DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Već danas se može reći da je priveden ovaj vrlo siromašni kraj privredi, kojoj po svom karakteru odgovara. U ovom lovištu neće se dugo očekivati prihod, jer je ono već dobrim putem- upućeno u tome smjeru, a ako bi se država bilo iz kojih razloga odlučila da ovo cijelo ili neke dijelove lovišta izda pod zakup, našao bi se ubrzo i dobar zakupac za ovaj objekat, što ja međutim ne bih nikada preporučio, jer ovo lovište treba da ostane za sva pokoljena kao državna reprezentacija u svoj svojoj veličini i romantici. Milan Knežević, Sarajevo. KNJIŽEVNOST »PRIVREDNI ZNAČAJ LOVA U JUGOSLAVIJI« (Odgovor na kritiku g. ing. Z. Turkalja) U br. 8—9 Šumarskog lista o. g. napisao je g. ing. Z. Turkalj kritiku o mojoj knjizi »Privredni značaj lova u Jugoslaviji«, izašloj 1930 g. u Beogradu. Iskreno priznajem, da me je iznenadio ovaj način kritikovanja iza mnogobrojnih prikaza te knjige u domaćim i stranim1 stručnim i ekonomskim listovima, koji su knjigu primili s najvećom simpatijom i popratili je s puno hvale. Zamerke g. kritičara pokazuju, da knjigu nije valjano ni pročitao, a kamo li proučio i da ne pozna dovoljno materiju, u koju se upušta s toliko samopouzdanja. Pre nego se upustim u sam odgovor, neka mi bude dozvoljeno, da s par reci rasvetlim izvesne momente, koji su u vezi s ovom stvari. Pošto sam kao pasionirani lovac s pažnjom pratio lovsku literaturu, bio sam neobično razočaran lajičkim prikazivanjem i potcenjivanjem lova i lovne privrede u našoj privrednoj štampi.1 Usled toga smatrao sam se pozvanim, da u obimu svoga nastavničkog i naučnog rada unesem više svetla u ovo kod nas sasvim neproučeno polje rada i da upozorim na mrtve kapitale, koji će u pravilnoj primeni moći dati znatne koristi našoj narodnoj ekonomiji. Proučavajući materijal, koji mi je stajao na raspolaganje u našoj domaćoj literaturi, brzo sam došao do osvjedočenja, da stojim pred gotovo nesavladivim poteškoćama. Već proučavanje osnovnih uslova za raširenje divljači u našim krajevima pokazalo je, da ne samo što nije ništa učinjeno na polju zoogeografije i ekologije, već su nedostajali i osnovni podaci o klimatskim, pedološkim i dr. osnovnim faktorima za ćeli teritorij države, što se vidi iz obilne literature (na str. 215.), koja se u tu svrhu morala proučavati za svaku biv. pokrajinu zasebno.2 U odlučnoj volji da posao ipak nastavim došao sam do osvedočenja, da se u tom1 ne mogu služiti statističkim metodom, koji bi jedini mogao doneti potpuno tačne rezultate, već da. moram pribeći anketnom metodu sa željom, »da na temelju izveštaja i literarnih podataka barem u glavnim crtama prikazem, kakve se vrste divljači kod nas nalaze i u kojoj količini, ostavljajući za to pozvanijima, da daljnjim naučnim ispitivanjima utvrde sve detalje ovog obimnog rada«. 1 Na str. 9 knjige spomenuo sam naročito veliku publikaciju gg. Popovića— Mišića »Naša domaća privreda«, koja je bila neposredni povod za početak ovog obimnog posla. 2 Primjećujem, da su se prvi podaci za lovnu zoogeografiju počeli sakupljati na moju inicijativu preko Ministarstva šuma i rudnika, te se sada sređuju u Središnjoj upravi saveza lovačkih udruženja. 679 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 34 <-- 34 --> PDF |
No i tu je bilo poteškoća. Dok su se mnogi prijatelji lovstva, medu njima i najviši predstavnici i seniori našeg lovačkog društva, odazvali mojoj molbi opsežnim izve štajima, slikama, stat. podacima itd., bilo ih je, srećom u malom broju, koji su otklonili svaku pomoć. Zato sam i rekao u predgovoru: »Kod toga sam svestan mnogih nedo stataka, koji bi u znatnoj meri bili smanjeni, da mi je ukazana pomoć sa svih strana, na koje sam se obraćao«. Sa žalošću moram konstatirati, da je i g. kritičar bio medu onima, koji su uskratili zatraženu pomoć u ovom poslu, namenjenom jednoj stvari opšteg značaja. Odgovorio mi je jednim ne baš odviše ljubaznim pismom, u kojem kaže, da on nije sistematski bilježio tražene