DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Dakle u Ameriku, u srednju i južnu Ameriku. U dve godine studija, opažanja, mučnoga rada i učenja prošao je pokrajine, stepe, šume i prašume Kube, Paname, Chile, Bo livije, Argentine i Azora. Vratio se je obogaćen znanjem i iskustvom. Sve to bilo je nebrušeno drago kamenje. Obišao je ćelu Nemačku, ko´levku šumarstva i ognjište moderne tehnike. Osim Berlina, Cüstrowa i Danciga obišao je velike rasadnike Bavarske, a u prvom redu sušione za šumsko semenje. U tajnost naprava teško je prodreti, pošto vlasnici pažljivo čuvaju stečena iskustva i stoga ga nalazimo, kako u znoju lica svoga,. kod 50° C, sedi u sušioni med semenjem i studira izvedbu kanalizacije U prijatnom razgovoru vodi svoje goste do zgrade na dvorištu, koja izgleda kao ogroman ptičji kavez sav u letvama. To je zračna sušiona odnosno pred-sušiona. Ima četiri kata s drvenim podovima, čije se daske po volji dižu. U napravu može se staviti najeđamput vagon češera, koji se slažu postepeno od najvišeg kata prema dole do zemlje, kamo se stavljaju toliko osušeni, da su zreli za umetnu sušionu, koje je zadnji predeo ljuštiona. Ta zračna pred-sušiona nije na pogled ništa osobitoga, ali kada gospodar tumači, kako se razumno i racionalno vrši poslovanje po najnovijim principima ! iskustva, postane takova jednostavna naprava zanimiva, kao produkt spekulativne oštroumnosti. No kako je pred-sušiona po uređaju jednostavna, tako je prava sušiona sa grijanjem na suh zrak (s Ijuštionom) kompliciran i osetljiv mehanizam. Pred-osušeni češeri stavljaju se sa prizemlja pred-sušione na najviši strop umetne sušione, koja se nalazi u susednoj zgradi pređašnjeg gospodarskog postrojenja. Ovdje vlada stalna temperatura od 15° C i češeri po određenom vremenu padaju na niže do zadnjega stropa. Na tom putu sušenja postepeno se povisuje temperatura, koja se brižljivo kontrolira. Stoga su u svakom katu uzidam toplomeri, te se toplina nadzire svakih 15 minuta i beleži u posebne iskaze. Strogi nadzor vrši se također nad vremenom, koje moraju sprovesti češeri u pojedinom katu. Na oko je sve to vrlo jednostavno i jasno, ali resiti zadaću tehnički tačno kao i postignuti, da je svaki kutić pojedinog kata jednako ugrijan, da ima dakle svaki češer jednaku i stalnu temperaturu, to je teže i komplicirano. To je tajnost, kod koje se gostoljubivi vlasnik lukavo nasmeši, tajnost, za koju* se sate i sate sušio kod 50° C, te je nedelje, mesece zidao i rušio, pokušavao i popravljao, te tako potrošio mnogo hiljadarki. Mirno, bez ikakove važnosti reče, da takovih naprava još nema naša država, a osim Njemačke i jedne naprave u Poljskoj uopšte nema takovih naprava ni jedna država u Evropi. Kada se češeri u gore opisanim prostorima dovoljno osuše, te se ljuske otvore,, dolaze iz zadnjega, do najviše dopustive mjere ugrijanog prostora (opet automatski) u mrežaste bubnje, koji se od vremena do vremena vrte, da se češeri mešaju i taru i tako ispadne poslednje seme. Odande pada seme u zbiralište, dok se prazni češeri slažu na prostoru, odakle dolaze ir peć, koja grije napravu. To je semenje još nečišćeno, pošto ima krilašca. Sada počima čišćenje. U prvoj napravi se odeli seme od krilašca, tako da su zrna gola, te se sortiraju1 po veličini. Sav taj posao obavi aparat mehanički, a kada su izvršene sve te pred-priprave, dolazi seme u čistione, čistiona je kompliciran stroj, koji putem provetravanja očisti seme od primešanih polomljenih krilaša´ca i praha, te ujedno sortira seme po težini i veličini . više kvalitetnih razreda. To sortiranje obavi stroj pomoću ventilacije i mreže, te je to najnoviji rezultat moderne tehnike. Takovog stroja nemaju još do danas ni velike tvrtke u Austriji. Imaju ga do danas samo Nemačka i Francuska. Svaki od tih kvalitetnih semenskih razreda, što ih je stroj izlučio1, ima ujedno određen postotak klijavosti. Važnost tih modernih naprava jest u tome, da sva procedura, koju prođe seme, ne umanjuje ništa klijavost semena, Pogotovo ne škodi klijavosti semena grijanje, u čemu je delovanje starijih umetnih sušiona bilo negativno, pošto regulacija temperaturenije bila tako savršena, da delom pregrijano semenje ne bi gubilo klijavost. 726 |