DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Već danas se može reći da je priveden ovaj vrlo siromašni kraj privredi, kojoj po svom karakteru odgovara. U ovom lovištu neće se dugo očekivati prihod, jer je ono već dobrim putem- upućeno u tome smjeru, a ako bi se država bilo iz kojih razloga odlučila da ovo cijelo ili neke dijelove lovišta izda pod zakup, našao bi se ubrzo i dobar zakupac za ovaj objekat, što ja međutim ne bih nikada preporučio, jer ovo lovište treba da ostane za sva pokoljena kao državna reprezentacija u svoj svojoj veličini i romantici. Milan Knežević, Sarajevo. KNJIŽEVNOST »PRIVREDNI ZNAČAJ LOVA U JUGOSLAVIJI« (Odgovor na kritiku g. ing. Z. Turkalja) U br. 8—9 Šumarskog lista o. g. napisao je g. ing. Z. Turkalj kritiku o mojoj knjizi »Privredni značaj lova u Jugoslaviji«, izašloj 1930 g. u Beogradu. Iskreno priznajem, da me je iznenadio ovaj način kritikovanja iza mnogobrojnih prikaza te knjige u domaćim i stranim1 stručnim i ekonomskim listovima, koji su knjigu primili s najvećom simpatijom i popratili je s puno hvale. Zamerke g. kritičara pokazuju, da knjigu nije valjano ni pročitao, a kamo li proučio i da ne pozna dovoljno materiju, u koju se upušta s toliko samopouzdanja. Pre nego se upustim u sam odgovor, neka mi bude dozvoljeno, da s par reci rasvetlim izvesne momente, koji su u vezi s ovom stvari. Pošto sam kao pasionirani lovac s pažnjom pratio lovsku literaturu, bio sam neobično razočaran lajičkim prikazivanjem i potcenjivanjem lova i lovne privrede u našoj privrednoj štampi.1 Usled toga smatrao sam se pozvanim, da u obimu svoga nastavničkog i naučnog rada unesem više svetla u ovo kod nas sasvim neproučeno polje rada i da upozorim na mrtve kapitale, koji će u pravilnoj primeni moći dati znatne koristi našoj narodnoj ekonomiji. Proučavajući materijal, koji mi je stajao na raspolaganje u našoj domaćoj literaturi, brzo sam došao do osvjedočenja, da stojim pred gotovo nesavladivim poteškoćama. Već proučavanje osnovnih uslova za raširenje divljači u našim krajevima pokazalo je, da ne samo što nije ništa učinjeno na polju zoogeografije i ekologije, već su nedostajali i osnovni podaci o klimatskim, pedološkim i dr. osnovnim faktorima za ćeli teritorij države, što se vidi iz obilne literature (na str. 215.), koja se u tu svrhu morala proučavati za svaku biv. pokrajinu zasebno.2 U odlučnoj volji da posao ipak nastavim došao sam do osvedočenja, da se u tom1 ne mogu služiti statističkim metodom, koji bi jedini mogao doneti potpuno tačne rezultate, već da. moram pribeći anketnom metodu sa željom, »da na temelju izveštaja i literarnih podataka barem u glavnim crtama prikazem, kakve se vrste divljači kod nas nalaze i u kojoj količini, ostavljajući za to pozvanijima, da daljnjim naučnim ispitivanjima utvrde sve detalje ovog obimnog rada«. 1 Na str. 9 knjige spomenuo sam naročito veliku publikaciju gg. Popovića— Mišića »Naša domaća privreda«, koja je bila neposredni povod za početak ovog obimnog posla. 2 Primjećujem, da su se prvi podaci za lovnu zoogeografiju počeli sakupljati na moju inicijativu preko Ministarstva šuma i rudnika, te se sada sređuju u Središnjoj upravi saveza lovačkih udruženja. 679 |