podatke o težini, dimenzijama rogovlja itd. kod ustreljene divljači, a u koliko ima kakvih zabeležaka, da su negde na tavanu i da nema vremena da ih traži. Interesantno je, da je g. T. sada najedamput našao i vremena i podatke, koje je držao u pripravi, da s njima zaspe navode onih naših starih lovaca, koji su ih beležili i redovno sakupljali i dali ih s najboljom namerom i najpripravnije onda, kad je trebalo iskoristiti ih za opšte interese našeg lovstva. Prepuštam poštovanim čitaocima, da si sami stvore sud o ovakovom postupku i odmah prelazim na ocenu opravdanosti učinjenih zamerki. Pre svega vidim, da g. kritičaru nije jasan cilj i svrha ove knjige. Na str. 4. napisano je: »Ispričava me okolnost, da cilj knjige nije bio prikazati celo kupn o lovstv o naše države, već samo privredni značaj lova«, ... . »da pruži makar i približnu orijentaciju o važnosti lovne privrede u našoj državi... i da bude poticajem za naučni rad u mnogom pravcu na još neutrtim stazama naše nauke o lovu«. Prema tome sam pišući ovu knjigu tačno odredio granice, u kojima se ima da kreće obim naučnog prikazivanja, a to je u uvodu tačno precizirano. U knjizi se posmatra lov čisto kao deo narodne privrede, a područje »nauke o lovu« ili »lovstva« dodiruje se samo u toliko, koliko je to potrebno, da se postigne postavljeni cilj. ü. kritičar, čini se, nije sasvim na čistu s ovim delokrugom lovne znanosti, jer stalno brka ovaj pojam s naukom o lovu (»Waidwerk«), »koja obuhvata nauku o upoznavanju divljači, njezinom uzgajanju, negovanju, lovljenju i upotrebi«. Inače se ne mo!že razumeti njegovo očekivanje, da će u ovoj knjizi naći moja vlastita iskustva, mišljenja, poglede, zaključke i savete«. Pa cilj knjige nije bio, da daje upute, kako se gaje fazani, truju vukovi, kupuju lovačke karte itd., već šta vredi lov u našoj narodnoj privredi! Koliko su za g. kritičara neodređeni ovi pojmovi, vidi se i odatle, što na str. 542 zamera, da je malo rečeno o tetrebu u Hrvatskoj i Slavoniji, da nije spomenuto, da je »hrvatski tetreb nešto svetlijih boja od slovenačkog tetreba i da mu je glava iste boje kao i vrat«. Mislim, da će g. kritičar teško uspeti da dokaže vezu između boje vrata velikog tetreba i privrednog značaja lova. Ono, što ima ekonomsku važnost za taj lov, a to je brojno stanje i kvalitativni razvitak, to je spomenuto na str. 107 i u tab. XI. Isto tako nije mogao biti cilj ekonomske studije o lovstvu jedne države, da postane neka vrsta lovačkog Baedekera. Na str. 543 žali naime kritičar, što knjiga nema izvatka na stranim jezicima, da bi stranci (!), kada dođu k nama, videli, gde će dobiti lovačku kartu, platiti taksu itd., pa bi time »knjiga dobila praktičnu vrednost, postala bi lovački vodič i tumač za strance u Jugoslaviji i poslužila u svrhe propagande i promicanje turizma u našoj državi.« Još je trebao dodati, da fali uputnik za spremanje pača i oglas za nepromočive lovačke cipele, pa da bude potpuna ričet-knjiga, kakvu zamišlja g. kritičar. Samo se ovakve knjige ne pišu u obliku naučnih studija, već kao propagandne brošure u nakladi raznih društava za promicanje turizma! Da ova knjiga u izvesnoj meri ipak dodiruje nauku o lovu i služi se rezultatima naučnih istraživanja na tom polju kao i istorijskom metodom, to- je bilo potrebno samo zato, da se dade solidna baza daljnjim zaključcima. Za ocenu sadašnjeg i budućeg privrednog razvitka lovstva potrebno je utvrditi prirodne uslove toga razvitka, a kod toga je nužno zaci i u istoriju. Misli li g. kritičar, da je Dobrowski rogovlje svojih 680 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 35 <-- 35 --> PDF |
