DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 4 <-- 4 --> PDF |
i to u gradaciji od minimalnih do maksimalnih, u kojima još šuma uspeva, i uvek sa jednim optimumom između gornje i donje granice. Prirodne sile u nepovoljnom stanju, napose nekoje vrste gljiva i insekata, kao i čovek na nižem stepenu kulture, sprečavaju razvitak i održavanje šuma. I u prirodnom stanju šuma se sa svojim vegetativnim snagama stalno bori za opstanak i stanište. U privrednoj šumi pritiče kao konstruktivan faktor čovek u pomoć. Ocenivši, da mu trebaju šuma i šumski proizvodi, čovek unosi u šumu svoj rad i kapital, pa sa planom vrši i tu organizaciju privrednih sila. On ne uništuje više šumu, nego je čuva i brani, omeđuje, meri, kartira, podiže i uzgaja, proseca po njoj puteve, štiti teren i podiže upravne zgrade. I sve te poslove, tehničke, ekonomske i političke, čovek radi racionalno i po smišljenoj osnovi. Ali ma kolik da je udeo ljudskog rada i kapitala (naročito u obliku šumske glavnice) u ovome procesu proizvodnje, prevlađuju nad njim prirodne sile. Mnogo je drukčiji raspored snaga u drugom delu procesa. Prirodne sile nisu doduše ni tu bez značaja. Tako su na pr. neki faktori (kao položaj šuma, gravitacija terena i pogonske sile) vrlo odlučni za mogućnost i pravac eksploatacije, ali su ipak glavni faktori u daljem poslovanju rad i kapital. Da se drvo poseče, izradi, dobavi do prvih izvoznih puteva, izvuče do osovine javnog saobraćaja i pri tome manje ili više preradi, treba da se utroše velike množine rada, treba da se podignu ili regulišu mnogi izvozni putevi i instalacije za prerađivanje i da se upotrebe velike množine raznoličnog oruđa, materijala i novaca. I na prvi je pogled jasno, da organizacija i upotreba tih sredstava proizvodnje čini ovde suštinu samoga procesa. Delovanje privrednih sila u prvom (prirodnom) stanju proizvodnje slabo je ograničeno ljudskom akcijom. Sile deluju slobodno i više se slučajno podudaraju ili pobijaju. Kasnije, u daljem razvitku, kad je čovek zagospodario prirodnim silama, njegov je uticaj i u šumskoj privredi sve veći. I taj je uticaj najpre slobodan. Čovek ulaže svoj rad i kapital po volji, u cilju što većeg uspeha za preduzimača. Ali kako se taj rad, što zbog nerazumevanja što zbog preduzimačkog egoizma, ne podudara uvek sa interesima celine, čuvari kolektivnih interesa nalaze, da ga treba ograničiti, i regulišu ga legislativnim i administrativnim odredbama, primenjujući državnu silu i edukaciju. U kojoj se meri vrše ta ograničenja, stoji do općih shvatanja i rasporeda društvenih snaga na pojedinim teritorijima, pa su i to sile, koje regulišu jedan od značajnih faktora u šumskoj privredi. Sistem sila šumske privrede nije stacionaran. I ovde, kao i u drugim privrednim granama, sile se stalno pomeraju; takva je dinamika čitavog privrednog procesa. Relativno su stalni samo sunce, atmosfera i zemlja, po obliku i položaju. Inače je i zemlja izložena stalnim promenama, naročito po produktivnosti i raspodeli kultura i poseda. I šumska se površina često menja, a još su promenljivije vegetativne snage na njoj, po vrsti, množini, dobi i kvalitetu. Nije manje promenljiv ni čovek sa svojim institucijama, potrebama i tehnikom rada, a pogotovu se menjaju kapitali, koje on unosi u šumsku privredu, kao i šumska glavnica, sa kojom gospodari. I sve te velike promené i kretanja u sistemu privrednih sila dolaze do izražaja u privrednom´ procesu, pa je stoga vrlo teško utvrditi zakoni 690 |