DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 37 <-- 37 --> PDF |
dimenzije iz zbirke V. Martino, kao da su to najjače dosad p-oznate dimenzije medveda u zapadnoj Evropi«. Razlika, zar ne g. T.? Šta ćemp, omaklo se u brzini. Samo što se takav metod kritikovanja naziva i izvrtanjem i ne. služi na čast jednom kritičaru, koji ima ambicija, da ga se ozbijlno uzima u račun. Da »pobije« ovu tvrdnju o »najjačem medvedu zapadne Evrope«, navodi nekoliko primera za lubanje medveda, koje su redom manj e od spomenutog, a zna još za dva, koje doduše nije izmerio, ali »imaju zacijelo lubanje mnogo većih dimenzija, nego ih je naveo g. M.«. I ovo g. T. smatra dokazo m u kritici, koja ima´ (ambicija, .. bude ozbiljna? A zašto sve to? Da pobije tvrdnju, koja ni j e ni postavljena , jer ova knjiga nije imala regionalan karakter, već ističe jugoslov, lovstvo. Na str. 166 navode se vanredne dužine i težine naši h medveda (dakle može biti i ličkih i bosanskih i srbijanskih) i dokazi g. T. ne pobijaju tobožnje netačnosti u knjizi, već samo utvrđuju u njoj postavljenu tvrdnju, da svi naši krajevi daju divljač vanredrlog kvaliteta. -.) ..; Čude me izvadanja g. T. o medvedu, koja su sasvim protivna svemu, što sam do sada učio, čuo i čitao o toj stvari. Oni, koji su lovili i izvan Like i Gorskog kotara, znaju, da se pravi razlika između »mravara« i »velikog medyeda« ne samo ,kod nas, već i u oehoslovačkim i rumunjskim Karpatima, u Erdelju itd., gde još žive medvedi ove vrste. O tome postoji čitava literatura, koju bi g. T. kao stari lovac ipak mogao poznavati, pre nego se tako suvereno upušta u svoja tvrđenja. Vlasnik jednog velikog lovišta u Karpatima, inače poznati lovački pisac g. Dr. N., pričao mi je, da je u svojem lovištu kroz osam godina posmatrao medvedicu1 mravarai, koja nije nikad narasla veća, dok nije konačno ubijena. A spomenuto vreme sigurno je dovoljno bilo, da se razvije do većih dimenzija, kad bi to bila ista podvrsta. Susret s dve podvrste medveda u Gorskom kotaru potvrdio je samo već davno mi poznato mišljenje inostranih lovaca, a potvrdu za to našao sam baš kod primitivnih lovaca Gorskog kotara, koji sigurno nisu čitali spomenute rasprave strane literature. No kako nisam zoolog, ne upuštam se u daljnje raspravljanje toga pitanja. Ako naučenjaci zoolozi (ne amateri!).naučnim putem utvrde, da nema dve podvrste (Česi spominju tri) Ursus arctos L., prornernću svoje mišljenje. Ovakva raspravljanja, koja zavodi g. T., pripovesti su, za koje nemam ni Volje ni vremena. Što se konačno tiče tvrdnje, da bi se razlike usled dugotrajnog zajedničkog života izgubile, ona samo pokazuje njegovo nepoznavanje Mendelove teorije. Ovako bih mogao još i dalje pobijati redom razne tvrdnje i mišljenja ove kritike, ali ću odustati od toga -uveren, da je i ovo dovoljno za svakoga, da stekne ubeđenje, s kakvom je ozbiljnošću napisana ta kritika. Zato i završavam. ´ Sada još par reci o samoj knjizi. Potkralo se dosta grešaka, za koje je na prvi pogled vidljivo, čijom su krivnjom´ nastale. Tako sam opazio, da je u1 izvesnom broju primeraka poremećen slog u tato. XVI. na str. 125. Greška je nastala valjda odatle, što je prilikom štampanja iskočio slog, pa je slagar složio glavu tabele napamet i time izazvao zabunu. Molim c. čitatelje, koji imaju ovako pokvaren slog, da ga isprave ovim redom: Godine; Jeleni; Srne; Div. svinje; Zečevi; Medvedi; Risovi; Vuci; Lisice; Jazavci; Kune; Div. mačke; Lještarke; Tetrebovi. Primetivši ovu zabunu, ja sam je dao ispraviti, ali može biti, da je neko dobio i neispravljen primerak, pa molim, da ga ovim. putem ispravi. Dr. M. Marinovlć. ING. I. POPOVIĆ: LEPTIR DUVNA (OMORIKOV PRELAC). Izdanje fitopatološkog zavoda, Sarajevo. — ING. BOGDAN BABIĆ:LIPARIS MONACHA, Sarajevo, 1931. (Izdanje Hrv. tiskare). ;, ; :; Mnogobrojne kratke publikacije g. Ing. Popovića dobro su poznate strwcninh poljoprivrednim i šumarskim krugovima Bosne i Hercegovine. Na veoma kratak, jasan, precizan i konspektivan način obraduje on u svojim letačima pojedina — uvijek 683 |