50O0 komada srnjaka premerio u šumi ili ih je sabirao po zbirkama i u muzejima? Istina je, da za poznavanje lovstva jedne države treba poznavati sadašnja lovišta, a ne samo bivša lovišta iz muzeja; no g. kritičara mogu uveriti, da je malo krajeva države, koje još ne poznam, ali isto tako moram sa čuđenjem konstatovati, da je njemu nepoznata važnost poznavanja istorije za pravilnu ocenu sadašnjeg stanja i za stvaranja zaključaka u budućnosti. Naučni istraživaoci na području lovstva u Nemačkoj, Čehoslovačkoj itd. s najvećom pažnjom- proučavaju zbirke rogovlja i neobično su zahvalni vlasnicima, kada im to dozvole. Pa zašto se konačno priređuju izložbe, sastavljaju razni statistički pregledi i podaci o starijem rogovlju itd. ako sve ono, što je bilo u prošlosti, nema nikakve važnosti za budući razvoj i napredak? O. T. je po svojoj kritičarskoj dužnosti trebao da prethodno barem u glavnim potezima prouči radove iste vrste (na pr. Biegera, Röriga, Eheberga, .....-., Erlera i dr.) radi svoje orijentacije o obimu, metodima istraživanja i polju rada jedne ovakve knjige, a i radi zauzimanja objektivnog stanovišta ..... radovima ove vrste. Njegova kritika pokazuje, da je zašao u — njemu sasvim tuđe i nepoznato — polje naučnog rada, na kojem je sasvim izgubio orijentaciju. Temeljne uslove za raširenje divljači trebalo je u ovoj knjizi proučiti s razloga, da se vidi »pod kakvim se uslovima razvija divljač, da li su se ti uslovi s vremenom menjali i kako su delovale te promené na sadašnje brojno stanje i kvalitativni razvitak i napredak divljači, dotično kakvi su izgledi za budućnost.« Misli li g. kritičar, da za postizanje toga cilja kod visoke divljači ima bolji neki metođ, nego li ie merenje rogova, koji su u prvom redu rezultat ekoloških faktora dotičnog lovišta? Kod toga prikazivanja nisam imao nameru, da dadem zadnju reč u tom obimnom i još posve neproučenom polju znanstvenog rada (»ostavljajući za to pozvanijima...« str. 17. i »našu primenjenu zoologiju čeka još veliko polje naučnih istraživanja na ovom- za lovnu privredu tako važnom polju«), što je uostalom bilo i nemoguće na temelju nesistematski vođenih statističkih podataka i jedne ankete užeg obima. Zato sam i pledirao u knjizi, da se osnuje institut za naučna istraživanja na polju lovstva (str. 212), pa da se i kod nas, kao u zapadnim državama, započne sistematski rad na ovom polju. Usled svega toga nisu rezultati moje ankete mogli dati definitivan i sasvim pouzdan sud o svim detaljima morfoloških osebina i kvalitativnog razvitka naše divljači za sve krajeve, jer ovo bi mogao biti zadatak jednog dela, koje bi imalo za cilj, da prikaže celokupno lovstvo naše države (str. 154), a ne samo privredni značaj njegov! (Op. p.). U knjizi se iznose samo jači primerci, da se dokaže (str. 154 i 156), ra u svim našim krajevima sve vrste divljači po svojim kvalitativnim sposobnostima spadaju u red prvoklasnih evropskih vrsta. Ovaj zadatak uspelo mi je ispuniti na temelju provedene ankete i sakupljenih statističkih podataka. Da li je kod toga rog srnjaka iz nekog kraja za 1—2 cm jači ili slabiji, a telo se po težini za koji kg razlikuje od drugog, to je sa postavljenog gledišta posmatranja ovog pitanja sasvim sporedno. (I kritičar je, čini se, previdio sve to i zato je njegovo naprezanje, da dokaže veću ili manju težinu izvesne divljači i u izvesnom kraju, sasvim- izlišno i za samu stvar nema nikakog značaja. Primećujem, da sam iznoseći podatke pojedinih autora postavio potrebnu ogradu recima: »iznosimo podatke prepuštajući naravno odgovornost autorima i sa željom, da se ovaj posao nastavi na čisto naučnoj bazi.« Posle toga čovek bi s pravom očekivao, da će neko, iznoseći protivne dokaze, poslužiti se tačnijim, statističkim, metodom rada i na temelju celog niza statističkih podataka i provedenih naučnih opita dokazivati svoje stanovište. Od svega toga nema ništa. Q. kritičar se zadovoljava, da iznese još manje podataka, nego li je dala anketa; njegovi su »dokazi« protivna »tvrdnja« (za srnjake) ili jedna obična pretpostavka (za medvede recima: »i zacijel o imaju lubanje mnogo većih dimenzija..,«), Zar je to naučno utvrđeni dokaz, kojim g. T. pobija protivno mišljenje? ´681 |
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 36 <-- 36 --> PDF |
