DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 26 <-- 26 --> PDF |
kako bi se iz njih mogle trajno podmirivati potrebe, koje S3 ne mogu podmirivati nikojim drugim dobrom. Današnjem pravnom shvaćanju protivi se, da pojedinac gospodari sa svojim šumama tako, da bi time bili ugroženi interesi skupnosti, naroda kao cjeline. Naročito se ali protivi našem pravnom shvaćanju, da država gospodari sa šumama na način protivan zadovoljenju opravdanih potreba naroda na drvu. Zato dolazimo do zaključka, da je izvršivanje postulata teorije najveće zemljišne rente u današnje vrijeme nepodesno i štetno za narod i državu. Résumé. Origine et développement du libéralisme économique, a savoir du capitalisme, ses supremes postulats et son application a l´économie forestiere; liaison de cette application avec le nom de Pressler, avec sa théorie du plus grand rendement des fonds forestiers (Bodenreinertragslehre) et, par conséquent, avec la méthode de détermination de la valeur des fonds au moyen de la fameuse formule dite de rendement foncier (Bodenerwartungswert-Formel); défauts mathématiques et économiques de cette formule; défauts économiques de toute la théorie du plus grand rendement foncier et, par conséquent, du libéralisme économique quant a l´application a l´économie forestiere de nos jours. IZVJEŠTAJI DRŽAVNO REZERVISANO LOVIŠTE U BOSNI I HERCEGOVINI.* U godini 1893. prigodom donošenja lov. zakona izlučila je bivša Zern. Vlada za B. i H. planinu Čvrsnicu, zatim Divu Grabovicu, Plasu i Muharnicu kao državno rezervisano lovište u cilju gajenja i razmnažanja korisne divljači. Lovište leži na teritorijama mostarskog, konjičkog i prozorskog sreza. Površina mu iznosi 32.092 ha, a od toga 11.861 ha šume, 14.542 ha alpinskih pašnjaka (suvata), 489 ha stijena i neproduktivnog tla, 258 ha jezera i 5.512 ha agrikulturnog zemljišta. Meda lovišta ide od Sovićkog mlina jugozapadno od Borovnika i Vrata na Strmovo polje, kota 12S5, odavle jugoistočno preko Dugog polja, Borove glave na Poljanu, odavle jugoistočno preko Vitrenjače i Vrela, kod kote 1092 kreće k istoku u potok Lantoša, ovim potokom u Drežanjku, Drežanjkom u Neretvu, Neretvom uzvodno do ušća Doljanke. Doljankom do polazne tačke kod Sovićkog mlina. U glavnom leži ovo lovište u visokom gorju sa najvišom tačkom na vrhu Vel. Čvrsnice 2228, a najnižom u Drežnici 107 m nad morem. Na podnožju planina i u nizinama oko sve tri rijeke, koje optječu lovište, nalaze se sela i zaseoci sa vrlo malo ziratne zemlje, koja u relaciji produktivnosti ne može dati pozitivnih rezultata s obzirom na najnužniji zahtjev ishrane. Kotline, kojima rijeke protječu, vrlo su uske, na više mjesta i neprolazne, pa se često neposredno od korita rijeka dižu s vrlo oštrim usponom vrletne gorske kose. Između šumovitog dijela i alpinskih pašnjaka prostire se najveći dio stijenaneproduktivnog tla, u kome obitavaju najviše divokoze. U vidu polukruga uzdiže se ovaj ogromni i majestetično impozantni stjenoviti vijenac iz zapadnog dijela u Muharnici preko cijelog sjevernog, istočnog i južnog dijela lovišta, rastavljajući neprohodnim zidom kotline Doljanke, Neretve i Drežnice od alpinskih pašnjaka, koji se prostiru iznad * Za ovaj su opis uzeti zvanični podaci Kr. Direkcije Šuma u Sarajevu. 67% |