DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 3 <-- 3 --> PDF |
............ ... 56. ........ 1932. JOVAN ZUBOVIĆ (BAN)A LUKA): SILE ŠUMSKE PRIVREDE (LES FORCES DE L´ÉCONOMIE FORESTIERE) U šumskoj kao i u svakoj drugoj privredi1 odlučne su sile priroda i čovek, a zatim sakupljeni produkti prirode i ljudskog rada. Prirodne sile su zemaljske, atmosferske i sunčane. Čovek se pojavljuje kao potrošač, kao radna snaga i kao organizator. Posmatran u celini (to jest od obnavljanja šume do časa, kada gotovi šumski produkti dospiju na osovinu javnog saobraćaja) proces, u kom deluju sile šumske privrede, dosta je složen: i vrlo opsežan. Prirodni pojavi (fizički, hemijski i biološki), kao i posebni pojavi ljudske aktivnosti (tehničke, ekonomske i političke) susreću se u njemu istovremeno ili odvojeno, već prema prirodi poslova. U glavnom su to dve vrste poslova: dugi poslovi proizvodnje drveta kao sirovine i relativno kratki poslovi izrade i prerade drveta sa iznošenjem u javni promet, i ako sa nejednakim delom, navedene privredne sile odlučuju u oba ta reda poslova. Zemlja je osnova čitavog procesa; ona nosi i silom gravitacije drži u sistemu čitavu privredu; ona je njezino stanište. Zemlja sa atmosferom nosilac je konstitucionih snaga, od kojih drvo nastaje, a isto tako i pogonskih snaga i građevnih materija, koje su u ovoj privrednoj grani potrebne. Specifično je delovanje živih vegetativnih sila u šumskoj proizvodnji. A poznato je. da je sunce glavni motor svih velikih cirkulacija na zemlji, napose hemijskih i bioloških procesa, a posredno i ekonomskih. Kada te sile deluju u povoljnom sastavu, nastaje šuma, a kad im se pridruži i čovek sa svojom smišljenom akcijom i sredstvima rada, nastaje šumska privreda. Uslovi za razvitak šume i proizvodnju drveta vrlo su složeni i varijabilni za svaku vrstu prirodnih sila i svaku vrstu drveta. Hoće se za to zemlja samo u izvesnim geografskim položajima i apsolutnim visinama, od specifične dubine, specifičnih fizičkih svojstava i sastava, pa i sa izvesnom ekspozicijom prema suncu; zatim atmosfera samo sa izvesnom klimom, to jest sa izvesnom insolacijom, vlažnosti, kretanjem zračnih struja i izvesnim atmosferskim padanjima, a sve to i vremenski dobro raspoređeno. Sva pitanja u prirodi nisu dakle povoljna, nego samo nekoja 1 Upoređi moj članak: O privrednim silama. Nova Evropa, knj. XXV, br. 1, s. 28 Zagreb 1932. , : ! 689 |