-Prepušta m napadnutim stručnjacima, da sami brane svoje tvrdnje daljnjim argumentima, ako to smatraju potrebnim, ali smatram svojom lojalnom dužnošću prema njima, da ih uzmem u zaštitu protiv ovih i ovakovih napadaja.3 Ako sada pitamo, šta smo novoga doznali posle iznetih podataka g. kritičara, možemo mirno odgovoriti: ništa! Posle tvrdnje g. Š. imamo tvrdnju g. T. Ni jedna ni druga ne temelji se na naučno utvrđenom nizu dokaza i prema tome ne daje nam definitivnu sliku o kvalitetama divljači dotičnog kraja većom tačnošću, nego li je bila utvrđena u knjizi. A ta je tačnost sama po sebi bila dovoljna za to, da se konstatuje dobar kvalitet divljači u dotičnom kraju, pa je zato ovo kritikovanje bilo sasvim izlišno. Ostaje dakle samo ono, što sam u knjizi na više mesta spomenuo, da podaci irisu sistematski vodeni i da je potrebno osnovati jedan institut, koji će i ovoj strani -´´-´ Dok je dakle prema svemu tome jasno, da se naše lovstvo nalazi tek u povojima lovstva posvetiti potrebnu pažnju. Dotle će ovake polemike biti samo mlaćenje prazne slame. ´ -i da je potrebno tek započeti rad na naučnom1 polju, g. kritičar je protivnog mišljenja. On stavlja predlog, da se napiše dobro i naučno delo o našem lovstvu, koje bi služilo käo priručnik- i udžbenik. To bi delo po njegovom mišljenju trebalo napisati oko 15 stručnjaka, koje on poimence navodi. Nije mi jasno, šta zapravo želi g. T. da se napiše? Jedan udžbenik? Pa za takve knjige ne treba tucet stručnjala. Budući da nauka o lovu daje uputstva za izvesno praktično delovnje i služi se već postignutim naučnim rezultatima, to ovakvo jedno delo može napisati svaki nastavnik lovstva na našim fakultetima ili drugi lovni stručnjak. Ako g. T. misli na jedno znanstveno delo, koje br imalo da obradi naše lovstvo posmatrajući prošlo i sadašnje delovanje kao pojave, onda se mi dijametralno razlikujemo u tome, šta znači naučni rad. Inače je posve nejasno, šta je hteo s time da kaže, kada je tvrdio, da mi sve to imamo gotovo i »u glavnom napisano« za jedno naučno delo. Zapadni narodi tek u novije vreme osnivaju naučne institute u svrhu proučavanja svojeg lovstva, a blažena Jugoslavija ima sve to sabrano i napisano i samo bi trebalo sve to srediti po jednom sistemu i naše jugoslovensko lovstvo bilo bi gotovo«. Kako vidimo, naša je zemlja u tom pogledu, po mišljenju g. T., u izvanredno sretnom i izuzetnom položaju! . ´ . . Izgleda, da je g. T. želeo, da se napiše jedan almana k o lovstvu Jugoslavije, koji bi dao detaljan i tačan Rrika z celokupnog lovstva. Onda to opet nije ni priručnik ni udžbenik. ´ ;; , Q. kritičar iznosi u svojoj kritici mnoge netačnosti. Tako je netačna njegova tvrdnja, da se u knjizi opisuju samo vlastelinska lovišta, a ostala samo uzgred spominju. Upozorujem na str. 101—102, 108-—1 l´O, 113—115, gde se spominju s dosta detalja lovišta Imovnih opšina, drž. erara, razna lovišta uzeta u zakup itd., te se navodi brojno stanje tih lovišta, hvali njihov rad itd. Zar te stranice možda nedostaju u knjizi g. T.? Ako se njegova primetba odnosi samo na jelene, onda ga upozorujem na str. 97, gde :je kazano: »Da su jeleni gajeni gotovo isključivo u privatnim lovištima, dokazuje statistika-, iskazana po vlasništvu lovišta. Tako je 1907. godine od 190 jelena, 200 košuta i 58 teladi došlo na zakupljena lovišta samo 4 jelena, a sve ostalo na privatna«. Treba li g. T. veći dokaz? Ono, čega nema, ne može se ni iznositi. ; -. Upravo Je neverovatna površnost u vezi s onim tvrđenjima o medvedu. Opisujući dimenzije medveda, koji se nalazi u zbirci g. Martino rečeno je u knjizi, str. 166., da je to lubanja navodn o (znači neko drugi tvrdi, a ne ja!) najvećeg poznatog bosanskog medveda, koje se računaju »medu najjače u zapadnoj Evropi«. Ne razumem, ikako je g. T. iz ovih reci iskonstruisao tvrdnju, koju pobija recima: .»možemo već danas ustvrditi, da je netačna tvrdnja g. M. za gore navedene *´Primećuj-em, da je g. kritičar svojim tvrdnjama o težini srnjaka došao u sukob ne samo sa g. .Šughom, već i sa Gagernom i Dombrovskim. Op. p. ma |