Stärkeklassenbildung (O obrazovanju
debljinskih stepena i razreda. Svršetak).
Centralblatt für das gesamte Forstwesen, 1932. Hft 5/6. — Dr. F. Hudeczek:
Bestandeshöhen und Ertragstafeln (0 sastojinskoj visini i prihodnim tablicama) — Dr.


F. Worschitz: Angaben zur röntgenographischen Qualitätsprüfung der Hölzer (0 rentgenografskom
ispitivanju kvalitete drva).
Hft 7/8. — t Prof. Dr. Ing. G. Janka. — t Prof. Dr. Adam F. Schwappach. —


Dr. W. Sedlaczek: Verbreitung und Befallsdichte des Schwammspinners im Burgen


land im Jahre 1931. (O pojavi gubara u B. u god. 1931.). — Dr. W. Ripper: Schwamm


spinnersbekämpfung 1931/32. (Suzbijanje gubara u god. 1931/32.).


Hft 9/10. — Prof. M. Seitner zum 70. Geburtstag (O 70-god. prof. M. Seitnera). —


Dr. H. Schönwiese: Aus der Praxis der Bewertung und Verhütung von Wildschäden


an Waldbeständen (O procjenjivanju i suzbijanju šteta po divljači). — Dr. Schimitschek:


Forstentomologische und forstschutzlichc Untersuchungen aus dem Gebiete von Lunz,


II (Šumarsko-entomološka i obrambena ispitivanja na području L.).


Zeitschrift für Forst- und Jagdwesen, 1932. Hft 6. — Tangermann: Zur Frage des
Eichensverjüngungverfahrens im Lehrrevier Freienwalde (0 rezultatima pomlađivanja


751