DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1932 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Anwendung von »Setzlingen mit umschlossenem Ballen« (Pošumljavanje pomoću sadnica sa busenom). — H. Knuchel: Über Leistungen und Kosten bei Bestandesaufnahmen (O radü i troškovima kod sastojinskih izmjera). 1932. No 1. — C. Roth: Beobachtungen und Aufnahmen in Buchen-Urwäldern der Wald-Karpathen (Opažanja i razna mjerenja u bukovim prašumama u Karpatima). — Seger: Holz und Eisen im Brandfall (Drvo i željezo kod požara). — Ü. Winkler: Forstliches aus dem Bregenzerwald (O šumarskim prilikama u šumi B.). No 2. — Dr. Schädelin: Impfung verdorbener Waldböden (Popravljanje neplodnog šumskog tla). — H. Qrossmann: Das Ulmensterben (Propadanje brijesta). — F. Opplinger: Stammbeschädigung durch Reisserstriche (Oštećivanje debla sa zadiračem). No 3. — K. A. Meyer: Forstliches bei Goethe (Qoethe o šumi). — H. Knuchel: Über Bildung von Stärkeklassen bei der Forsteinrichtung (O obrazovanju debljiuskih razreda prigodom uređivanja šuma). — M. Moreillon: Zuwachs des Anfangsvorrats und »Passage a la futaie« (O prirastu temeljne zalihe i »Passage a la futaie«). No 4. — H. v. Qreyerz: Über Kurvenbilder (O predočavanju sa krivuljama). — Forstliche Studienreisen 1932. (Šumarska naučna putovanja u 1932.). No S. — J. Fröhlich: Urwald und Plenterwald (Prašuma i preborna šuma). — Forstliche Studienreisen 1932. (Nastavak). — Ff. Knuchel: Die neue zürcherische Wirtschaftsplaninstruktion (Novi ziiriški naputak za sastavak privrednih planova). Tharandter Forstlichere Jarbuch, 1932, Hft 1. — Dr. F. Münch: Schrägpflanzung (Kos a sadnja . U ovom članku opisao je autor na 62 str. rezultate svojih pokusa, izvedenih sa kosom sadnjom smrekovih, borovih, bukovih i dr. biljaka. Kao prednost ovog načina ističe se u prvom redu jednostavnost, brzina i prema tome jeftinoća u radu pri izvođenju sadnje, te veoma povoljan uspjeh, koji se poručuje ovakvom sadnjom. Kosa sadnja sastoji se u tome, da jedan radnik zasiječe oštrom motikom kos zasjek u zemlju i odigne zasiječeni busen, a drugi radnik utakne u zasjeklinu po jednu biljku. Nakon toga izvuče se motika, a odignuti se busen povrati u prvašnji položaj 1 prigazi nogom. Time je sadnja dogotovljena. (Vidi sliku.) Stabljike koso zasađenih bi ljaka usprave se nabrzo iza sadnje. Kod svake metode sadnje važno je, da korijenje biljaka dođe u trajan i direktan dodir sa zemljom. Zbog toga je kod sadnje u jamice, u zasjek i si. potrebna osobita pažnja. Posao prema tome sporije teče i iziskuje veće troškove. Kod kose sadnje sve to uglavnom otpada. Jednostavnim pritiskom odignutog busena stavlja se korijenje u dodir sa mineralnim tlom. Za kosu sadnju mogu se međutim upotrebljavati samo 1-godišnje nepresadivane biljke. Autor je vršio pokuse sa kosom1 sadnjom preko 20 godina. Zasadio je kroz to vrijeme ovim načinom oko 200.000 smrekovih, 100.000 borovih, 50.000 bukovih, nekoliko hiljada borovčevih i duglazijinih i nekoliko stotina hrastovih biljaka i to na raznim vrstama tla. Uspjehrazvijanje kultura podignutih kosom1 sadnjom1 uporedivao je sa kulturama nastalim od okomito zasađenih biljaka. Takvim upoređivanjem došao je autor do zaključka, da u pogledu prirasta u visinu koso zasađene biljke ništa ne zaostaju za okomito sadenim biljkama. Razlike između jednih i drugih kultura, koje su se u početku pokazivale 611 |